Орден Академске палме у име Француског министарства за образовање уручен је научном саветнику, директору Балканолошког института САНУ Војиславу Павловићу.

После веома успешне криминалистичке ТВ серије „Убице мог оца“ познати уменички тандем редитељ Предраг Гага Антонијевић и сценарискиња Наташа Дракулић представљају Вам нови пројекат филм „Заспанка за војнике“ по мотивима „Српске триологије“ Стевана Јaковљевића.

БЕОГРАД - Од 16. марта до 31. маја 2018. Француски институт у Србији позива грађане Србије (свих генерација, било да живе у Србији или ван ње) да поделе своја сећања: један век дели нас од Великог рата и ослобађања Србије у јесен 1918. од стране српских, француских и трупа других земаља удружених у Источну армију, под француском врховном командом.

Наставак првог дела:

БЕОГРАД - По повратку у тек препорођену Пољску 1920, Лудвик Хиршфелд је постао директор Иститута за истраживања серума и вакцина у Варшави, касније Одељења за бактериологију и експерименталну медицину у Националном институту за хигијену, где се посветио педагошком раду.

БЕОГРАД - Однедавно парк Српског лекарског друштва (СЛД), у централнобеоградској улици Џорџа Вашингтона краси споменик професору Лудвику Хиршфелду ((Ludwik Hirszfeld, 1884-1954), истакнутом пољском научнику, великом пријатељу српског народа и лекару-добровољцу у Српском војном санитету током Првог светског рата (1914-1918).

Виртуелна шетња и предавање „Споменици и спомен обележја Великог рата у слободарској историји Београда“, намењена деци, родитељима, бакама и декама заинтересованим да сазнају више о славним данима наше историје, одржаће се у уторак, 18. априла у 11 сати у Црвеној сали Дечјег културног центра.

AНДРИЋГРАД/ВИШЕГРАД - Вечерас цела планета може да слави заразну реч "слобода", а да би памћење ваљало, требало би га освежити и да би будућност ваљала и да би била добра по нас, морамо заштити идентитет и имати основу у овом граду који смо направили. Ове речи Емира Кустурице, идејног творца Андрићграда на његовом отварању, на Видовдан 28. јуна, можда најлепше илуструју целокупну замисао да се сва српска историја нађе на једном месту и у њему настави да живи и за наше будуће.

БЕОГРАД – Од симболичног цвета Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae), који је у ботаници познат и као цвет феникс јер када се потпуно осуши и после неколико година може поново да оживи када се залије, па до хероине Великог рата, Милунке Савић која је поводом 11. новембра – Дана примирја у Првом светском рату коначно оживела у колективном сећању народа, као да се круг затворио.