Церемонији поводом завршетка Пројекта ширења јапанског језика у основним и средњим школама у Србији у школској 2015/2016. години присуствовали су: Ђуићи Тахакара,  амбасадор Јапана у Републици Србији, Наока Тсукада, представник Мицубиши компаније, доц. Данијела Васић професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, Татјана Јовановић, саветник у сектору за развој и високо образовање МПНТР, Ирена Брајовић, директорка Осме београдске гимназије и представници Друштва јапанолога Србије.

Факултативна настава јапанског језика одржана је у Основним школама „Филип Кљајић Фића“, „Краљ Петар Први“ и „Вук Караџић“ у Београду, као и у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“, Гимназијама у Земуну, Чачку, Ужицу и Шапцу, Трећој и Осмој београдској гимназији.

Церемонија је почела химном Јапана и Србије у извођењу хора Осме београдске гимназије. Свечаност су улепшала деца разних узраста која су, поред знања, показала дивљење према земљи излазећег сунца и њеном народу.

Доц. Данијела Васић уз обраћање присутнима изразила је своје задовољство што се налази на церемонији испред високо образовних установа Београда, као и Друштва јапанолога Србије.

„Срце ми је пуно, јер се учење јапанског језика и културе проширило на друге градове Србије. На тај начин ће се много више знати о култури дивне земље, Јапана, чути пуно о пријатељству две земље, а самим тим, некада далеки народ, постаје нам близак“, рекла је Васић и изразила наду да ће ученици читати књиге прво на српском, а затим и на јапанском језику.

Јапански амбасадор,  видно одушевљен бројем присутне деце, ученика и њихових професора, свима је пожелео добродошлицу у амбасаду Јапана.

„Веома сам поносан што велики број деце у Србији учи јапански језик. Похвалио бих директоре и наставнике на уложеном труду и жељи да њихови ученици науче јапански језик, ни мало лак, због специфичности слова и граматике. У јапанском језику постоје разни начини исказивања захвалности и неговања правих животних вредности. Надам се да су ученици кроз овај пројекат постали познаваоци Јапана, његове културе и говора“, са задовољством је истакао амбасадор.

Цитатом реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића „Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи народ“, амбасадор је задивио све присутне.

Пројекат ширења јапанског језика не би успео да није било помоћи и подршке Мицубиши компаније, на чему им се Nj.e.g. Đuići TAKAHARA посебно захвалио.

„Захваљујући Филолошком факултету Универзитета у Београду послали смо наставнике у ваше школе и обезбедили деци учење јапанског језика. Велика је част видети ентузијазам ученика и овако позитивне резултате који нас мотивишу да проширимо свој допринос на даље“, рекао је Наока Тсукада, представник Мицубиши компаније и са посебним задовољством наставницима предао симболичне поклоне као успомену на пројекат.

Према његовим речим корпорацију Мицубиши представљају три основна принципа, а то су: друштвена одговорност, интегритет и правичност, ширење глобалног разумевања кроз пословање.

Презентацију на јапанском језику о прошлогодишњем пројекту и надањима за ову годину одржала је предавач јапанског језика Јелена Обрадовић, а предавач Дејан Јововић је то учинио на српском језику.

„Сваке недеље проводила сам време са ђацима и кроз учење са њима упознала јапански језик и културу из угла професора. Све оно што сам личним напором успела да превазиђем сматрам једним великим успехом“, изјавила је Јелена Обрадовић.

На крају церемоније ученици су извели перформанс на јапанском језику.

Лав Ђурић, ученик Осме београдске гимназије заволео је Јапан и његову културу кроз борилачке вештине које је тренирао, а оне воде порекло из земље далеког истока.

„Кроз све то у мени се родила љубав према овом народу, као и жеља да научим њихов језик. Јапаном влада култура поверења, а то је битан фактор њиховог успеха, јер имају осећај да могу да се ослоне једни на друге“, усхићено је рекао млади Ђурић.

Његова другарица, Дијана Благојевић, Јапан је почела да упознаје кроз књиге Харукија Муракамија. Жеља да научи језик овог народа испунила јој се, такође, у Осмој београдској гимназији и њена, за сада, неостварена жеља је посета Токију.

Јапан је по много чему импресивна држава, чува бескрајне тајне од којих многе ни дан-данас нису откривене. О култури ове нације може се причати данима, писати о мору чињеница које свакога могу задивити.

Срби воле ратничку уметност, попут јапанске будо традиције, а разлог томе је можда што је карактер Срба сличан карактеру јапанских самураја.

„Видим речи које су изговорили, њихове уздахе, песме које су певушили, како лебде попут прашине у ћошковима собе. Све ми се чини да је слика коју су имали о мени била тачна“, део из књиге „Играј, играј, играј“.

Извор: Кућа добрих вести