Она ће разговарати са Робертом Чинкотоом, директором Италијанског института за културу у Београду. Ауторка ће публици представити свој књижевни пут, са фокусом на нека од најзначајнијих дела, међу којима су „Vita“, „La lunga attesa dell’angelo“, „L’architettrice“ и „Silenzio. Le sette vite di Diana Karenne“. Обезбеђен је консекутивни превод.

Сматрана једним од најоригиналнијих гласова савремене италијанске прозе, Мацукo се истиче способношћу да споји темељно историјско истраживање са снагом маште, оживљавајући ликове изузетне људске сложености. Кроз њихова искуства, описана са снажном емотивном посвећеношћу, враћа дубину заборављеним животима преплићући индивидуалне приче са колективним памћењем. Њен књижевни израз, префињен и изузетно евокативан, обухвата различита раздобља и контексте, извлачи на светлост дана личности које је историја занемарила и, кроз осврт на прошлост, преиспитује противречности садашњости. Њени романи често истражују теме попут еманципације жена, историјског памћења, маргинализације и потраге за идентитетом, уз доследну пажњу посвећену гласовима који су остали на маргинама званичног наратива.

Меланија Г. Мацукo, рођена у Риму, ауторка је романа, есеја и позоришних дела. Дебитовала је 1996. године књигом „Il bacio della Medusa“, након које су уследиле књиге „La camera di Baltus“ (1998) и „Lei così amata“ (2000). Године 2003. објавила је роман „Vita“, инспирисан причом о миграцији њене породице, који је освојио награду „Стрега“ и био уврштен у избор уредника „Њујорк тајмса“ и међу десет најбољих књига године магазина „Publishers Weekly“. Године 2005. изашла је књига „Un giorno perfetto“, по којој је Ферзан Озпетек снимио истоимени филм. Будући да гаји дубоко интересовање за историју уметности, посветила је сликару Тинторету роман „La lunga attesa dell’angelo“ (2008) и есеј „Jacomo Tintoretto e i suoi figli“ (2009). Међу делима скоријег датума истичу се „Limbo“ (2012), „Sei come sei“ (2013), „Io sono con te. Storia di Brigitte“ (2016), „L’architettrice“ (2019), „Self-Portrait“ (2022) и „Silenzio. Le sette vite di Diana Karenne“ (2024). Идејни је творац и ауторка сценарија документарног филма „Tintoretto. Un ribelle a Venezia“ (2019). Њена дела су преведена на 27 језика, а сарађивала је и са значајним новинама, укључујући дневни лист „La Repubblica“. Током своје каријере добила је бројна признања, међу којима су награде „Стрега“, „Viareggio-Tobino“ и, 2025. године, награда „Boccaccio“.

Извор: Кућа добрих вести