Посетиоци фестивала уживали су у кулинарским специјалитетима познатог награђиваног аласа чика-Жарета у “Зајечарској чарди”, али и у интерактивним радионицама организација које се баве очувањем животне средине у Danube village.

На фестивалу су посетиоци на лицу места могли да сазнају где се, на пример, налази острво Форконтумац и зашто се удружење грађана које се бави његовом заштитом зове баш “Зелени кит”, затим да је излетиште Бела стена почело да ради пре више од сто година, па који делови Србије су богати водом, где има највише изворишта, као И да се упознају са птицама, флором и фауном која живи уз Дунав.

Много осведочених пријатеља Дунава, али и оних нових, уживало је уз бравуре Ђ Шћепине враголије и бенда Накед који је својом свирком подигао атмосферу, да би све кулминирало наступом Иде Престер и & Лолобриџиде, који су ређали своје хитове певајући заједно са посетиоцима фестивала на препуним Силосима. “Дивно је да се покренула оваква акција очувања Дунава. Дунав је моћна река, права природна сила према којој треба имати респект…Река није море, она има свој ритам, свој живот. Треба поштовати ту силу која тече. Дунав је право благо, свет за себе, са својим посебним биљним и животињским свемиром који треба неговати и чувати”, поручила је Ида Престер.

Током фестивала, RECAN фондација омогућила је рециклажу лименки “на лицу места”, а троје најсрећнијих посетилаца на поклон добија винчанску фигуру изливену од рециклираних лименки.

Овај јединствени фестивал којим је обележен Међународни дан Дунава, подржали су Зајечарско пиво и Туристичка организација Србије која је посетиоцима приредила и својеврсну изложбу фотографија моћне реке под називом ”Мој Дунав”.

Сви посетиоци имали су прилику током фестивала да подрже даљи рад “Friends of the Danube” заједнице Србије куповином изложених торби, мајица и других модних одевних предмета са мотивима Дунава. Подсећамо да сви заинтересовани могу путем сајта www.friendsofthedanube.com да куповином артикала модног бренда са сврхом помогну одржавање бројних едукативних кампова, еколошких радионица и иницијатива посвећених очувању биодиверзитета Дунава.

Едукативни панел указао на неопходност запошљавања стручњака за одрживи развој

Посетиоце фестивала привукла је и панел дискусија посвећена Дунаву - “Европска стратегија за Дунавски регион EUSDR и њен значај за бизнис, младе и очување животне средине”. На панелу је истакнуто да већ сада, а и у будућности, свака компанија имаће потребу да запошљава експерте из области одрживог пословања, јер ће једино кроз одрживо пословање моћи да привуку инвеститоре и обезбеде изворе финансирања.

У дискусији су учествовали: Кристијан Ебнер, амбасадор Аустрије у Србији, Дејан Владић, економски аташе Амбасаде Републике Словеније у Србији, Драган Лупшић, директор корпоративних послова компаније Хеинекен Србија и Урош Ћирковић, представник Биолошко истраживачког друштва “Јосиф Панчић”.

У новембру ове године Аустрија преузима од Словеније председавање ЕУСДР-ом. Амбасадор Аустрије Кристијан Ебнер је подсетио на значајну историјску улогу Дунава, као и његов значај у туризму и економијама подунавских земаља. Истакао је такође и важност повезивања младих људи у том региону.

“Постоји ‘нови алат’ под окриљем Стратегије за Дунавски регион. Реч је о иницијативи за младе у непрофитним организацијама који могу од јуна до септембра да своје идеје или послове које раде представе конкурисањем на сајту The Danube Youth Network, где такође могу да наведу шта им је потребно када је реч о информацијама и сарадњи са другим организацијама, размени знања, контакту са истраживачима или универзитетима.”, рекао је амбасадор Аустрије Кристијан Ебнер. Такође, млади научници из свих 14 подунавских земаља могу да пријаве своје научне пројекте за новчану стипендију коју додељује аустријско Министарство науке. Реч је, како истиче амбасадор Ебнер, о износу од 1.500 евра. „Крајњи рок је крај маја сваке године. Међутим, али ту није толико реч о самој награди, колико о умрежавању младих људи који се баве науком”, указао је амбасадор Кристијан Ебнер.

Управо према подацима “The Danube Youth Network” у Дунавском региону живи око 26 милиона младих људи од 18 до 35 година.

