A+ A A-

ПСИХОЛОЗИ ТВРДЕ: Ова навика пред спавање гарантује буђење са осмехом

Оцените овај чланак
(1 Глас)

dreamamammamamМноги људи верују да добро јутро зависи од квалитетног сна и да је најбољи начин да се пробудимо срећнији да вече завршимо у миру и опуштеној атмосфери уз неке од навика које томе доприносе.

 

То је сасвим разумљиво јер мирне вечери заиста доприносе бољем сну. Ипак, постоји још један важан фактор којем се посвећује знатно мање пажње.

 

Када утонемо у сан, наш ум већ почиње да се окреће наредном дану. Начин на који ћемо се осећати након буђења у великој мери зависи од наших очекивања о томе шта нас сутра чека.

 

Једна студија из 2024. године, објављена у научном часопису Applied Psychology: Health and Well-Being, пратила је медицинске сестре током две недеље.

 

Показало се да су током ноћи уочи дана за који су очекивале да ће бити пријатнији, углавном боље спавале, према сопственој процени. Такође и да су се наредног дана осећале позитивније.

 

Ови налази указују на једноставну навику коју можда до сада нисте испробали.

 

Пре него што заспите, помислите на једну конкретну ствар којој се радујете наредног дана и одвојите минут да је што живописније замислите.

 

То може бити и сасвим мала ствар. Важно је само да је стварна и да је заиста планирате. Такође и да управо она буде последња ствар о којој ћете свесно размишљати пре него што заспите.

 

У недостатку бољег израза, ову навику могли бисмо назвати „јутарњим сидром“.

 

 

Зашто ова навика најбоље делује пред спавање

 

Током првих пола сата након буђења, организам ослобађа повећану количину кортизола, што је познато као „јутарњи одговор кортизола“. Кортизол се често назива хормоном стреса. Ипак, његов јутарњи пораст представља нормалан део процеса разбуђивања.

 

Он организму обезбеђује енергију потребну за почетак дана.

 

Научници још истражују шта тачно регулише овај процес. Једно од водећих објашњења, представљено у научном прегледу из 2025. објављеном у часопису Endocrine Reviews, јесте да организам прилагођава овај одговор у складу са оним што очекује.

 

Неколико студија показало је да је јутарњи пораст кортизола израженији радним данима него викендом, као и у данима за које људи очекују да ће бити захтевни, мада нису сва истраживања дошла до истих закључака.

 

Другим речима, чини се да се наш организам унапред припрема за дан за који верује да га очекује. То, међутим, не значи да јутарњи пораст кортизола треба посматрати као нешто против чега се треба борити. Он има своју важну улогу, а научна сазнања о овом процесу још се развијају.

 

Много је важније разумети да се људи не буде потпуно неутралног расположења. Они се буде већ ментално усмерени ка дану о којем су претходно размишљали. То би могао бити један од разлога због којих одлазак на спавање уз непрестано размишљање о сутрашњим обавезама и проблемима често доводи до тога да се пробудимо са истим тим бригама већ у мислима.

 

Може да утиче и на квалитет сна

 

Сан такође има важну улогу у томе како памтимо и шта преносимо у наредни дан. Многи истраживачи који се баве спавањем сматрају да мозак даје предност сећањима која изазивају снажне емоције или за која процењује да би могла бити важна у будућности.

 

Једно од најпознатијих истраживања у овој области потиче из студије објављене 2011. у часопису The Journal of Neuroscience.

 

Учесници који су очекивали да ће наредног дана бити тестирани из наученог градива, након спавања су га се знатно боље сећали од оних који су учили исто градиво, али нису имали такво очекивање. Само уверење да ће им одређене информације сутрадан бити важне, изгледа, утицало је на начин на који их је мозак током ноћи обрађивао и учвршћивао у памћењу.

 

Ово истраживање бавило се процесом учења, а не расположењем, па везу са свакодневним животом треба посматрати са извесном резервом.

 

Ипак, његови резултати уклапају се у оно што многи људи и сами примећују. Мисли којима се свесно посветимо пре спавања често су управо оне које нас дочекају ујутру. Ако одаберемо неку пријатну мисао, пружамо свом уму нешто лепше чему може да се врати након буђења.

 

Зашто је ишчекивање суштина ове навике

 

Психолози који проучавају способност уживања у позитивним искуствима издвајају и посебан облик који називају антиципативно уживање. Реч је о задовољству које осећамо док се унапред радујемо нечему што тек треба да се догоди.

 

Истраживања која се баве одморима, прославама и другим унапред планираним пријатним догађајима указују на то да и само ишчекивање може бити значајан извор среће.

 

Људи ову врсту ишчекивања најчешће чувају за велике догађаје, попут путовања или породичних окупљања. Међутим, „јутарње сидро“ користи исту способност у свакодневним, много мањим стварима. То може бити мирна шољица кафе пре него што се остатак укућана пробуди, разговор којем се радујете или једноставно сат времена посвећених послу или активности до које вам је стало.

 

Што је слика коју стварате у мислима конкретнија, то ће ова навика вероватно бити делотворнија. Уопштена нада да ће сутрашњи дан бити добар не пружа уму много тога за шта може да се веже. Насупрот томе, када замислите где ћете се налазити и како ћете се осећати, искуство постаје ближе и стварније.

 

То је у складу са истраживањима менталне визуализације, која показују да живописно замишљање неког догађаја обично изазива снажније емоције него само размишљање о њему у речима.

 

Нека ова навика буде једноставна и лако примењива

 

За ову навику потребан је свега минут времена. Када угасите светло, помислите на нешто чему се радујете сутрадан. Ако вам ништа не пада на памет, слободно осмислите неку ситницу којој бисте могли да се обрадујете. Затим одвојите тренутак да је што детаљније замислите и препустите се тој мисли док тонете у сан.

 

Важно је да оно чему се радујете не повезујете са циљевима и обавезама. Када се нешто што ишчекујете претвори у задатак који морате да обавите, поново почиње да ствара притисак, што је управо супротно од онога што желимо да постигнемо овом навиком.

 

Такође, важно је имати реална очекивања од њеног учинка. Код особа које се суочавају са депресијом, код којих ишчекивање пријатних догађаја може бити отежано или праћено осећајем равнодушности, ова вечерња пракса не може бити замена за одговарајућу стручну помоћ и лечење. Она може бити мала подршка, али не и решење.

 

Предност ове навике је у томе што не захтева промену ни јутарње ни вечерње рутине. Мења се само смер у којем су наше мисли усмерене на крају дана.

 

Неки људи се по природи буде боље расположени, а темперамент свакако има важну улогу у томе. Ипак, велики део нашег јутарњег расположења зависи и од онога што очекујемо када отворимо очи.

 

Пружити себи један мали, конкретан разлог за радовање једноставан је начин да та очекивања учинимо лепшим и пријатнијим.

 

 

Извор: FORBES SRBIJA

 

 

 

 


Последњи пут измењено среда, 18 новембар 2026 21:42

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани