После фестивала ракије од пре пар седмица, протеклог викенда овде су се представиле најбоље винарије из Србије али и из региона-укупно њих 55.

Маркетиншка филозофија малих приватних винарија, којих је све више на нашем тржишту, је производи мање количине али нека вино буде врхунско. Већ на први поглед види се да су облици боца и етикете на њима и више него пажљиво бирани.

А шта кажи само винари?

Када се о добрим винима из Војводине поведе реч једна од првих асоцијација су Сремски Карловци и обронци Фрушке Горе. Традицију и то још од 19. века наставља винарија „Киш“, о томе Предраг Црнковић из винарије каже:

„Ми смо добро позиционирани на домаћем тржишту. Што се тиче извоза, фокусирани смо моментално на тржиште Аустрије. Били смо недавно на фестивалу Балканских вина у том граду. Било је око 300.000 посетилаца и видело се да вреди улагати у пробој на то тржиште. Посебно се гостима ове приредбе свидео наш бермет“.

У винарији „Киш“ планирају да у наредном периоду поред садашњих 10 хектара засаде још толико површина под виноградима. То је оптимална количина за њих да могу да прате сваки корак у производњи. За нове инвестиције у Карловачкој винарији намеравају да конкуришу и за средства из Европске уније.

"У том погледу узор су нам винарије из Словеније", објашњава Црнковић. Они већ више од 20 година користе средства ЕУ. То су мале винарије као и ми које не шире производњу по хектарима и количинама вина али је стално усавршавају.

За разлику од Карловаца где се диче дугогодишњом традицијом, винарија „Пирг“ из Доње Шаторње близу Опленца и на обронцима планине Рудник постоји тек од 2018. Власници су Петар Јовановић и Тибор Кужнер. Обрађују 10 хектара винограда.

Производимо „Тамјанику“ и „Совињон“. Посебно смо поносни на „Совињон“ за који смо већ освајали и награде - каже Кужнер. - Мала смо винарија и инсистирамо на квалитету. На руку нам иду природни услови, не треба заборавити да овај крај зову Српска Тоскана.

У „Пиргу“ су користили средства из домаћих фондова за развој. Сада им је највећи проблем радна снага. Упркос механизацији, без радника нема квалитетне обраде винограда.

Уз једну стару и једну нову винарију ту је и једна која испуњава обе одреднице.

Млада Александра Димитријевић ради у маркетиншкој агенцији а упоредо успешно води винарију „Мира“ из Врдника. Посао је кренуо 2020. Власник је само једног хектара винограда, а на тржиште пласира вина од сорти „Мерлот“ и „Моравка“ а под именом „Ла Баба“.

Љубав према производњи вина и виноградарству пренела ми је бака. Била је срећна када је видела да се сади нови виноград. Годишње пласирамо између 3.000 и 5.000 литара вина. За нове засаде сам користила субвенције из домаћих фондова али 60 одсто сам уложила сама.

Александра нема намеру да шири производњу за сада а радује је што је „Ла Баба“ све препознатљивија на тржишту.

Љубитељи вина ће ове сорте узалуд тражити у великим маркетима и познатим трговачким ланцима. Пласирају се преко винотека у већим градовима а могу се поручити и у добрим ресторанима.

Вина прате моду а ове сезоне они који морају да иду у корак са њом, бираће ароматична слађа вина често и са додацима воћа.

Аутор: Душка Вујошевић

Извор: Кућа добрих вести