Најстарији облик сликарства, настао још у време палеолита, у својој модерној реинтерпретацији улепшава зидове у нашим градским, али и сеоским срединама већ неколико деценија уназад, а током времена зидно сликарство све више је постало заступљено и у сегменту уређења ентеријера – од дечјих и дневних соба и угоститељских локала, до осликавања унутрашњости великих индустријских постројења.

А у жељи да чујемо глас уметника који нашу околину чине шаренијом и садржајнијом, те притом сазнамо и нешто више о самом процесу настанка једног мурала, наши саговорници били су Јелена Вићентић („Мурал Вицентиц“) и Андреј Колосов („Колосов мурал студио“) из Београда, те чланови сликарске групе „Вирал“ из Руме, која се бави израдом мурала и декорисањем како ентеријера тако и екстеријера.

Јелена Вићентић: Мурали представљају монументалну композицију-слику урађену на зиду. Настали су још у праисторији, где је човек исказивао своје ритуале, идеје, веровања, а данас у савременом друштву их можемо видети на јавним и приватним површинама да улепшају свакодневницу. Углавном су то фасаде неких културних установа, стамбених зграда, школа али и приватних кућа, станова, дечијих соба, ходника, тераса, гаража…

Вирал тим: Мурали се раде на и у разним објектима. Могу представљати урбани пејзаж уколико је екстеријер у питању, а могу се користити и у комерцијалне сврхе у ентеријерима.

Андреј Колосов: Мурали се углавном осликавају на стамбеним или пословним зградама које идеално имају велике површине за осликавање. Мурали се раде на свим типовима зграда. Најчешће се мурали раде јер уметност на згради привлачи пажњу, зграда углавном добије и свој надимак по цртежу, што на крају резултира већом ценом по квадрату. Добар пример тога је насеље Сохо у Лондону које је због развоја уметности и културе добило на значају и популарности. У Београду је то Сава Мала дистрикт, а од недавно и Силоси Београд. Развојем друштвених мрежа, културе фотографисања и маркетинга од недавно су популарни и мурали у кафићима и ресторанима које заузимају централну позицију у објекту, што доста привлачи пажњу нових посетилаца. Као пример, кафић Бирдс у Страхињића Бана 1.

Које теме се најчешће обрађују на зидовима?

Андреј Колосов: Тема зависи од идеје коју жели да оствари наручилац. Мурал може бити опуштајући, део дизајна ентеријера, да осликава бренд или са циљем да привуче што већу пажњу.

Вирал тим: Тема мурала може бити све оно што уметник жели да искаже кроз тај мурал, било да је лични став на тему или је поруџбина. Мурал је прилика да се уметник изрази на великом формату.

Јелена Вићентић: Теме су различите. Зависи од задатог пројекта или захтева клијента. Већина мојих клијената проналази идеје на интернету и баш то желе на зиду. Али ја се трудим да кроз разговор са њима добијем инспирацију и кренем скице од нуле, на крају дођемо до коначне. Тако мурали постају оригинално дело, велика слика на зиду, створено заједничким идејама клијента и муралисте.

Ко најчешће поручује мурале? Стамбене заједнице, градске управе, фирме…?

Вирал тим: Мурале поручују сви они који виде вредност у истим. Бенефити мурала су следећи: Бранд Ањаренесс – јединствени мурали на зиду учиниће објекат препознатљивим, лаким за памћење и тиме осигурати да се људи чешће враћају у поједини локал; Социал Енгагемент – у добу друштвених мрежа мурали имају битан моменат. Људи се фотографишу испред мурала, тагују место на ком су били и тиме одређеном бизинису омогућују бесплатну рекламу. Мурали могу да повећају профит – студије су показале да боје утичу на расположење. Обојени зидови пословног простора могу учинити да се муштерије или запослени пријатније осећају, што утиче на време задржавања муштерије у локалу или расположеност запосленог. Дакле, мурали имају широку примену, од уметничког изражавања до маркетиншке сврхе.

Јелена Вићентић: Најчешће, у мом случају, ангажују ме архитекте, по препоруци, или ме људи нађу путем Инстаграма, након чега склопимо сарадњу.

Андреј Колосов: Наручују и правна и физичка лица. Претендују углавном фирме из ИТ индустрије, ресторани и пословне зграде. Неретко и инвеститори нових резиденцијалних објеката желе да им осмислим идејно решење за мурал како би на тај начин привуку пажњу и издвојили се од конкуренције.

Које боје се користе приликом израде? Да ли се након осликавања користи неки завршни заштитни слој за дуготрајност?

Јелена Вићентић: Боје поручујем у фарбари, и то су боје за зидове и фасаду, високо покривне. Пигменти су одлични, и постојаност боје такође. Када радим унутрашње зидове, препоручим за дечије собе, ходнике, кафиће, заштитни мат лак ради лакшег одржавања уколико се превише испрљају.

Вирал тим: За израду мурала се користе акрилне боје на воденој бази и могу да се користе заштите за зид, попут силиконског млека, како би се презервирала боја и мурал сачувао од површинских оштећења.

