Током викенда обележена је 78. годишњица мисије „Халијард“ у Прањанима, које је један од симбола савезничке борбе у Другом светском рату.
Операција Ваздушни мост (у САД позната и као Операција Халијард) највећа је акција спашавања савезничких снага иза непријатељских линија у Другом светском рату изведена је у Србији.
Спашавање савезничких пилота изведено је од стране авијације САД у сарадњи са Југословенском војском у Отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића. Четници су на тај начин спасили више од 500 савезничких пилота, које су Немци оборили изнад Југославије. Највећи број пилота је евакуисан са импровизованог аеродрома у селу Прањани 1944. године. У америчким војним круговима ова спасилачка мисија позната је као: Operation Halyard. Операција Ваздушни мост сматра се за једну од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељски линија у историји ратова.
Са јачањем савезничке бомбардерске офанзиве против Осовине, све већи бро ваздухопловаца остајао је иза непријатељских линија услед принудног спуштања из оштећених авиона. Због тога је на основу наређења генерала Икера (енгл. Ira Eaker) од 24. јула 1944.основана Јединица за спасавање ваздухопловних посада (енгл. Air Force Air Crew Rescue Unit (ACRU)). Ова јединица евакуисала је укупно 5.700 америчких ваздухопловаца. Највише њих, 2.350, евакуисано је из Југославије. Од тога, 343 су евакуисана са четничке територије, а преко 2.000 са партизанске.
Спасавање америчких авијатичара
Формације савезничких авиона, дејствујући на објекте непријатељске територије, прелећу нашу земљу. Из оштећених авиона посада се скакањем спасава. Предузмите потребне мере да их од непријатеља сачувате. Спасени авијатичари из свих крајева биће вама упућени. Припремите њихову заштиту, снабдевање и евакуацију - гласила је наредба генерала Драже Михаиловића, која је у јануару 1944. године стигла у штаб Првог равногорског корпуса, под командом поручника Звонимира Вучковића.
Пошто су почетком 1944. године појачана бомбардовања циљева у Бугарској, а нарочито у Румунији, амерички авијатичари све су чешће напуштали оштећене авионе изнад Србије. У другим земљама, изнад Румуније, Бугарске, Хрватске напуштали су их у крајњој нужди. Мали број посада имао је несрећу да падне у руке Румуна, Бугара, Хрвата или Немаца, који су их одмах ликвидирали или отпремали у заробљеничке логоре у Немачкој. Све посаде, пре него што су упућене на задатак у Румунију, претходно су лажно информисани од стране својих обавештајних официра, да територије које на том путу буду прелетали контролишу партизани. Први амерички пилоти пали су у Србију под немачком окупацијом, 24. јануара 1944. Тог дана оборена су два „либератора“, један на Златибору, и један у Топлици. Један бомбардер, којег су немачки ловци оштетили је принудно слетео између Плочника и Белољина.Групу од 10 пилота спасили су четници Топличког корпуса под командом Милана Стојановића. Пилоти су били смештени у кући четовође, у селу Велика Драгуша. Други бомбардер су тог истог дана погодили немачки ловци, пилоти су искочили уз помоћ падобрана изнад Златибора. Ову групу пилота су пронашли припадници Златиборског корпуса.Чланови посаде после искакања су најчешће питали прво за партизане. Међутим, касније су увидели, да у Србији нема ни Тита ни његових партизана. Спасавање америчких авијатичара и других савезника, трајало је од јануара 1944. године до фебруара 1945. године.
Немачке снаге у Србији, видевши оштећене авионе и отворене падобране дале су се у потеру за пилотима. Међутим, припадници Југословенске краљевске војске у Отаџбини су стизали пре њих. Немци су уценили све савезничке пилоте, нудећи новчану награду. Али ниједан није продан Немцима. Под спасавањем се подразумевало њихово прихватање и спречавање непријатеља да их зароби, вишемесечни смештај код сељака и исхрана без икакве савезничке помоћи. Генерал Драгољуб Михаиловић је почетком 1944. године издао наредбу свим својим јединицама, да у сарадњи са народом организују прихватање, смештај и склањања на сигурно америчких авијатичара. На основу те наредбе, формирано је више сабирних центара у Источној Србији, Поморављу и Западној Србији. Касније је у селу Прањани основана болница за повређене и болесне пилоте.
