Кућа Добрих Вести

Login

Гастрoномски водич кроз градове и општине Србије

Оцените овај чланак
(6 гласова)

vodicccccБЕОГРАД – „Гастрономски водич кроз градове и општине Србије“ који је издала Стална конференција градова и општина (СКГО) поводом 60 година свог рада обрадоваће све који воле традиционална јела која се спремају у Србији.

Многа јела која ћете наћи у овој књизи нису, наравно, типична само за град или општину уз коју се наводе, већ и за знатно шире подручје, па чак и за целу Србију, а нека и за суседне земље из којих, верујемо, многа и потичу.

Замишљена као нека врста гастрономског водича кроз све наше градове и општине, ова публикација посвећена је нашим локалним срединама и њиховим јелима. Она има за циљ да представи богатство и шароликост различитих подручја Србије – карактеристике поднебља, тла, културе и традиције, како у производњи здравих и укусних пољопривредних производа, тако и у припремању јела и специјалитета којима се, још, можемо похвалити и пред богатијима и успешнијима од себе.

Писци ове публикације су, између остали и општине и градови, чланови СКГО који су описивали климатске, географске културне и друге одлике свога краја, пољопривредне и прехрамбене производе, најважнија и најомиљенија јела и начине њихове припреме.

Намера је била да се прикупи што више рецепата за јела која се припремају у локалним заједницама, да у њима задржимо карактеристичне изразе и локалне особености и да, тако, представимо бар део неисцрпног богатства кулинарске традиције наших крајева.

Није тајна да је српска кухиња мешавина традиционалних, народних, византијских, источњачких, регионалних и средњоевропских утицаја, а већ дуже време и осталих европских, па коначно и светских трендова.
Зато ова публикација и нема претензије да до краја доследно и прецизно лоцира јела и специјалитете карактеристичне за поједина подручја наше земље, нити да их означи као типично српска.

Оно што је била намера ове организације је да прикаже чаробан мозаик укуса, боја и мириса који одликују пољопривредне и прехрамбене производе из различитих крајева Србије, али и начине њихове обраде и припреме свих оних малих ремек-дела кулинарске вештине која нашу лепу земљу чине заиста посебном.

Резултат свега овога – књига која састоји се из два дела, оба највећим делом написана на основу података и рецептура добијених из градова и општина: Гастрономско путовање Србијом, аутора Дејана Загорца и Кувар градова и општина Србије, аутора Слободана Марјановића.

Сазнајте како се спремају ринфлајш, белмуж и јанија

Навике у исхрани, у водичу, дате су по регионима: Регион Војводине, Шумадија и западна Србија, Јужна и Источна Србија.

Војводина – Једе се добро, поступно – супа, ринфлајш, месо и цушпајз, шненокле или штрудле, укусно, обилно и заситно. Јер, треба засукати рукаве и радити. Плодна земља и празне фабричке хале саме не доносе ништа. Уз палићка и темеринска вина, уз петровачки кулен и сомборски сир, уз туријску кобасицу и аласку чорбу или чобанац, уз маковњачу или бундевару од бугарке са оџачких поља – живи се и лепше и веселије, наводи се у опису региона Војводине.
Гастрономија Новог Сада, баш као и његова архитектура, обележена је пре свега средњоевропским или аустроугарским утицајем, па смо тако од Новог Сада и узели многе навике, па и ону да ујутру доручкујемо, што у остатку Србије није био обичај. Овде су се у исто време кад и у Бечу и Пешти правиле гомбоце и, насуво, кнедле и штрудле, фијакер-гулаши и перкелти, ринфлајши и бели сосови, китникези и лондон-штанглице, жербо коцке и добош торте. Та се традиција наставила и до данас. У последње време се, међутим, много више једу печења и роштиљ у многобројним и углавном пуним кафанама и ресторанима у Ветернику, Футогу и Каменици, али и рибље чорбе и печени или пијани шаран, смуђ, пастрмке
Нови Сад је и традиционалан и модеран, воли и тамбураше и трубаче, и за сада све упија и доводи у склад, па, као и у прошлости, и данас представља пример за пристојан, умерено весели, полаган, али ипак и леп и успешан живот у нашој малој Србији.