Андреј Колосов: Углавном користим фасадне акрилне боје домаћег произвођача “Цементни Производи д.о.о. Власотинце”, а од страних производа спрејеве шпанског произвођача боја “МТН 94”. Мурал се ради у четири етапе и то: акрилна провидна подлога, фарбање зида као припрема за мурал, цртање мурала и наношење акрилног лака као заштите. Лак се не ставља увек јер пресијава, па се не одлучује сваки инвеститор да га нанесемо.

Која подлога је најбоља за осликавање – опека, бетон, демит фасада…?

Андреј Колосов: Најбоље је да зид буде раван, идеално од малтера. Уколико је површина коју осликава и велика, а елементи цртежа крупни и без много детаља, материјал површине на којој се мурал осликава није битан. Јако је битно да сам зид буде “здрав”, тј. да површина не отпада, јер на тај начин може доћи до тога тога да се мурал “ољушти”, односно брзо оштети.

Вирал тим: Најбоља подлога је она коју сам уметник преферира.

Јелена Вићентић: Радила сам на различитим подлогама и на свакој је био посебан изазов. Неке површине више упијају и троше боју, храпаве, рељефне, на неким је лакше или теже сликати четкицама, али сваку сам успешно савладала. Најлакше је ући у простор где вас чека спреман бели, глатки и раван зид за рад.

Који је век трајања мурала? Да ли после неког времена треба да се поправљају, обнављају?

Вирал тим: Колико је постојан мурал и колико може да одолева времену? То све зависи од човека, у принципу, уколико је подлога добро припремљена и мурал заштићен премазом, стајаће док се зид не поруши или не прекречи.

Јелена Вићентић: Има мурала на којима сам радила, стари више од 10 година, и за сада држе као првог дана.

Андреј Колосов: За израду мурала користим најквалитетније боје на тржишту, што доприноси дуготрајности. Примера ради, 2008. године осликао сам мурал на згради школе у граду Реутов у Русији. Тај мурал изгледа нетакнуто, као да је јуче осликан. У Србији користим већ поменуте боје фирме из Власотинца. Само они производе природну боју од пигмента руде која се показала одлично на дуготрајној изложености сунцу.

Ко поставља скелу? До којих висина се може радити мурал?

Јелена Вићентић: Уколико је то нека јавна институција, они као организатори су дужни да обезбеде скелу . Приватне површине углавном обезбедим сама, јер често су то мањи зидови са висином до 3-4 м, и захтева само мердевине и мању покретну скелу. Мислим да висина данас није препрека за израду мурала, осим ако се уметник не плаши саме висине.

Андреј Колосов: Скелу поставља наручилац. Ограничења у висини нема докле год су испоштоване све безбедносне процедуре за рад на висини. Уколико су неки делови фасаде неприступачни за осликавање користи се дизалица са корпом.

Вирал тим: Скеле постављају мајстори који имају дозволе за скелу и њено коришћење. Од уметника и његове амбициозности зависи до које висине жели да ради.

Колико је потребно времена да се ослика мурал на једној фасади?

Андреј Колосов: Зависи од комплексности рада и самих димензија цртежа, а најкраће један дан.

Вирал тим: Време за израду мурала зависи од тога да ли је екстеријер или ентеријер у питању. У екстеријеру ограничавајући фактор могу бити временски услови, што ће радове продужити, док су у ентеријеру рокови поприлично транспарентни. Све зависи од мотива који се ради и површине зида.

Јелена Вићентић: Зависи од временских услова, техничких могућности и захтевности слике која се преноси на зид.

Која је највећа димензија мурала који сте радили и који вам је најинтересантнији пројекат до сада?

Јелена Вићентић: Највећа површина на којој сам радила, тимски, током студија, била је 500 м2. Мурал је рађен у организацији Универзитета уметности у Београду, под менторством професорке Весне Кнежевић у месту Ресавица, на фасади Дома културе, 2010. Поред њега, нешто мањих димензија, такође тимски рађен 2013. на фасади Факултета драмских уметности у Београду. Најпоноснија сам на мурале које радим самостално, а један од омиљених, површине 60 м2, налази се у једној приватној гаражи. Буквално сам „паркирала“ авион поред свих аутомобила у гаражи, и то је нешто најинтересантније што сам до сада урадила!

Андреј Колосов: Највећа димензија је око 1.000 м2 и налази се у склопу решења које сам радио за ФК Бежанија. Један од интересантнијих пројеката које сам радио се налази у једном познатом београдском ресторану на Дорћолу.

Вирал тим: Сви пројекти које смо радили су занимљиви на свој начин, али имамо неколико које бисмо издвојили. Бик у „Националној Класи бy Војводина“ нам је најдражи пројекат, јер је то први „већи“ мурал са којим смо се сусрели на самом почетку. Затим Цинеплеџ сала у тржном центру БИГ, где смо по први пут сликали са флуоресцентним бојама које сијају у мраку. Сала је намењена дечијим пројекцијама, тако да је цела сала осликана „Спаце“ темом. Наредни пројекат у којем смо уживали је осликавање управне зграде ТЕ-ТО Панчево. Никада до тада нисмо сликали у термо-електрани, али ето, за све постоји први пут. И морамо да поменемо Културни центар у Руми, где смо осликали спољашњу фасаду овог објекта.

Извор: Gradnja.rs