Дејан Владић, економски аташе Амбасаде Словеније у Србији, указао је на значај одрживог пословања компанија.“Циљ је трансформисати линеарну економију у еколошки одржив систем пословања. Будуће компаније имаће потребу за експертима у области одрживог пословања како би остале конкурентне и атрактивне за будуће инвеститоре и приступ изворима финансирања”, истакао је Владић.

Драган Лупшић, директор корпоративних послова компаније Хајникен Србија, истакао је “Компанија Хајникен Србија се, кроз стратегију одрживог пословања „Стварајмо бољи свет“, фокусира на заштиту водних ресурса а свеобухватни програм под називом „Свака кап је битна“ изграђен је на три принципа очувања воде: ефикасна употреба воде (константно унапређење процеса и смањење употребе), принцип циркуларне економије у коришћењу воде (пречишћавање и поновна употреба воде), и одговорно управљање водом (одржавање водних сливова и улагање у инфраструктурне пројекте како би апсорбовали више атмосферске воде). Смањење потрошње воде постиже се оптимизацијом производних процеса, а компанија Хајникен Србија је током последње деценије смањила потрошњу воде у оквиру својих процеса за 75 одсто и из године у годину настоји да овај тренд одржи.”

Срђан Станковић, оснивач модног бренда са сврхом Friends of the Danube и организатор фестивала, током панела истакао је неопходност напуштања линеарног модела економије глобално. “То значи: купиш-искористиш-бациш. Сада је потребно да се бизниси значајно мењају и ко жели да послује – прилагодиће се.”, навео је Станковић.

Представник Биолошког истраживачког друштва “Јосиф Панчић” Урош Ћирковић је указао на панелу да је стопа незапослености младих у Србији значајно виша од просека ЕУ и предложио програм запошљавања младих. “Реч је о програму где бисмо позвали бизнис сектор и Владу Србије да помогну невладиним организацијама да запосле младе људе који су већ активни у области заштите животне средине. То би младима омогућило да стекну пословне вештине и радно искуство, поред активизма или научног рада, да би сутра могли да буду менаџери за одржив развој у компанијама”, појаснио је Урош Ћирковић.

Супернатурал фестивал је покренут још 2007. године и постао је образовно-забавна платформа. Од тада до данас остварени су бројни пројекти - од преображавања 12 хектара депоније шута на Ади Хуји у парк, до серије кампова за младе на Дунаву. Супернатурал је покренуо и модни бренд са сврхом, посвећен Дунаву – Friends of the Danube, као и предстојећи фестивал. Куповином торби, мајица и других модних одевних предмета са мотивима Дунава преко сајта www.friendsofthedanube.com помажете одржавање бројних едукативних кампова, еколошких радионица и иницијатива посвећених очувању биодиверзитета Дунава и постајете активни члан “Friends of the Danube” заједнице Србије.

Ида Престер & Лолобриџида

Ида Престер јединствена је појава у музичком свету, али и пуно шире од тога. Њена специфична естетика, бритки текстови и чудесне плесне мелодије довеле су је до статуса балканске индие поп иконе. Својом бескрајном позитивном енергијом заразила нас је када се појавила Лоллобриџида и продрмала музичку сцену региона. Сулуди костими, оригинални текстови и пунк став освојили су фестивалске позорнице и радијске станице. На Идиним концертима публика пева у глас старе Лоллобригида хитове, као и нове песме с њеног соло албума.Ида Престер и Лоллобригида су добитници престижне МТВ ањардс 2009, а последњих 17 година бенд жари и пали по фештама, клубовима и фестивалима целог региона.

Накед банд

Састав Накед је основан у Београду, 2006. године. Одмах је привукао пажњу локалне публике и издвојио се на музичкој сцени Србије захваљујући слојевитом и енергичном музичком изразу, пријемчивим, истовремено интригантним ауторским композицијама, те компактном, уиграном свирком. Албуме групе красе и дивне сарадње са уметницима попут мултиинструменталисте Амира Гвирцмана и певачице Tal Tulu Ben Ari из Израела.

Шћепине враголије

“Ако не врти педале, онда врти музику! Шћепине Враголије без компромиса прави одлично зезање бескрајном колекцијом враголастих трака. Још као мала лама мислио је да никада неће моћи да свира нешто, међутим, већ 10 година уназад свира басс, ради продукцију, пушта музику и суоснивач је издавачке куће Глитцх Рецордс. Шћепине Враголије - радост сваког домаћинства”.

Извор: Кућа добрих вести