У четвртак, 13. новембра 2025. у 19.00 часова, у просторијама DOB//Клуба биће одржана трибина под називом „О филозофији и немишљењу“. Предавач ће бити Петер Јевремовић, а модератор Данин Вујичин.
Трибина је део циклуса „Наука, постмодерна и технологије Селфа“ и усмерена је на анализу положаја савременог човека који се налази између идеолошких илузија о некадашњем златном добу и неизвесне будућности. На скупу ће бити размотрено како је у данашњем свету мишљење често или инструментализовано или потиснуто у страну, као и потреба за обновом критичког промишљања и философске свести.
Савремени човек је ухваћен у раскораку између идеолошких фантазија о некадашњем златном добу и несигурне будућности. Политика је неодговорна, а технологија подивљала. Продукција је масовна, док је права критика замрла. Њено место је заузео друштвени ангажман. У таквом свету, мишљење се или инструментализује или одгурује у страну. Зато је потребно поново успоставити дијагнозу стања философије данас, а такође и пронаћи пут који води ка њеном враћању у нашу актуелну рационалност.
О циклусу: „Трибина наука, постмодерна и технологије селфа“
Неприкосновени вековни ауторитет природних наука био је узор метода истраживања, одређивања шта има смисла сматрати знањем као и мерити степен цивилизованости једне културе. Ни Кант није одолео тој замци. Друштвене науке, култура, књижевност су лутале са својим увидима, не схватајући шта је заправо човекова природа. Са променом парадигми у природним наукама коју је покренуо амерички физичар и филозоф Томас Кун појављују се, под утицајем права на слободу, тзв. технологизоване науке, статистички обрађене, дигитализоване.
Интересантно је да је књижевни покрет 20. века први довео у сумњу наративе постојеће рационалности и сврставање у Прокрустову постељу животног искуства. Човек више није ни природно биће, ни божанска икона. Све што није смештено у поредак сматра се ирационалним, лажним, патологичним. Идеја реда у нереду почиње да привлачи пажњу и да подстиче нове наративе. Значење језика је у првом плану јер свака парадигма има свој сопствени језик. Чини се ипак да Томас Кун није довео своје идеје до конкретне артикулације због чега су тзв. научне парадигме кренуле у многим пожељним и непожељним правцима.
