ЕУ је данас дала коначно одобрење великог и дуго очекиваног плана за бољу заштиту природе -такозваног Плана обнове природе, који се месецима суочавао са противљењем неколико држава чланица и великим протестима пољопривредника.

Закон, који има за циљ обнављање екосистема, врста и станишта у ЕУ, коначно је усвојен на састанку министара животне средине у Луксембургу након што је прикупио потребну подршку квалификоване вец́ине која представља 15 од 27 земаља чланица и 65 одсто становништва ЕУ.

Текст су европосланици одобрили крајем фебруара а гласњем министара за животну средину ступио је на снагу.

План обнове природе је део Европског зеленог договора који настоји да успостави амбициозне светске циљеве за климу и биодиверзитет.

Према плану, државе чланице ц́е морати да испуне циљеве обнове за одређена станишта и животињеске врсте, како би покриле најмање 20 одсто копнених и морских површина у региону до 2030. године.

Повезан са међународним законом Кунминг-Монтреал усвојеном наклиматском састанку посвећеном биодиверзитету ЦОП15, текст предвђа да европска 27-орица до 2030. године уведу мере рестаурације на 20 одсто копнених и морских површина на нивоу ЕУ, а затим до 2050, у свим зонама којима је то потребно.

Наведене су разне врсте станишта, средине са специфичном флором и фауном - влажне зоне, ливаде, шуме, реке, подводне површине. Свака земља треба до 2030. године да рестаурира најмање 30 одсто станишта у лошем стању, а затим 60 одсто до 2040. и 90 одсто до 2050.

Предвиђена је одређена флексибилност за врло распрострањена и заједничка станишта.

До 2030. приоритет треба да буде дат локацијама које се налазе у зонама сврстаних под Натура 2000. Земље чланице ће морати да усвоје прецизне мапе пута.

Брисел је желео да наметне обавезујући циљ за одржавање рестаурираних зона у добром стању али су се државе и европосланици определили да то буде само назначи да је потребно предузимање мера, без обавезног резултата.

Постојаће флексибилност за земље покривене већински само једним типом екосистема (скандинавске земље) и предвиђени су изузеци за обновљиву енергију и војну инфраструктуру.

У првобитном преговарачком документу европосланици су искључили потпуно члан који се односи на пољопривредно земљиште. На крају тај члан је враћен после разговора са државама чланицама у изразито ублаженом облику.

Уведена је мера о могућности суспендовања примене одредби из текста у случају ванредних околоности, посебно у случају "озбиљних последица о расположивости потребног земљишта да се осигура довољна произхводња за потрошњу у ЕУ".

Та такозвана ванредна кочница ће бити активирана од стране Европске комисије најдуже на годину дана.

Државе чланице ће бити обавезне да не смањују своје градске зелене површине и површине са дрвећем 2030. у односу на 2021. годину (уз флексибилност ако такве површине већ чине 45 одсто урбаног екосистема) и затим ће наставити да их јачају.

Текст предвиђа укидање препрека (на пример малих застарелих брана( на рекама и водотоковима да би дсотигли најмање 25.000 "слободних" водотокова до 2030. године ради боље "природне повезаности".

У истом року државе треба да усвоје мере које омогућују "позитиван" развој више шумских индикатора - угљеник, птичја популација, количина мртве шуме на тлу. У вези последње тачке треба имати у виду ризик од пожара у врло сувим облатсима.

Оквирни циљ о засађивању најмање три милијарди додатних стабала у ЕУ до 2030. године укључен је у тексту закона.

ЕУ је предвидела око 115 милијарди евра из свог буџета за 2021-2027 за биодиверзитет.

Брисел процењује да ће сваки инвестиран евро донети између осам и 38 евра преко предности које дају здрави екосостеми (издаци за здравље, полинизација, квалитет тла, мање поплава, ублажабање климе, количина сачуваног рибљег фонда...).

Извор: Бета/Кућа добрих вести