Ова представа настала је 2022. године, а писана је по идеји Исидоре Пајчин, у сарадњи са студентом треће године драматургије на Факултету драмских уметности у Београду, Арсенијем Штимцем, а нуди одговоре и поставља питања која се тичу сваког човека који је на животној прекретници.

У представи играју Исидора Пајчин, која потписује и режију, али и Александра Плахин и Светозар Бабић. Музика за представу је радио Душан Ђорђевић. Циљ овог дела је охрабривање људи да остану доследни, достојанствени и несаломиви под притиском околине, која човека често доводи до колебљивости по питању моралних и етичких вредности и дужности.

„Веома је важно људима, а нарочито младима, које је ’преко ноћи’ сачекало питање егзистенције, личног интегритета и неминовних унутрашњих сукоба, пружити осећај да у томе нису сами. Идеју за овај комад добила сам након што сам уочила да срећем све више младих људи који су, обузети страховима које доноси неизвесност у којој живимо, почели да осећају стид на тему сопствених постигнућа. Ово, између осталог, диктира лажно представљање живота, очекивања и страхови наших родитеља и породице, тежина осамостаљивања, нормализовање осуђивања и генерално злоупотребљавање слободе мишљења“, објашњава Исидора Пајчин.

Радња се одвија у скромном београдском стану, у ком Теодора живи са непокретном и немом старицом, којој, уместо кирије, стан плаћа негом. Иако је била одличан студент, посао у струци не проналази дуже време након студија, што је доводи до потпуне асоцијализације, губитка самопоуздања и уплитања у низ лажи у односу са пријатељима и родитељима. Дане проводи сликајући своје кошмаре и водећи већ научени безнадежни живот, трошећи сво слободно време бринући о старици и разговарајући са Искром. Свакодневну рутину нарушава сусрет са колегом са факултета Миланом, у ког је уједно била и заљубљена током студија.

„Желим да, колико је то у мојој моћи, подигнем свест о све већем броју анксиозних, депресивних и незаштићених младих људи, и тиме подстакнем да се чешће преиспитамо о начину на који међусобно комуницирамо, како бисмо прекинули дистопијски ланац и припремили терен за здравије грађење личности“, нагласила је Пајчин.

Према речима Александре Плахин, представа „Без тебе“ буди потребу суочавања са својим страховима.

„То је моје искуство са овим комадом, а надам се да ће и другима исто да се деси, да ће да да освесте, прихвате и пригрле страхове, али и себе, и да полако, својим темпом, пронађу своју истину. Да осете да нису сами, али и да осете да бити сам у било којој ситуацији, иако заправо никада нисмо потпуно сами, није тако страшно као што често осећамо и мислимо. Да се осмеле да се ослушну, одреде које су то њихове праве вредности, престану да беже и врате се себи. Да пригрле своје унутрашње дете, прихвате одговорност и дају себи времена. Времена за проналажење своје истине, времена за стварање каријере, времена за учење стрпљењу. Надам се да ћемо успети да допремо макар до неколицине људи, и да ће им бити бар упола катарзично и магично као нама“, истакла је Плахин.

Светозар Бабић навео је да је сваки пројекат и процес на некој представи за глумца значајан, а нарочито када се ради са људима којима је истински стало до позоришта.

„За мене је овај пројекат још један доказ да се ентузијазмом, вером и пожртвовањем могу разне границе прећи, и да се може далеко стићи. Такође ми је драго да је неко препознао и поверио ми нимало лак задатак, и на томе сам веома захвалан“, нагласио је Бабић.

Улазнице за прву репризу, која се одржава у четвртак 19. октобра у 20 часова у просторијама Heartefact Funda, доступне су искључиво онлајн и могу се наћи по цени од 700 динара.

Извор: Кућа добрих вести