Гледали су у небо и надали су се бољим приликамa за пшеницу, кукуруз, кајсије, малине, паприке...

Стручњаци кажу да пшеница извуклка а да су они који су применили све агротехничке мере на време, добили још веће приносе. Слично је и са осталим културама. Kајсије је рецимо време десетковало.

Када је реч о берби малина у Србији, процене говоре да је род ове године умањен за минимум 40 одсто од планираног али је лоша година узела данак и наредном роду.

Једино што је добро јесте да је цена ове године непредвиђено порасла и тренутно се држи на 400 динара за килограм, а већ има стидљивих најава да ће можда ићи на 425.

Процене говоре да ће цена и идуће године бити висока јер се не очекују већа одступања на светском тржишту.

Пролеће су испратили мразеви који су лоше утицали на малињаке по питању вегетације. Много је малине измрзло а на то су се надовезале и остале непогоде као што су киша, град и јаки ветар. Нарочито је у овоме страдао Ивањичи и Ариљски крај, познат по малињацима.

Високе температуре имале су највећи негативни утицај на малину. На температури већој од 28 одсто биљка не вегетира, нема фотосинтезе па није помогло ни наводњавање.

Хладњачари су забележили 30 до 50 одсто мањи откуп на исти број произвођача.

Сви се питају шта ће бити следеће године? Зависи од много фактора, пре свега потражње на светском тржишту а затим и временских прилика као и могућности малинара да улажу у малину и сертификоване саднице.

Ако Пољска и Чиле избаце велику количину рода, цена ће бити нижа. Што се тиче понуде малине на домаћем тржишту и већих површина засада њих не може бити јер су потребне две године од садње до давања рода.

Подсећања ради, прошле године цена малине била је око 200 динара.

Једна од берачица у позним годинама у Златиборском селу Равни је и Рада Радивојевић.

Она каже да је веома тешко брати на високим температурама и да због тога мора рано да се устане.

„Устајемо у пет ујутро, док температуре и сунце не ударе у главу. Беремо до поднева а затим правимо паузу када је ударни део дана. Ми немамо велику парцелу, свега десетак ари, па није потребно да беремо по највећој врућини. Али знамо и за места где се бере од шест ујутро до десет увече и тим берачима нимало није лако. Посао се већ приводи крају. Без обзира на све, задовољни смо ценом. Она ће нам покрити трошкове које смо имали у вези агротехничих мера и успећемо да зарадимо који динар“, каже Радивојевић.

Mилица Стојковић, њена ћерка, каже да се малином треба бавити током целе године и да ова воћка захтева пажњу и труд, али да заузврат много даје.

„Ви одете да оберете јабуку или кајсију један дан и то је то. За разлику од тог воћа, малина се бере месец и по дана. И нема веће среће од те када оберете малињак а за два дана он се опет зацрвени“, каже Стојковић.

Она истиче да се не каже узалуд за малину да је „црвено злато“ а да је то доказала и ове године својом ценом.

„Реч је о врло осетљивом воћу које захтева посебан третман. Она не може да издржи убрана ни сат времена на јаком сунцу. Ми имамо добар и хладан подрум и организовану мрежу откупа малина, односно хладњачар нам долази до врата. Сматрам да је организација откупа много битна ствар, како малинари не би имали додатних трошкова око транспорта малина", каже она.

Истиче на крају да следеће године очекује бољи род, ако не буде нежељених изненађења и најављује да ће се потрудити да примени све могуће агротехничке мере како би их заштитила од непредвиђених временских прилика.

„Многи се суздржавају од улагања, али то вам је неминовно. Морате уложити како би вам се уложено вишеструко вратило“, закључује Стојковић.

Извор: Кућа добрих вести