Данојлић је рођен 3. јула 1937. године у Ивановцима крај Љига. Основну школу завршио је у родном селу, а у Београд је дошао 1953. године да би завршио гимназију. Упоредо са похађањем наставе, продавао је новине и лед како би се прехранио.

Дипломирао је на Филолошком факултету на Одсеку за романистику, односно француском језику и књижевности.

Данојлић је почео да пише врло рано, прво у средњошколским данима кратке дописе за лист Република. Касније је као стални и спољни сарадник сарађивао са дневним листовима Борба, Политика, НИН и бројним књижевним часописима.

Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом Како спавају трамваји. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема Дечји законик у којој наводи обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот. Осим поезије, писао је и прозу, есејистику и књижевну критику.

Објавио је више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца попут В. Шекспира, Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику.

Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су Нека врста циркуса, Драги мој Петровићу, Личне ствари - огледи о себи и о другима и Балада о сиромаштву.

У Француску се преселио 1984. године, а осим писања радио је и као лектор за српски језик на Универзитету у Поатјеу. Члан је Академије наука и уметности од 2000. године.

У Адлигату је његов легат

Милован Данојлић био је српски књижевник и песник, члан САНУ, председник Српске књижевне задруге од 2013. године и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" у Београду, у коме се налази његов легат.

Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.

Постао је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године.

Један је и од 13 интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке 1989. године.

Извор: Кућа добрих вести/РТС