Кућа Добрих Вести

Login

Београдска конференција “О чему говоримо кад говоримо о Европи”

Оцените овај чланак
(2 гласова)

krokodil-naslovnaaaaaaБЕОГРАД - Након сличних догађаја у Будимпешти, Букурешту и Атини, предстојећа Београдска дебата о Европи представља пето издање “Дебате о Европи” коју су покренуле Немачка академија за језик и књижевност (Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung), kao i fondacije S. Fischer Stiftung i Allianz Kulturstiftung, у сарадњи са Goethe-Institutom Beograd.

 

Конференцију је подржао Повереник за културу и медије владе Савезне Републике Немачке, најавила је УК “Пароброд“.

 

Током три дана, од 5. до 7. децембра, угледни европски интелектуалци покушаће да пруже одговоре на многа питања која оптерећују наш континент данас. Било да је реч о интензивној расправи о доминантним концептима Европе, питањима коју улогу култура игра у демократским друштвима данашњице или о анализи локалних друштвених динамика, неки од најистакнутијих гласова Европе даће све од себе да осигурају одговоре на ова битна питања која су мотивисала дебату и веродостојно служила њеном наслову и мотиву који гласи: О чему говоримо кад говоримо о Европи.

 

Конференција ће бити свечано отворена у петак 5. децембра у 17.30 часова у Културном центру Београд обраћањем учесника и организатора медијима које ће модерирати новинар Зоран Станојевић. Представљање програма конференције пратиће, од 19 часова, прва дебата под насловом “Доминантни концепти Европе и мноштво њених идентитета”.

 

У суботу 6. децембра у Центру за културну деконтаминацију, од 18 часова одржава се друга панел дискусија на тему “Култура демократије – Култура у демократији”. Одмах након друге уследиће и трећа конференцијска дебата на тему “Динамика домаћег терена и нови облици суседства“ у ЦЗКД-у од 20:30 часова.

 

Београдску конференцију о Европи биће затворена читањем поезије и разговорима под називом “Поезија недељног јутра: свет треба поетизовати” у недељу 7. децембра у Установи културе Пароброд од 10 часова. Ову последњу секцију Београдске дебате о Европи модерираће Алида Бремер (Немачка), а у њој учествују два реномирана веропска песника: Отто Толнаи (Србија) и Хеинрицх Детеринг (Немачка).

 

О чему говоримо кад говоримо о Европи?

 

Двадесет две године је прошло од (скоро) легендарне 1992. године и потписивања уговора из Мастрихта који је интегрисао двадесет европских земаља како би формирале Европску Унију. Исте те године избио је крвави и дуготрајни рат у Босни и Херцеговини чиме је закуцан и последњи ексер у ковчег тада већ увелико распадајуће Југославије. Такозвани комунистички систем на Истоку потпуно се урушио неколико година раније, а заједно са њим и граница која је делила Немачку и читав наш континет у две неједнаке целине.

 

Промена је била, најблаже речено, драматична. Европа је у то време била „створење Хладног рата“, подељена, неуравнотежена, дисфункционална, биполарна. Међутим, била је пуна наде и дефинитивно је тежила ка нечему бољем. У то није било баш нимало сумње.

 

Процес уједињења био је у пуном замаху. Чинило се да су нове реалности на видику. И на Истоку и на Западу подједнако, људи су изненада добили реалну прилику да живе своје животе у миру, просперитету и демократским слободама, вредностима које су представљале есенцијални импулс који је надахнуо осниваче западноевропске сарадње након Другог светског рата.

 

Континент је преображен на начин који само неколико година раније није могао ни да се замисли и као да су сви, с изузетком Балканског полуострва, уживали у оптимизму који је превладавао током читавих деведесетих година.

 

Међутим, ако на овом месту прелетимо у будућност, све до 2014. године, открићемо да Европа више није толико самоуверена. Економска криза која је отпочела при уласку у нови век и миленијум, изазвала је политичку кризу која је опет постала криза индентитета масовних размера. Чини се да нико више не зна тачно шта то Европа заправо јесте и/или шта би требало да буде у годинама које следе. На домаћем терену константно је изложена изливима ксенофобичног национализма док јој дуж граница прете нови сукоби и ратови.

 

Европа је године 2014, дакле, мистерија Европљанима. Да ли је континент? Политичка унија? Динамично игралиште за бирократе? Ексклузивни поло клуб само за богате и моћне? Или можда стање духа? Знак квалитета? Питања се множе: како се, стварно, постаје и остаје Европљанин? И зашто је тај проклети идентитет баш толико нестабилан? На крају крајева, колико то уопште Европа има? Да ли би требало да постоји само једна једина? Да ли бисмо могли, да ли бисмо смели, да се надамо истовременом постојању многих Европа паралелно? Може ли императив сарадње да буде усклађен с идеалом разноликих идентитета, културних традиција, националним или регионалним поносом? Постоји ли и даље шанса да Европа буде изнова осмишљена кроз вибрантан суживот јединства и различитости?

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 03 децембар 2014 10:39
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија