То је укратко опис и утисак са синоћњег концерта Марка Луиса на Калeмегдану, на платоу испред Победника.

И свако ко је био, може слободно да каже да је био луде среће и добио добитни тикет а онај ко није, упс, жао нам је, не знате шта сте пропустили! Осетити се тако „универзумски“ и као грађанин света – вау!Стварно је трансцендентални и медитативни доживљај био бити синоћ на оном платоу.

Под називом “Лето је Победник” Марко је овим концертом потврдио свој статус врхунског музичара на наступима уживо, уз звуке својих нумера које је публика одушевљено певала. Током концерта, на радост фанова, било је повремених изненађења, тако да је неколико пута Марко улазио у публику са трубачима или сам, а на крају је Марко ушао у први ред да поздрави легендарног музичара Ивана Феце Фирчија кога је и позвао на бину за завршни поклон.

Уз своје хитове “Слобода”, “Ћутаћу”, “Имао сам ружне сне”, изузетно је било и извођење чувене песме “Врањанка” у веома оригиналном стилу, као и песме “НинаНа” коју је Марко отпевао у пратњи специјалних гостију – четворице дечака из уметничког центра “Артино”. Концерт је добио посебну атмосферу уз трубачки оркестар Barka Brass Band из Књажевца, а велики радијски хит “Крај” Марко је отпевао у пратњи тамбураша Дамира Прањковића. Гост на бини била је и Маркова сестра Маја Луис која је својим вокалом додатно “загрејала” разиграну публику код Победника.

Затвориш очи и брзо си уз ритам и Луисову музику, босонога по плажи, са шеширом у руци, ходаш ка заласку сунца а у другом моменту си путник у ауту у улици где се возиш са погледом на дрворед дивних платана или бреза – и машташ, о бољем животу или ти се ређају слике сретних тренутака.

Размена између анђела и душе

Осећаш се као анђео (али се само осећаш јер то ниси) који је дошао на размену. Да даш крила а Марко да ти да део своје душе. Уласком у публику, поручује „ми смо свет“ и „ми смо једно“, нема граница између нас, нема страха, чак ни вируса.

Такво уживање у сопственој музици, сваком такту, тону, звуку и радост приликом извођења нисам одавно запазила код музичара. Или је био инспирисан пре извођења јер је грлио и волео некога или му је та радост урођена. Ко би га знао?

Дечак који је изашао на сцену и заједно са другом децом засвирао трубу на сцени опет је Марков одговор на језику музике: поштујмо и негујмо таленат од малих ногу.

Изводио је и песму са својом сестром Мајом, те су обоје показали шта значи узајамно поштовање и подршка унутар породице, али и то шта нам је Луис оставио наслеђе - генетски код сачињен од сплета талената.

И тако…при одласку са концерта остају ноте у позадини, а надолази други утисак: да се са удаљавањем од бине на Калемегдану, почиње чути музика са оближњих сплавова са Саве. Све трешти, бука је и очито је – више је људи на тим сплавовима. А у неком међупростору на клупицама по Калимегдану седели су неки клинци који нису ни тамо, ни вамо. Пили су пиво и гледали панораму ноћног Београда.

Нема боље слике од ове која ће описати нашу стварност и омладину данас, подељену по стиловима и вредносним ставовима. Изврсну музику и музичаре имамо, позавидели нам у свету, али њима је потребан огроман труд како би били видљиви у овом друштву. Едукована музичка публика је пробрана, на вешташком дисању и већ са погледом преко границе. Зато је врло вероватно да са младим људима, у некој улици у Амстердаму или Бечу сретнете оваквог музичара који је отишао јер га више цене у тим земљама.

Кад се тако поставе ствари, можда је најбоље том нашем универзалном војнику. Он је свуда. Може да буде и тамо и овамо и ништа му не смета, а само му је небо граница. То је данас управо Марко Луис. Плови по својим морима и сновима, на нотама својих ритмова и покушава да нас научи како да урадимо то исто. Живео краљ етно џеза у Србији!

А ми?Па ето, остаје на нама да одлучимо да ли ћемо остати тако заглављени у тим просторима, омеђени предрасудама и застарелим вредносним обрасцима, не желећи да се развијамо и растемо. И да: да ли ћемо да будемо део нечег већег и бољег него што смо ми сами.

Концерт на Калемегдану је трајао два сата а одржан је у оквиру другог дана фестивала Urban Sessions у организацији Центра београдских фестивала ЦЕБЕФ.

Извор: Кућа добрих вести