Осам несумњиво квалитетних европских дела написаних на осам језика (каталонском, исландском, немачком, норвешком, украјинском, шведском, ирском и шпанском) доприносе међународној књижевној размени, представљају нове ауторе српској читалачкој публици и јачају присуство мање видљивих европских култура у Србији. Ова дела су допринос наше издавачке куће разматрању важних друштвених тема, подизању свести о читалачким навикама и окретању ангажованој литератури која наводи на преиспитивање.

Кроз пројекат смо хтели да се осврнемо на неколико важних циљева: промоцију научног начина размишљања у клими псевдонауке, јачање родне равноправности и подједнаке заступљености жена и мушкараца, посебно у STEM областима, и унапређење зелене агенде односно оснаживање свести о важности еколошких тема у издаваштву и другим областима људског деловања. У питању су пажљиво одабрана квалитетна књижевна дела савремених аутора млађе и средње генерације.

У оквиру пројекта читаоци ће имати прилике да читају следеће наслове:

Брат од леда, каталонске ауторке Алисие Копф у преводу Јелене Петаановић

Живот животиња, исландске ауторке Ејдур Аве Олафсдотир у преводу Татјане Латиновић

Стазом поред траве, немачке ауторке Мирјам Витиг у преводу Николе Перишића

Наслони своју усамљеност, полако, на моју, норвешке ауторке Кларе Веберг у преводу Радоша Косовића

Звездице и мак, украјинске ауторке Романе Романишин у преводу Милене Ивановић

Данинг-Кругеров ефекат, шведског аутора Андреаса Стопендала у преводу Николе Перишића

Чудо, ирске ауторке Еме Донахју у преводу Владимира Д. Јанковића

Квантна љубав, шпанске ауторке Сонје Фернандез Видал у преводу Весне Стаменковић

Концептуално, пројекат књижевног превода Свет у којем живимо и свет који остављамо за собом: суочавање са антропоценом представља одразе науке у савременој европској књижевности, с посебним акцентом на антропоцен – тренутну епоху коју карактерише значајан утицај људских активности на окружење. Идеја за овакав концепт проистиче из препознавања потребе за широм комуникацијом науке у различитим областима људског деловања – укључујући уметност и књижевност – посебно у клими растајућих и штетних антинаучних осећања који су кулминирали последњих година.

Овим пројектом настојимо да испитамо везе између научних феномена и процеса и њихове перцепције у књижевности, да користимо квалитетну књижевност као медиј за комуницирање научног начина размишљања и да скренемо пажњу шире читалачке публике на еколошка и климатска питања. Такав тематски оквир додаје нови квалитет пројекту, уједно обогаћујући српски књижевни простор.

Разноликост у пројекту је очигледна не само због језика на којима су дела писана, већ и у темама, пре свега у контексту наше намере да истакнемо научне димензије књига – с референцама на математичке, астрономске, социолошке, психолошке, физичке, еколошке, глациолошке и медицинске феномене, аутори се баве и питањима положаја жена и мушкараца у друштву, анксиозношћу, усамљеношћу, нашим односом према природи, вери и љубави.

Промоцију књига, али и пројекта у целини, осмислили смо кроз сарадњу са књижевним критичарима, научницима, академицима, еколошким активистима, организацију књижевних вечери и радионица, кроз научна истраживања, панеле, интерактивна предавања, гостовања аутора и фестивале (Фестивал еко-књижевности и Фестивал скандинавске књижевности).

Очекивања су да ће овакав избор књига, али и промотивних активности, омогућити читаоцима не само уживање у самим књижевним делима, већ да ће их подстаћи на активно разматрање актуелних проблема данашњице којима је пројекат и посвећен.

Извор: Кућа добрих вести