Испоставило се да је то издање, названо по имену саме групе, једна од кључних плоча домаћег рокенрола, речју – аутентични класик. Требало је, додуше, бити веома стрпљив, док се 1985. није коначно појавила у издању Југотона, али је управо са њом започела велика каријера групе Партибрејкерс, која је у много чему дефинисала рокенрол у нашим, југословенским крајевима.

Партибрејкерси су настали као супергрупа самониклих београдских генија, који су пекли свој занат у underground бендовима са преласка из 1970-их у 1980-те: Горан Булатовић Манзанера за бубњевима, Небојша Антонијевић Антон и Љубиша Костадиновић Љуба са гитарама о пасу, као и вероватно најуpeчатљивији регионални фронтмен икада – Зоран Костић Цане. У наредним деценијама, њихова енергија оригиналних desperados рокенрола, шибала је неуморно преко свих ограничења, утемељивши једном за свагда звучну револуцију која делује апсолутно ван сваког познатог реда и закона. Ако су уопште и имали неке познате претече, били су то, без икакве сумње, само Зоран Мишчевић и његове Силуете.

Партибрејкерси су од самог свог настанка инстинктивно осетили како у југословенском друштву – обезглављеном након силаска Јосипа Броза Тита са историјске сцене, те самим тим препуштеном разноразним последичним недаћама – тинејџери и даље трагају за собом, заљубљују се, бивају одбачени и одбацују, доживљавају надреалне тренутке на улици, своју губитничку судбину виде као кобни удес на који се више не може утицати, усамљени су у својој потрази за вољеном, осећају се као странци међу пролазницима у граду, али су свесни и своје моћи која потиче од жудње, мистике ноћи или животних преокрета који се одигравају у једној електричној секунди. Овај бенд проговорио је зато у име свих тих младих, који су само тражили начин да обликују свој пут у живот, мимо било каквог диктата.

Практично свака песма са албума „Партибрејкерс“ део је рокенрол митологије, доживљене на српском и пренесене по први пут у наше градове. То је плоча којом је чисти рокенрол коначно постао део овдашње културе, да заувек такав остане и постане део светског рокенрола, а не локална копија ниске уверљивости. Као отелотворење вечног младалачког немира и незадовољства, ова плоча моментално је постала генерацијски култ у некадашњој СФРЈ. Заправо је до ње и од ње установљено рачунање старе и нове ере у поимању оног што заиста јесте рок музика – музика слободе, непристајања да неком служиш, храбрости да се супротставиш свим будућим „хипнотисаним гомилама“ које глуме живот и понављају научене покрете у компромисној игри свакодневице.

Овом изложбом, желели смо да овековечимо један велики бенд који је одувек био силовито оличење животности рокенрола. Групу која је рокенролу дала разлог и право да постоји у нашој средини. Јер, Партибрејкерси су за вечност.

Реализација изложбе: ДОМ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДА; Андрија Бојанић, директор

Аутори изложбе: Зорица Којић и Драган Амброзић.

Дизајн: Добрила Стеванић.

Аутори фотографија: Горанка Матић, Александар Кујучев и Станислав Милојковић

Отварање: Четвртак, 24. април 2025. у 18.00, Плато испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану

Извор: Кућа добрих вести/Дом омладине