Источна Србија - Хлеб у овим крајевима има готово култни статус. Некад се највише правио од ражи, а сада много чешће од кукуруза и пшенице, уз додатак коприве, самониклог биља или зрна житарица. Кукуруз се такође много користи у исхрани, и то нарочито као качамак (мамаљига код Влаха) и служи се за доручак, уз одличан стари овчији или козји сир, или као прилог јелима од меса или поврћа.
Наравно, уз Дунав се много једе риба, пре свега сом и шаран. Некада је чувен био кладовски кавијар и специјалитети од јегуља и моруна, али су ова јела нестала као жртва „богу напретка“, односно престала су да се спремају у крчмама Винаца и Текије од времена изградње хидроцентрале Ђердап.
Крајеви уз Дунав идеални су за производњу вина, а чувена су и насеља у којима се вино чувало – пимнице, које последњих година великом брзином постају значајна места нашег гастрономског и винског туризма.
Сврљишки белмуж је јело чија је рецептура стара неколико векова. Квалитетно млеко и сир и умеће пастирица преточени су у један од најоригиналнијих рецепата у источној Србији.

Јужна Србија - И у кући, и у кафани, на југу се добро и „заситно“ једе. Зими су то неизбежне туршије и ајвари, пеглане, барене и, чиме све не, пуњене суве паприке, а у пролеће, лето и јесен ту је дивно и укусно поврће, неколико аутохтоних сорти паприка, као што су алексиначке, лесковачке или белопаланачке вртке, које се радо прже са луком и меснатим и сочним парадајзом и једу уз сокобањски, сврљишки или пиротски сир, у јелу које се назива прженија. Наравно да и јужњаци воле месо, нарочито у кафанама, па је тако једна вегетаријанка из Београда у једној чувеној кафани поред Ниша питала конобара шта има без меса и добила одговор – тањир. Међутим, осим по познатом роштиљу, односно скари, како јој „тепају“ на југу, свакодневна традиционална кухиња овде је много више обележена поврћем и нема оног „култа“ печењара тако карактеристичног за
многа места у Србији. Јужњак у кафани наручује вешалице и ћевапе, па овчије пљескавице и говеђе репове, уз аутентичну шопску или моравску салату, а печена меса испод сача још нису стекла пуну „славу“ у овом крају наше земље.
У кухињи се, нарочито у Врању, осећа снажан турско-оријентални утицај, што још више ову храну приближава модерним азијским трендовима у угоститељству. Постоје утицаји и из Бугарске и Македоније, и то нарочито у називима јела.

Шумадија и западна Србија - У Шумадији и западној Србији нема много страних утицаја, нити етничке разноликости која толико одређује кухињу у другим деловима Србије. У Старом Влаху, који се географски и културолошки простире дуж доброг дела западне Србије, становништво је, претежно, пре неколико стотина година дошло из Херцеговине, Босне и Црне Горе, дакле из планинских крајева, па су ту много заступљеније „сточарске“ него „повртарске“ навике у исхрани. Отуда млеко и млечни производи имају готово култни статус и једу се уз сва јела осим, наравно, уз колаче. Познати су краљевачки сир и кајмак, затим сјенички, златарски и златиборски, а пршуте и печенице карактеристичне су за ужички и златиборски крај. Није ни чудо што се ове две намирнице тако добро слажу и редак је домаћин који пред госта неће изнети као предјело управо ове два мрса, уз чувену ракију шљивовицу, зими кувану, а уз Дрину и клековачу, која грижу савести због конзумирања алкохола „блажи” својом лековитошћу. Од пре десетак година све више се прави ракија од другог типично српског производа – малине. 

У другом делу књиге за све који воле традиционалну српску кухињу налази се Кувар градова и општина Србије, аутора Слободана Марјановића.
Ту можете да научите како се спремају пихтије, дивчибарска лепотица, лужничка вурда, урнебес салата, шумадијска гибаница и пиротска кисела баница. Како се спремају кромпируша, купусник, домаћа проја, копривњача са чварцима, јуфка, ташке са сиром, паруша, пењурлије, заваљчићи, шардени, јанија, сарма, кувани купус, лесковачка мућкалица, јагњећа џигерица, разне врсте салта и супа, колача....
Ако смо вас бар мало заинтригирали преузмите водич ОВДЕ.

                                                                                                                                  Извор: Кућа добрих вести/СКГО


Последњи пут измењено субота, 25 јануар 2014 14:58
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија