Мистериозни нестанак Токиновог филма, окосница је приче поменутог остварења. Колико је снимање тог филма било важно, говори чињеница да је у њега била укључена цела елита тадашње државе од Иве Андрића, Милоша Црњанског, Тина Ујевића, па све до Жанке Стокић, Ите Рине, Краља Александра и многих других знаменитих личности.

Како је истакнуто на конференцији за новинаре, реч је о комедији у којој поред легендарног редитеља Слободана Шијана (Маратонци трче почасни круг, Давитељ против давитеља) учествује и изузетан глумачки ансамбл који предводе Милош Биковић, Горан Богдан, Слобода Мићаловић, Небојша Дугалић, Виктор Савић, Сергеј Трифуновић, Андрија Милошевић, Милутин Милошевић, Милош Самолов, Јована Стојиљковић и многи други.
„Ја себе сматрам редитељем комедија, што није баш цењен жанр код наше критике, иако је омиљен код публике. Наши глумци то сјајно раде и то је увек поље у коме вреди радити. Покушавам ту причу да испричам не на неки начин који ће се бавити високом уметношћу и авангардом, већ на мало популарнији и комуникативнији начин“, истакао је култни редитељ Слободан Шијан, додајући да није реч о биографском филм, већ да је то више једна фантазија о Токиновом животу са прилично слободним приступом.
О Токиновом филму се не зна много, али је сама чињеница његовог нестанка била дугогодишња редитељева креативна инспирација, као и целокупно Токиново стваралаштво.
„Бошко Токин и дадаиста Драган Алексић снимили су филм који се звао „Качаци у Топчидеру“ или „Буди Бог са нама“, а ми смо дрпили овај други назив. О том остварењу изашао је само један чланчић, тако да се не зна много о чему се у њему радило. Моја теорија је, пошто су обојица били новинари, да су урадили добар ПР и да су створили мит од тог филма, а познато је да су само снимили 200 метара. Постоје приче да га је сниматељ запалио јер се заљубио и да је филм једноставно нестао, изгубио се. Али, сигурно је им је била намера добро зезање, јер су били авангардисти“, открио је Слободан Шијан.
Главну улогу у филму тумачи Милош Биковић. Он је истакао да је „Буди Бог с нама“ једна веома значајна прича, не само због тога што режију потписује један од највећих редитеља које је наш простор изнедрио, већ и због тога што рехабилитује сећање на Бошка Токина.
„Ја нисам знао ко је Токин док нисам прочитао сценарио. Ми имамо рупе у колективном сећању које су најизраженије у нашој историји 20. века. Мислим да је ово један важан корак да се осветли један моменат наше историје и историје нашег филма и културе Београда, рекао је Милош Биковић.

Поред судбине главног јунака, кроз овај филм упознајемо и Београд из златног доба 20-их година прошлог века; Београд авангарде, дадаизма, футуризма и зенитизма; Београд аутомобилизма, аероплана и сексуалне револуције.
„Београд су тих година звали Париз Балкана. То су биле урлајуће двадесете, време после Великог рата, највеће трагедије по наш народ. Та енергија и жеља за животом, да се што више сокова из живота исиса, управо због непосредног сусрета са смрћу који смо колективно доживели, додала је уље на ватру на дух времена који је носио преџнак ослобађања од свих неких претходних моралних стега. То је, наравно, имало своје добре и лоше стране. Носило је једну врсту моралне дезоријентације, али са друге стране је донело рађање неке уметничке слободе и изражавања. Београд је био врло инспиративан тада и то се и сада одржало, можда не истим пламеном, али мислим да и даље тиња“, истакао је Биковић који у овом пројекту учествује и као копродуцент филма који је до сада подржало седам земаља.
„Тренутно смо у преговорима са руским продуцентима, тако да ћемо можда имати осам држава које ће ући у широку копродукцију овог пројекта“, открио је чувени глумац.
„Желим и да се захвалим компанији Телеком Србија која је подржала овај пројекат, а без чије помоћи не бисмо могли да реализујемо овај филм“, истакао је Биковић.
Слобода Мићаловић је открила да ће глумити лик Зоре, богате удовице која је у пријатељским односима са Токином и његов мецена.
„Она му помаже да сними филм и начин на који то ради је занимљив и посебан. Оно што је дивно код овог филма и драгоцено је специфичан сценарио у којем се појављују сви знаменити људи тог времена, уметници, глумци, писци, критичари. То је један божанствен склоп. И ми смо ентузијасти као Токин да завршимо овај филм у овом тешком времену“, додала је она.
Једну од значајних улога у филму тумачи и Небојша Дугалић који није крио своје одушевљење што је добио прилику да постане део овог великог пројекта.
„Ја припадам оној срећној генерацији која је имала прилику да буде васпитавана на филмовима Слободана Шијана и на целој тој генерацији наших неупоредивих филмских прегалаца, да васпитавамо на њима свој укус. Када смо почињали да се бавимо овим послом, сматрали смо неким својим идеалом и крајњим дометом успеха да се једног дана можда појавимо у неком њиховом остварењу. И ево, то ми се обистинило“, рекао је Дугалић.
„Много ме је обрадовало у сарадњи са Слободаном Шијаном је то што сам одмах у току припрема за филм видео да у њему постоји још увек иста она креативна снага и истовремено и дечачка и зрела стваралачка енергија и његова духовитост која је и даље жива“, додао је он.
У глумачкој постави је и Милутин Милошевић који, такође, није крио одушевљење због учешћа у филму „Буди Бог с нама“.

„Захвалан сам до неба на позиву редитеља и продукције да учествујем у овом пројекту. Срећан сам као дете што имам ту привилегију да се овим времепловом вратим у неко време које из ове перспективе делује идеалније због уметничког замаха и заноса који је био луцидан и храбар“, истакао је Милошевић.
Сценаристкиња Биљана Максић је рекла да се са Шијаном зна четири деценије и да су стално планирали да раде нешто заједно и да је сада дошао тај моменат.
„Овај пројекат ме је забављао годину дана. То није само биографија Бошка Токина, ово је један филм какав би Бошко Токин волео да види“, истакла је она.
Костимограф Борис Чакширан је нагласио да је пред њим био велики изазов филму који нас враћа у епоху регтајма, џеза и чарлстона.
„Код епохе је фасцинација та што има пуно посла који прати ту продукцију и, на жалост, пуно тога не постоји и то мора изнова да се направи да би изгледало аутентично. Овде имамо много различитих ликова и различитих ситуација и ликови мењају свој изглед. Неки ликови се стално трансформишу покушавајући да се сакрију, а ми их опет препознајемо по некој тајној шифри“, додао је Чакширан.
Продуцент Марко Паљић је додао да је ово друга фаза снимања филма и да је до сада снимљено нешто више од 30 минута, као и то да се у дворцу Фантаст Дунђерски у Бечеју управо раде најважније сцене у филму.
„Ово није први пут да смо у Бечеју и овде смо наишли на сјајно гостопримство и на велику помоћ. Ово је много захтевнији филм од „Јесени Самураја“ који смо овде снимали, али се увек враћамо на места где нам је било добро“, додао је Паљић.
Јована Топић, испред општине Бечеј нагласила је важност овог пројекта.
„Изузетна нам је част и задовољство што нам се указала прилика да учествујемо у стварању још једног ремек-дела“, закључила је она.
Поред Слободана Шијана, сценарио потписују Биљана Максић и Владимир Манчић. Музику ради култна словеначка група Laibach.
Директор фотографије је Душан Ивановић. За костим су задужени Борис Чакширан и Бојана Никитовић. Сценографи су Јелена Милиновић, Валентина Попржан и Ненад Марковић. Монтажер је Александар Поповић.
„Буди Бог с нама“ продуцира Марко Паљић из куће Гаргантуа Филмс (Мали Будо, Јесен самураја, Чарлстон за Огњенку, Жућко-Прича о Радивоју Кораћа, Малишан…), у извршној продукцији Јорданча Петковског, а копродуцент је Арцхангел Студио Милоша Биковића (Јужни ветар И и ИИ, Балканска међа, Хотел Београд).
Филм настаје као званична копродукција чак 7 земаља: Србије, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Словеније, Бугарске и Румуније.
Пројекат се снима под покровитељством Филмског центра Србије, Министарства културе Републике Србије, Града Београда, Општине Бечеј, а у сарадњи са Телекомом Србије. Подржан је и од најважнијег европског филмског фонда – Media Creative Europe.
Извор: Кућа добрих вести

Нови филм култног редитеља Слободана Шијана под називом „Буди Бог с нама“ представљен је јуче медијима у дворцу Фантаст Дунђерски у Бечеју, где је настављено снимање овог великог остварења које нас враћа у време Бошка Токина (1894-1953), првог филмског критичара и редитеља и једног од зачетника авангарде у Србији.
