Финска је, према Светском УН извештају о срећи, осму годину заредом проглашена најсрећнијом земљом на свету. О томе су написане стотине чланака који покушавају открити рецепт за њихову срећу, а сада је ту и документарни филм Финска, најсрећнија земља на свету. Гледала сам га с папиром и оловком у руци, у намери да забележим све „навике“ које би ми могле приближити тај осећај благостања — и забележила неколико тачака које повезују фински начин живота с осећајем среће.

Примери? Финци читају пуно; имају посебну везу с природом (будући да имају више од 200.000 језера у држави то и није изненађење); практикују правило 8-8-8 (осам сати спавања, осам сати посла и осам сати за слободно време) и редовно посећују сауну (у Финској постоји отприлике једна сауна на два становника). Све су то конкретни елементи, али темељ целе приче је тај да имају друштво и систем који људима олакшава живот.

У Финској је једноставно покренути посао (папирологија се често решава онлајн); једноставно је основати породицу (државне и пословне подршке олакшавају родитељство); једноставно је школовати се (образовање је бесплатно на свим нивоима). Тај облик социјалне подршке је важан састојак у рецепту за срећу, и то не само у Финској него и у другим нордијским земљама. Осим институционалне подршке, у тим земљама влада и културна склоност према једноставности: уживање у малим задовољствима (сетите се данског хигеа), фокус на ефикасност и одбацивање непотребно компликованих решења. Укратко: чинити ствари лакшима је један од начина да будемо срећнији. Доносимо три практична приступа које препоручују стручњаци за навике и благостање.

Понашајте се као да је лако (чак и кад мислите да није)

Годинама смо величали културу прекомерног труда и рада – уверење да све што вреди мора бити тешко и исцрпљујуће. Оливер Буркеман у књизи Meditations for Mortals упозорава на лажну привлачност таквог размишљања: само зато што је нешто тешко не значи да је аутоматски вредно дивљења. Често управо веровање да „ако је нешто важно онда мора бити и тешко“ умањује шансе да задатак успешно обавимо. Буркеман и Џулија Роџерс Хамрик (Choosing Easy World) предлажу другачији приступ: уместо да вежбате дисциплину и снагу воље како бисте се натерали на посао, запитајте се на самом почетку — шта ако је задатак који имам једноставан? Ако тако размишљате, лакше ћете уочити конкретне, изводљиве кораке које можете предузети. На пример, ако вас плаши држање јавног говора, структуишите идеје, запишите кључне тачке, неколико пута их увежбајте и опустите се — превише превирања у глави често је контрапродуктивно и одузима део вашег осећаја среће.

Правило најмањег отпора

Џејмс Клир у књизи Atomic Habits објашњава да наш мозак штеди енергију и аутоматски преферира опције које захтевају мање труда. То објашњава нашу склоност скроловању и пасивним активностима. Решење? Смањити отпор, односно, учинити добре навике најједноставнијим избором. Клир препоручује да смањимо отпор који стоји између нас и жељене навике: припремите одећу за тренинг унапред, држите здраве намирнице при руци, уклоните телефон из спаваће собе и ставите књигу на ноћни ормарић ако желите више да читате. Што је мање препрека, то је вероватније да ће се нова, пожељна понашања појавити. То није лењост, већ паметан начин да искористите природну склоност мозга и претворите намере у стварне навике.

Стварање простора који олакшавају

Психолошкиња Кристина Мартинез, стручњакиња за емоционално благостање и управљање временом (сарадница пројекта Be Casa), истиче да „канцеларијски простори с природним светлом побољшавају концентрацију и смањују анксиозност“. Према истраживању British Journal of Management, рад у уређеном и промишљено дизајнираном радном простору може повећати продуктивност и до 15%. Зато је важно стварати тзв. олакшавајуће просторе који балансирају ефикасност и добробит.

Џејмс Клир то назива „дизајном околине“ — оптимизовање простора како би акције биле једноставније. Пример: ако желите да вежбате, бирајте теретану која вам је успут на путу до посла, тако ћете лакше успоставити рутину. Код куће то значи уклонити изворе дистракције (нпр. телефон), поспремити и смањити неред који повећава ниво кортизола. Кристина Мартинез препоручује практичну технику 1×1: „Кад у живот уђе нешто ново — било одећа, декор или циљ — побрините се да нешто старо изађе.“ Такође саветује да почнете с малим задацима (нпр. поспремити једну фиоку) јер брзи, видљиви резултати мотивишу и подстичу даље промене.

Извор: Vogue.es