На овом догађају, предавач др Муамер Халиловић, члан Савета оснивача Центра за религијске науке „Ком”, упознаће публику са упоредном анализом основних сегмената Марксове социјалне мисли и исламске филозофске и социјалне традиције. Трибина ће истражити сличности и разлике између социјалних погледа ислама и Маркса, као и улогу религије у друштву.

У оквиру шесте трибине из циклуса „Ислам и Запад – филозофија и социологија“, настојимо да упоредимо неке од основних сегмената Марксове социјалне мисли с оним што се истиче у исламској традицији. Поједини аналитичари често покушавају да пронађу одређене паралеле између Марксових социјалистичких погледа на друштвене проблеме и неких сегмената исламске филозофске и социјалне мисли. Колико у таквим анализама има истине? Које су сличности и које су разлике? Како у свему томе протумачити улогу религије? На овој трибини настојимо да понудимо оквирне одговоре на ова питања.

Према класичном филозофском мишљењу у исламској и хришћанској традицији, религија је извор сазнања, те је сасвим могуће из ње преузимати знање на основу којег ћемо суверено анализирати човеков индивидуални и друштвени живот. Друштво је, према том погледу, предмет научног истраживања које је некад рационално, а некад емпиријско, али које је свакако утемељено на сазнајним основама религије као обухватног погледа на свет. На исти начин, када се појми суштина друштва и социјалног живота, могуће је размислити и о практичној улози религије у друштву. Социјална филозофија у исламу нужно обухвата све те аспекте и не ограничава се само на анализу практичне улоге религије у заједници. С друге стране, на основу модерног становишта, где доминирају емпиристички и позитивистички ставови, религија не поседује готово никакв научно кредибилан и сазнајни карактер. Она је збор емотивних исказа и симболичних обреда који имају дејство на разне токове човековог индивидуалног и социјалног живота. Она сама по себи не може разматрати ни суштину човека као индивидуалну личност, ни природу друштва. Религија је појава коју треба да анализира друга сазнајна институција, а будући да има и дејства на друштво, бар делимично – а код неких социолога и потпуно – она се мора представити као социјална појава. И пошто је социологија наука која разматра социјалне појаве, обавезу анализирања суштине религије и њене улоге у заједници преузимају социолози.

Муамер Халиловић (Пријепоље, 1987) је члан Савета оснивача Центра за религијске науке „Ком” у Београду. Дипломирао је, магистрирао (тема: Суштина цивилизације у трансцендентној филозофији) и докторирао (тема: Компаративна анализа социологије религије Мухамеда Хусеина Табатабије и Емила Диркема) на ал Мустафа међународном универзитету у Коми, у Ирану. Након завршених студија, у Ирану је био шеф Групе за цивилизацијска истраживања на Институту за друштвене науке „Бакиралулум”, где је уједно био и главни и одговорни уредник научног часописа Филозофија цивилизације. Више од десет година је главни и одговорни уредник научног часописа за религијске науке Ком који се издаје у Београду, а члан је уредништва и неколико других међународних часописа. Објавио је више од четрдесет научних радова из области исламске филозофије и социјалне мисли у домаћим и међународним научним часописима.

Важније књиге: Историја социјалне мисли у исламу (Београд, 2021), Ислам и социологија религије (Београд, 2019), Сунце у сенци (Београд, 2018), Суштина цивилизације у трансцендентној филозофији (Иран, 2018), Продукција религијских наука – цивилизацијски приступ (Иран, 2017), Моћ друштва: ислам, филозофија, цивилизација (Београд, 2016), Кратка историја исламске филозофије – коаутор (Београд, 2014), Историја културе и цивилизације ислама и Ирана – превод (Београд, 2016).

Извор: Кућа добрих вести/Дом омладине