Ево неколико аргумената из живота у Србији у прилог томе: ако не бисмо последњег викенда у марту прелазили на летње рачунање времена, деца која се рађају у пролеће и лети, а којима је сунце као свим бебама важно за развој због витамина Д, имала би сат времена мање дневног светла; топле јунске вечери, кад је дан најдужи, завршавале би се пре почетка Дневника 2, будући да 20. јуна мрак пада у 19 сати и 27 минута; ђаци који иду у поподневну смену би се практично целе године, од октобра до краја маја, враћали кући по мраку; у најтоплијим данима на почетку јула, сунце би излазило пре 4 сата ујутру и у време кад устајемо, око 7 сати, темепратура ваздуха би већ била високо изнад 30 степени.

Но, у Србији је још увек на снази Закон о рачунању времена, тако да се као и у Европи и већини држава западног дела света, прелази са природног, зимског на такозвано указно, односно летње рачунање времена. Поменути Закон, тренутно у верзији из 2006. године, један је од вероватно најкраћих закона у нашем правном систему – има пет чланова од којих су два прелазне одредбе.

Други члан каже: “У односу на време из члана 1. овог закона (а то је универзално координирано време увећано за један час), уводи се летње рачунање времена, померањем за један час унапред. Летње рачунање времена почиње последње недеље у марту и завршава се последње недеље у октобру“.

Ова мера, указ, у Србији се спроводи још од 1983. године и испрва се доносила одлуком извршне власти из годину у годину и то у последњој седмици септембра, али је због практичних разлога, средином деведесетих успостављена Законом и померена на октобар.

Дебата о указном времену, међутим, траје већ неколико година. Све је почело пре десет година кад је Руска федерација одустала од померања сата, након неколико студија које су показивале да у тој земљи нема очекиване уштеде енергије, а да становништво доживљава стрес током викенда кад се врши померање сата. Подстакнуте овим примером, друге земље на северу континента, где су ефекти указног времена због географског положаја мањи, почеле су да преиспитују његову оправданост.

Поштовати животни ритам

Недавно је Европски парламент, након иницијативе групе конзервативних посланика, дао препоруку да се указно време преиспита на нивоу целе Европске уније. У дискусији која је прати ову вест често се говори о медицинским истраживањима и негативном ефекту указног времена, али такво истраживање заправо до сада никад није спроведено на нивоу Европе, посебно не на њеном југу, где је ситуација сасвим другачија него на северу.

У Србији тренутно не постоји ниједна студија која се заиста бавила овим питањем. Са друге стране, будући да се Србија налази на самом крајњем источном ободу средњеевропске временске зоне и да мрак пада раније него на Западу, а да су навике и ритам становништва сличне као у остатку Европе, укидање указног времена би Србију посебно погодило и значајно смањило период у коме људи могу да уживају у благодетима обданице.

Увођењу указног времена засновано је на астрономској околности да у децембру сунце излази прекасно, а лети прерано, тао да се због животног ритма људи лети „губи“ скоро два сата дневног светла.

Идеју да се то време надокнади простим померањем сата први је смислио Џорџ Вернон Хадсон (1867–1946), ентомолог са Новог Зеланда, који је 1895. у раду пред Краљевским друштвом у Велингтону предложио летње померање времена за два сата. Међутим, идеја би вероватно остала заборављена да се истог предлога, независно од Хадсона, десет година касније није досетио британски предузимач и градитељ Вилијам Вилет (1856–1915).

Током једног ранојутарњег јахања по околини Лондона, Вилет је у лето 1905. године приметио како је сунце одавно изашло, а велики број људи још увек спава. Знајући да се време сунчевог изласка мења током године и да у летњим месецима обданица почиње раније, Вилет је покренуо велику кампању за увођење летњег времена.

Неуморно лобирајући све до Првог светског рата, Вилет је придобио неке либералне посланике у енглеском парламенту, а за његову идеју се загрејао и будући енглески премијер Винстон Черчил. Међутим, настрадавши у епидемији грипа, Вилет није дочекао да указно време буде озакоњено и усвојено у већини земаља.

Извор:Наука кроз приче/Кућа добрих вести