Шумски аеродром у селу Прањани
По наредби генерала Михаиловића, почетком марта 1944. године почела је изградња аеродрома, са којег је требало да се врши евакуација америчких авијатичара за Италију. Командант Првог равногорског корпуса, капетан Звонимир Вучковић, одабрао је са америчким ОСС капетаном Џорџом Мусулином погодан терен на планинској висоравни недалеко од села Прањани у Западној Србији, на месту званом Галовића поље. Стотине сељака из околних села радило је свакодневно са воловским запрегама током марта 1944. године како би изградили импровизовани аеродром за евакуацију.
Операција „Халијард“ светао пример у историји
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић, као изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, присуствовала је обележавању 78. годишњице мисије „Халијард“ у Прањанима, које је један од симбола савезничке борбе у Другом светском рату, и том приликом истакла да је мисија „Халијард“ светао пример храбрости и човечности, записан великим словима у нашој, европској и светској историји ратовања.
„Спасавајући савезничке пилоте, српски народ и припадници Краљевске војске у отаџбини под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, извели су један од највећих херојских подвига током нацистичке окупације Србије у Другом светском рату. То је истовремено био чин патриотизма и јунаштва, испуњен дубоком свешћу о томе колико је значајно да се заједно са савезницима стане на страну слободе и правде“, нагласила је министарка културе и подсетила да је један од назива мисије „Халијард“ био операција „Ваздушни мост“.
„И као што су у књижевном раду нашег нобеловца Иве Андрића мостови често присутни као различити симболи, тако је и овде у Прањанима, и другим местима широм Србије, мост синоним за солидарност и нераскидиву повезаност наших народа проистеклу из ове, по свом карактеру надасве хумане мисије“, оценила је Гојковић.
Гојковић је изјавила да ће остати забележено да ни ризик од страховите одмазде, па и од саме смрти, нису уплашили Равногорце и српске сељаке у својој племенитој намери да спасу животе својих пријатеља и савезника уз подсећање да свако ко иоле познаје историју наше земље, народа и тог краја, добро зна да спасавање живота и скривање оборених припадника пријатељске војске није био само чин човечности и милосрђа, већ и испуњавање обавезе према прецима и завета који су нам оставили.
Она је додала и да је српски народ увек био познат по својој правдољубивости, слободарском духу и по томе да јако добро зна да слободу цени више од свега. Једна од одлика великих људи и народа је то да су увек умели да препознају да бити слободан подразумева и слободу за другог, а не само за себе, подсећајући да су из српског народа поникле славне српске војводе, Путник, Степановић, Бојовић и Мишић, затим Карађорђе, кнез Милош и цар Лазар, који је са својом војском стао на браник не само своје отаџбине, већ и читаве Европе. Гојковић је напоменула да становници Прањана и других села у Србији и Републици Српској и припадници Краљевске војске у отаџбини нису имали дилему да ли треба да ризикују своје и животе својих најмилијих како би спасили савезничке животе.
„Ова операција аутентично је сведочанство о солидарности српске војске са ратним друговима из Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Канаде и других савезничких земаља. Сигурна сам да смо сви поносни на то што и данас стојимо овде заједно са потомцима наших пријатеља и савезника с којима смо успели да зауставимо и уништимо зло нацизма. Пријатељство настало у Прањанима и бројним местима у Србији, обавезује све нас да га пажљиво чувамо и негујемо, и као дуг према храбрим прецима и као залог за лепшу и бољу будућност“, закључила је Гојковић.
Поред министарке Гојковић, говорили су и Џон Капело, пензионисани потпуковник америчке авијације и председник Фондације мисија Халијард, генерал-мајор Стивен Едвардс командант Команде специјалних операција за Европу и амбасадор САД у Србији Кристофер Хил.
Извор: Кућа добрих вести/Влада Србије
