Ова изложба на известан начин представља завршни део серије перформанса фокусираних на питања односа моћи у свету уметности, у оквиру уметничког тржишта, институционалних политика, али пре свега и моц́и у односу на женско тело. Кустоскиња изложбе је Теодора Јеремић.

Поводом отварања изложбе, уметница Марина Марковић је рекла: "Ова изложба ми је лично изузетно важна будући да представља завршетак и кулминацију серије перформанса “The Arrangement”, које сам спроводила на много локација и у сарадњи са великим бројем уметничких институција што је финално крунисано сарадњом са Музејем савремене уметности у Београду. Излагати у Салону МСУБ је за сваког уметника важан тренутак, и како се овим радом управо испитују позиције моћи и односи између институција и појединца, осећам да је ово адекватан простор и прави тренутак за овакву рекапитулацију. Изложба је својеврсна архива пређашњих перформанса али и полигон за настанак новог који смо управо завршили и који је, за разлику од претходних, настао у сарадњи са теоретичарима и теоретичаркама уметности. Сама поставка изложбе је била изузетно захтевна имајући у виду технику и сценографију који су претворили простор у тело које живи, пулсира и мења се константно, и морам да нагласим да у томе никако не бисмо успеле без професионалности сјајне техничке екипе Музеја".

Кустоскиња Теодора Јеремић осврнула се на рад ове уметнице: "Марина се служи језиком корпореалног и преко сопствене коже успоставља везу између тела и његове стварности, прихватајући да јасна граница између спољашњег света и унутрашњег заправо и не постоји. То је постигнуто већ самим простором који је крајње имерзиван и подсећа на унутрашњост тела, на кожу која је и баријера и полупропустљива граница. Нарушавање те границе која је и метафизички а и буквално склона константном еродирању, најопипљивије манифестује тетовирање тај симболичан чин продирања егзореалности у ендореалност. У већ познатој игри потписивања споразума, Марина је уместо институција овај пут позвала теоретичаре уметности да напишу текстове, који су деконструисани не би ли се од њих формирао метатекст - стејтмент који ће бити истетовиран на њеној кожи попут теоретског кавеза у који се калупи и којим се потврђује пермеабилност граница, и двострука природа моћи која се константно предаје и преузима."

Аутори текстова које је Марина тетовирала током перформанса су Ješa Denegri, Matthieu Lelievre, Lucrezia Nardi, Daniele Capra и ORLAN.

Серијом радова “The Arrangement” Марина отвара питање позиција моћи која долази од споља, инскрипција које се уписују у женско тело, истина које се намећу, значења у настајању. Као што Кристева наводи да субјект мора изнова и изнова успостављати говорни/читалачки/списатељски акт како би одржао илузију чврстине сопствених граница, тако и Марина сваким новим “уписивањем” на кожу као место контакта, сусрета и “место где се деловање, слобода избора и индивидуално оснаживање спајају са притисцима културне моц́и и тензијама друштвене/персонализоване контроле” (Фабер) поново успоставља домете преговарања, отвара нови дијалог, остварује нови договор, и преиспитује границе али и улогу појединца у реструктурирању, реформулисању и трансформацији структура и дисрупцији позиција моћи.

Извор: Кућа добрих вести