На изложби „Време једе поглед - Избор из збирке сликарства Музеја савремене уметности Војводине“ која је отворена у овом музеју до 31. октобра 2025. године, публика је у прилици да се упозна са више од 100 радова 60 уметника и уметница, али и са самим процесом прикупљања и очувања дела, односно функционисањем депоа МСУВ.
У фокусу изложбе управо је оно што се дешава „иза кулиса“, а публика кроз специфичну поставку може да се упозна са свим процесима који претходе излагању врхунских дела уметности са наших простора.
„Цела поставка је замишљена тако да обједини све невидљиве процесе очувања наше баштине и представљања савремене и модерне уметности која се налази у музеју. Цела поставка је у форми депоа, а то је нешто што већина публике није видела из прве руке. Поред тога, изложбу прате и програми попут конзервације и истраживања документације, и допуњују елементи који су пронађени у депоу у тренутку поставке изложбе“, истиче кустоскиња Јована Трифуљеско.
Како наводи кустоскиња изложбе, али и читаве Збирке сликарства МСУВ, ова изложба се бави изложбом сликарства као феноменом, пре него хронолошким враћањем и генезама идеје војвођанске уметности. „Да бисмо заправо савладали те теме и обработили их на што квалитетнији начин, потребно је да прво преиспитамо системе помоћу којих чувамо наше наслеђе, односно како га излажемо“, додаје Трифуљеско.
„Збирке и колекције често не функционишу по параметрима и логици реалног света. Радови се најчешће не откупљују у зениту своје релевантности и популарности, већ након тога. Велики број радова могу бити поклон збирке; то је један засебан систем који функционише по својим параметрима, и ова изложба се бави анализирањем тог система“, закључује кустоскиња изложбе.
Изложба обухвата преко стотину радова који датирају од четрдесетих година прошлог века до данас. Просторно концепирана у виду депоа, изложба доминантно представља дела војвођанских аутора, изведених у разноврсним медијима и стиловима, од уља на платну до сликарских објеката. Изложба прати и приказује токове унутар збирке, при чему су најзаступљенији радови из 60-их, 70-их и 80-их година прошлог века, али укључује и дела из 90-их и раних 2000-их.
Оживљавањем музејских процеса путем конзервације и разноврсних програма, као и лавиринтарном структуром поставке која условљава кретање посетилаца, подстиче се активно посматрање као пракса и ослања се на тезу Валтера Бенијамина о слици прошлости која прети да нестане са сваком садашњошћу која у њој није препознала себе.
У оквиру пратећег програма изложбе, током септембра и октобра биће одржани конзерваторски сати на српском и на руском језику, радионице за децу, кустоска вођења, клуб књиге и панел дискусија.
Извор: Кућа добрих вести
