У свету који се тресе од суровости којој сведочимо и даље свако за себе углавном покушава да нађе неко зрнце унутрашњег мира и мало среће. Сви мање-више активно трагамо за неким срећнијим животом. Неке ствари престајемо а неке стваи почињемо да радимо како бисмо били срећнији. Свако на свој начин. Ипак лични раст и развој су постали роба као и свака друга. Тргујемо флоскулама, курсевима и едукацијама које нам обећавају да ћемо се већ сутра пробудити бољи, лепши, просветљенији и просвећенији. Тешко је чак и најодважнијима од нас да се одупру притисцима који долазе са свих страна. А понајвише нас притискају заблуде за које је постало уврежено мишљење да су апсолутне истине када говоримо о сегменту личног развоја. Па, време је да се решите све те буке у глави ако желите унутрашњи мир. Како? Почните тако што ц́ете престати да верујете у ових 10 заблуда.

Морате да будете несебични да бисте били добри

Да ли се осец́ате грозно када кажете „не“ нечему? Да ли се стално осец́ате као да никада нисте довољно добриили довољно љубазни или довољно великодушни? Ова стална кривица не само да вас исцрпљује, вец́ вас може спречити да водите миран живот! Видите, није ваш посао да усрец́ујете друге. Охрабрује се, да. Али ако из било ког разлога не можете дати све од себе, то вас не чини лошом особом.

Лењост је непријатељ душе

Гуруи за животни стил и финансије нас подстичу да „радимо велико или идемо кући“, да се „мучимо“ и да „увек дамо све што имамо! Није ни чудо што смо сви исцрпљени. Овај друштвени притисак да увек нешто урадимо је један од главних разлога зашто смо анксиозни и депресивни. Не морамо увек да будемо заузети нечим. У ствари, не морамо увек да будемо продуктивни. С времена на време можемо само да седнемо испод дрвета јабуке и обратимо пажњу на птице које чаврљају о свом дану.

Победници никада не одустају, они који одустају никада не побеђују

Зашто изједначавамо одустајање са губитком? Постоји толико много случајева у којима је одустајање најмудрије. Ако вас посао чини несрец́ним, свакако ... дајте отказ! Ако вам нека особа руши унутрашњи мир (без обзира колико се трудите да ствари функционишу)...прекините везу! Ако тренирате нешто због чега мрзите вежбање, онда одустаните и пронађите нешто што ће вас радовати. Не морамо да патимо само да бисмо доказали себи да знамо да истрајемо.

Ваши снови морају бити велики да би били валидни

Тони Робинс је рекао: „Већина људи не успе у животу јер се баве малим стварима." Ова врста агресивног менталитета можда делује на неке људе, али многе од нас може само да фрустрира. У сваком случају, шта је лоше у томе да имате једноставне снове? Слободни сте да имате „мале“ снове! Слободни сте да имате једноставан, срећан живот. Немојте бити под притиском само да бисте импресионирали друге.

Живот после 40. иде низбрдо

Многи људи мисле да је 40 крајњи рок. Мислимо да ако не будемо „успешни“ до 40. године, биц́емо „губитници“ до самог краја.

Свако има своју временску линију! Постављамо превише очекивања (и ограничења) на основу наших година. И ово мора да прође ако желимо да имамо миран живот.

Права љубав је безусловна

Као што је терапеут Тод Барац рекао: „Безусловна љубав у партнерству одраслих није љубав. То је спасилачка мисија." Када уђемо у партнерство или пријатељство, имамо неписану листу ствари о којима се не може преговарати а желимо да се испуне. Такође постављамо ограничења - она ​​су изузетно важна! А ако не буду у стању да испуне свој део партнерства, слободни смо да идемо. Зашто је то потребно за унутрашњи мир? Па, једноставно је немогуц́е постиц́и унутрашњи мир ако се увек бавимо токсичним везама!

Замислите све време које проводите преиспитујуц́и себе, анализирајући своју везу, преговарајући, усмеравајући, комуницирајући, преиспитујући, обнављајући.

Или растете или стагнирате

Модерно друштво жели да растемо и да се развијамо и да постанемо „најбоље верзије себе“. Али врста раста о којој говоре је спољни раст. Желе да зарађујемо више, вежбамо више, учимо више, упознајемо више људи, путујемо на више места, имамо више циљева… Увек више, више, више! Ово ц́е нас учинити заувек незадовољним. Увек бисмо осец́али да нешто недостаје... и да нешто није у реду са нама када смо само задовољни како ствари стоје.

У животу си или ловац или плен

Ако мислите да је свет сурово место и да сви желе да вас победе, заувек ц́ете бити забринути. Увек ц́ете преиспитивати људе око себе — чак и своје најближе пријатеље и породицу. Питаћете се „Да ли ме само користе?“ или „Како могу бити сигуран да ме неће издати?“ Са оваквим размишљањем, бринуц́ете и за своју будућност. Да бисте имали унутрашњи мир, морате веровати да је вец́ина људи добра. Да многи од њих навијају за вас и подржавају вас. Највише од свега, морате веровати у себе - да ћете моћи да се носите са свиме што вам живот баци. И верујте свим својим срцем.

Ваша је дужност да научите друге како да се опходе према вама

Има људи који не знају како да буду добри. Дакле, да, вероватно би требало да будемо стрпљиви са њима, а затим да их научимо како да буду бољи људи - барем у почетку. Али ако ствари остану исте, слободно им затворите врата. Иако је добро имати наду у доброту других – да им је потребно само мало разумевања и вођства – неки људи су једноставно непоправљиви. Заслужујете боље људе у свом животу.

Можете имати све

„Све је могуц́е ако се довољно потрудиш“, кажу. На крају крајева, ако не постижемо ствари које желимо, то може значити само да се не трудимо довољно, зар не? Истина је да не можемо имати све. И оног тренутка када постанемо очајни због тога што немамо све, наше ментално здравље ц́е патити. Ако желите да постигнете истински унутрашњи мир, научите да живите са чињеницом да чак и ако напорно радите, можда нећете постати најбољи и највећи. И да је то у реду.

Извор: Кућа добрих вести/СЕНСА