Међу погођенима су земље Африке, Азије, Латинске Америке, Блиског истока и Европе – а међу њима и све земље Западног Балкана, осим, на изненађење многих, Србије.

Администрација Доналда Трампа ту меру представља као покушај смањења, како кажу, превеликог терета који имигранти представљају за амерички систем социјалне помоћи.

„Председник Трамп јасно је ставио до знања да усељеници морају бити финансијски самостални и да не смеју да представљају финансијски терет за Американце“, наводи се у саопштењу америчког Стејт департмента, уз тврдњу да је циљ политике осигурати да „имигранти из 75 високоризичних земаља не користе социјалну помоћ у Сједињеним Државама и да не постану тзв. јавни терет“.

Шта значи суспензија виза?

Суспензија се односи на обраду захтева за визе држављана тих 75 земаља који желе трајно да живе у САД. Технички, захтеви и даље могу да се подносе, а интервјуи и термини заказују, али поступак неће напредовати до фазе издавања виза.

Већ издате визе држављанима погођених земаља остају важеће. Стејт департмент наводи да је једини изузетак од суспензије случај „двојних држављана, који аплицирају с важећим пасошем земље која није на листи“.

Трајање суспензије није познато, а постоји бојазан да би она могла да буде неограничена.

Зашто је уведена суспензија?

Америчка влада тврди да ће ова мера да смањи трошкове социјалне помоћи, јер имигранти, како се наводи у другом саопштењу Стејт департмента, „извлаче богатство од америчког народа“.

У стварности, САД већ имају правила која омогућавају забрану уласка имигрантима за које се процени да би могли да буду зависни од државне помоћи. Ако постоји основа за тзв. „public charge“, односно ако власти процене да је нека особа терет за јавни буџет и социјални систем, то је онда разлог да не добије стални боравак. Процена да ли би мигрант могао да буде одбијен на основу овог правила врши се од случаја до случаја, а спроводе је имиграциони службеници. Међутим, број разлога односно услова који доводе до примене правила „јавног терета“ је лимитиран.

„Многи програми не изазивају забринутост укључујући здравствене програме попут програма Medicaid и неге која се односи на ковид 19, стамбене и прехрамбене програме, као и многе друге кључне услуге“, наводи америчка организација Центар за правне ресурсе имиграната (ILRC). „Само кандидати за које се процени да ће вероватно постати примарно зависни од новчане помоћи за основно издржавање или имати дуготрајну негу о трошку државе могу бити одбијени“, објашњава организација.

Трампова администрација је током његовог првог мандата покушала да прошири примену тог правила на више фактора и програма, али су те измене поништене током мандата Џоа Бајдена 2022. године.

Промена правила

За сада и даље важе правила из 2022. године. Међутим, прошлог новембра америчко Министарство за унутрашњу безбедност поново је предложило измене и вероватно ће до краја јануара да суспендује важећа правила о „јавном терету“.

У образложењу тих промена, Министарство је навело да правила из 2022. превише ограничавају имиграционе службенике у процени да ли би мигрант могао да постане терет за државу, јер им је дозвољено да процену заснивају само на ограниченом броју фактора.

Како још Трампова администрација ограничава имиграцију?

Прва година Трамповог другог мандата обележена је снажним фокусом на ограничавање имиграције. У јуну је уведена потпуна забрана путовања у САД за грађане 12 земаља. Та мера потом је проширена последњи пут у децембру на укупно 39 земаља с потпуном или делимичном забраном путовања. Већина тих земаља налази се у Африци, уз неке из Латинске Америке и Азије.

Бела кућа је, приликом најаве проширења забрана, навела недостатак поузданих евиденција, забринутост због прекорачења дозвољеног боравка и потребу да се „спроводе имиграциони закони“.

Трампова администрација такође је поставила најнижу квоту за пријем избеглица у историји САД: само 7.500 избеглица за 2026. годину, у поређењу с годишњом квотом од 125.000 коју је поставила Бајденова администрација.

Влада је такође покушала да ограничи усељавање квалификоване радне снаге повећањем накнада на најмање 100.000 долара за тзв. H-1B визе – које америчке компаније користе за запошљавање страних радника на одређено време.

Значајан пораст броја агената Имиграционе и царинске службе (ICE) такође је био кључан фактор у смањењу имиграције. Министарство за унутрашњу безбедност, под чијом надлежношћу делује ICE, наводи да је током 2025. депортовано 605.000 људи, док је додатних 1,9 милиона особа земљу напустило добровољно.

Чак и путници из земаља које нису ни на једној од листа забрана, могли би да се суоче с провером активности на друштвеним мрежама, уколико се буде спровео предлог америчке владе из децембра. Те провере би могле ускоро да се односе на држављане 42 земље које су традиционално имале право на безвизни улазак у САД, укључујући Аустралију, Француску, Немачку, Јапан и Велику Британију. Иако то није директно повезано с имиграцијом, додатно показује у којој мери САД постају све непријатељскије према странцима.

Да ли ће ово утицати на Светско првенство или туристичка путовања у САД?

Најновија суспензија неће директно утицати на навијаче који планирају долазак на Светско првенство у фудбалу које се током јуна и јула у највећој мери одржава у САД. Такође неће утицати на туристе или људе који планирају краткотрајан боравак уз туристичку визу.

Међутим, навијачи из Хаитија и Ирана неће моћи да путују како би бодрили своје репрезентације, јер се те земље налазе на листи забране за путовања у САД. Навијачи из Сенегала и Обале Слоноваче, земаља које су се такође квалификовале за турнир, суочиће се с озбиљним ограничењима због делимичне забране путовања.

Извор: Дојче веле