Изложба под називом „Аритмологија облика“ биће отворена у петак, 5. септембра у 18 часова у Галерији-легату Милице Зорић и Родојуба Чолаковића, Музеја савремене уметности у Београду, у присуству уметника и кустоса изложбе Мирослава Карића. Изложба је део текућег програма МСУБ-а који подржава и презентује значајне ауторе са домаће и регионалне уметничке сцене.

Драган Јеленковић припада генерацији уметника који су развијали значајне промене у ликовним и семантичким проширењима медија скулптуре, започете током осамдесетих година XX века, усложњавајући слику стилски хетерогених и изразито индивидуализованих скулпторских поетика. Као актер уметничких збивања, од осамдесетих година прошлог века до данас, Јеленковић осцилира између београдске сцене, где се формирао и интензивно излагао, и војвођанске, где је кроз порекло и активно присуство на сцени препознат као један од водећих носилаца новог сензибилитета у скулптури.

На изложби ће бити представљен избор радова из уметниковог вишедеценијског опуса али и најновија продукција у којој Јеленковић тематизује и истражује феномен редефинисања форме у контексту актуелног глобалног тренутка, укључујући нове начине комуникације, однос према природи, диктат обиља информација и преимућство дигиталне слике.

Већ у својим првим самосталним и групним наступима показао је посвећеност истраживању формалних и значењских могућности различитих материјала и њихових комбинација (теракота, дрво, бронза, метал, филц, платно…) које користи за радове, односно, прецизније, опредмећене облике, чије мотивске референце налазимо у специфичном репертоару свакодневних предмета и профане иконографије. Лежаљке, штрудле, хармонике – неки су од визуелних садржаја које Јеленковић доводи у стање нових појавности на граници препознавања, задржавајући у њиховим контурама или фрагментима окидаче сећања и менталних пројекција амбијената, атмосфере непосредног интимног окружења и унутрашњих простора њихових доживљаја.

У раним годинама стваралаштва мотив куће издвојио се као посебно поље Јеленковићевих трагања за формама у простору, које је постепено освајао грађењем, деконструисањем и умножавањем минијатурних, сведених архитектонских елемената, отварајући њиховим итерацијама у свакој новој поставци шире значењске и конотативне аспекте појма дома.

Након серије радова фокусираних на идеју архитектонічне скулптуре и архетипске слике куће, уметник започиње ново поглавље експериментисања са материјалима и све присутнијим промишљањем радова у садејству са излагачким просторима, окрећући се од предмета-скулптуре ка инсталационим ситуацијама и екстензији идеје обликовања у другачије врсте перцептивног искуства. Спектар употребљених материјала постаје разноврснији, укључујући конкретне – стакло, клирикт, алуминијумску фолију – и ефермерне, попут смесе за бомбоне, светла, чак и мириса, док радови у финалној поставци добијају комплекснији облик, од site-specific интервенција до скулпторалних амбијената.

Увођењем нових поступака, материјалних садржаја па и медија – укључујући дигиталну графику и видео – у уметничку праксу, Јеленковић је остварио суштински преокрет у концептуализацији релација између субјективног и објективног простора, померајући фокус са интроспективних анализа ка рефлексији окружења, чиме је проширио опсег тематских интересовања усмерених ка истраживању савремених цивилизацијских појава, психолошког стања данашњег појединца и знакова еколошке кризе. Како примећује историчарка уметности др Лидија Мереник, крајем деведесетих година стање постмедијума у Јеленковићевом делу у потпуности се саобразило са променом медија изражавања, па је видео-инсталација заузела место „скулптуре”, одводећи на крају аутора у честу примену дигиталних технологија и нових визуелно-обликовних приступа.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 3. новембра.

Драган Јеленковић, биографија

Након завршених студија на Филолошком факултету у Београду, Одсек за италијански језик и књижевност, Драган Јеленковић (1959) уписује Факултет ликовних уметности, где је магистрирао 1992. године. Његова излагачка делатност обухвата велики број изложби у земљи и иностранству, при чему је остварио више од двадесет самосталних наступа. Поред уметничке праксе, бавио се и дизајном, био уредник галеријског програма, кустос, уметнички директор међународних пројеката и уредник издавачке делатности Културног центра Панчева. У сарадњи с професором Бранком Павићем 1995. године оснива мултимедијалну Радионицу 301 Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Један је од оснивача асоцијације уметника Отворена осећајност (1999). Јеленковић је аутор и уредник више књига, публикација и монографија о савременој уметности. Добитник је бројних награда на југословенским и српским манифестацијама, укључујући Октобарску награду града Панчева (1997). Његови радови налазе се у колекцијама многих музеја и галерија у Србији, као и у бројним приватним колекцијама у региону. До 2024. године Јеленковић је радио као професор на Архитектонском факултету.

Извор: Кућа добрих вести