A+ A A-

Све потиче од нас самих Истакнут

Оцените овај чланак
(8 гласова)

Maja-2-uvodnaБЕОГРАД - „Све потиче од нас самих. Визионари могу да спасу свет, у то дубоко верујем. А да бисмо уопште створили врхунску политику, одговорну економију, аутентично село, креативну културу, солидарно здравство, плодну интелигенцију, шармантан туризам, срећан народ, предуслов је да постанемо бољи људи. Дакле, најпре је неопходна реформа човека”, сматра студенткиња Маја Дробњаковић, добитница друге награде на конкурсу Француско-Српске привредне коморе на тему „Село-град, да ли економски развој неминовно повлачи депопулацију српских села”.

У интервјуу који је дала “Кући добрих вести” Маја је уверена да је повратак младих на село могућ. „Да не размишљам о томе на позитиван начин, не бих се ни одазвала на овај конкурс. Оптимиста сам и мислим да је враћање младих на село могуће. Село би требало учинити лепим местом за живот. Свакако, мислим да је важно и оздрављење медија, који би требало што више да се фокусирају на позитиван "storytelling", односно да причају приче које саме по себи много говоре”, поручује она.


 

Свако путовање почиње једним кораком

 

И путовање од хиљаду миља почиње једним кораком, а теорија вероватноће каже да, што је више покушаја, већа је и могућност за постизање успеха. Овако у разговору за наше интернет новине описује Дробњаковић, студенткиња друге године докторских студија на Економском факултету у Суботици - Универзитет у Новом Саду, своје учешће на конкурсу Француско-Српске привредне коморе, али и свој свеобухватни друштвени активизам.

Маја је на том конкурсу освојила другу награду, али је можда важније од тога наше уверење и жеља да њен рад једног дана постане део свеобухватне стратегије развоја села и да ће управо она, као и други млади људи са идејама и визијама, бити део неког амбициозног економског тима који ће да реализује тај и многе друге пројекте који нашу земљу могу да препороде.

Да вера и сан о бољем друштву у Србији Маји нису недостајуће особине, показала је управо кроз свој рад, који ће наш интернет портал представити у неколико наставака.

 

Оснаживање бренда “Србија”

 

“Како редовно пратим актуелности и студентске информације, још у фебруару месецу сазнала сам за конкурс Француско - Српске привредне коморе, где је задатак био да се напише есеј о томе да ли економски развој неминовно повлачи депопулацију села. На другој сам години докторских студија, изузетно волим да читам, истражујем, пишем. Чак и пре него што сам се уопште одлучила да се одазовем на овај конкурс и започнем писање рада, посећивала сам бројна предавања и дискусије управо на ову тему”.

Живот на селу, будућност села, положај сеоских жена, рурално предузетништво…све су то теме које су Маји веома интересантне.

selo

Док је писала рад, насловљен „Моја визија Србије и село и град“,  трудила се, како каже, да садашњу ситуацију сагледа свеобухватно, да у оквиру есеја подсети на заборављено, да повеже наизглед неспојиво…
Рад је подељен на десет целина са централном тачком усмереном на буђење села, затим на бригу о психологији нације, унапређењу здравства, зрелој политици, етичној економији, зеленој перспективи, реафирмацији културе, оживљавању научног капитала, уникатном туризму, индексу бруто националне среће и оснаживању бренда, илити робне марке "Србија".

 

Економије нема без људи и традиције

 

„У раду сам направила поређење између економије и људског срца, које упумпава крв у организам, омогућавајући му да функционише и да се развија. На идентичан начин, економија покреће развој земље. Међутим, поента мог рада јесте да нема економије без људи, без традиције и културе, без квалитетног управљања и руковођења, без потентне науке”, истиче Дробњаковић.

Према њеним речима,  још 1973. године, чувени немачки економски мислилац Ернст Фридрих Шумахер (Ernst Fridrich Schumacher) написао је књигу под називом "Мало је лепо", где говори о селима и децентрализацији, те се и њој управо равномеран економски развој чини као једина исправна алтернатива.

Овој проактивној студенткињи, било је важно да учествује у пројекту јер је, по њеном мишљењу, он значајан из више разлога.
“Подстиче на размишљање, освешћивање, активизам. Такође, овај пројекат је значајан из разлога што омогућава студентима да изразе сопствено мишљање, да предлажу идеје, да партиципирају у процесу решавања проблема, да се боре за општи напредак”.

Маја је у свом раду користила и чланке из архивских бројева појединих дневних новина, ради  ретроспективног сагледавања, те компарације са садашњошћу.
Тако ћете у њеном есеју, као илустрацију написаног,  у одељку “Брига о психологији нације”, наћи и текст под називом: Грузијац прославио 132 рођендан, који говори о човеку са села и мирном животу без стреса који је утицао на његову дуговечност.

Ту је и чланак из дневног листа “Политика” под називом “Касни стратегија 'здравља” за све'“. Да нема датума испод чланка - 10. мај 1984. године, нико не би ни поверовао да је текст из тог периода, већ да је реч о актуелном тренутку. Текст је део одељка: „Унапређивање здравства“, у коме Маја указује да „здравство у селима мора да се приближи здравству у градовима”.

У вези са тим, она, између осталог, предлаже: усклађивање права на лечење са материјалним могућностима појединца, повећање капацитета здравствених установа и медицинског кадра, роботе као дигиталне персоналне асистенте слабо покретним и непокретним људима, масовну едукацију становништва и рад на превенцији…

 

Маја о селу

selo1

„У Србији, село и град судбински су повезани од давнина. Када их преплави осећај засићења, умора, када су празници, или викендом, људи радо иду на село. Тамо проналазе преко потребан унутрашњи мир, те осећај припадности, блискости и топлине. Тамо људи чувају традицију, једноставнији су, њихова ведрина је лековита. Нема фаталних гужви, као ни напада анксиозности. У овом раду,  кроз десет тачака, односно различитих аспеката, покушала сам да образложим лични став о корелацији између постојања села и појединих сегмената живљења”.

 

О конкурсу Француско-Српске привредне коморе

На овогодишњем конкурсу за студентску награду,  у организацији Француске-српске привредне коморе, прву награду добио је Миле Кртинић, студент Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду (чији је рад Кућа добрих вести већ представила), друга награда припала је Маји Дробњаковић, студенту Економског факултета у Суботици-Универзитета у Новом Саду, а трећу награду добио је Срђан Костић, студент Рударско-геолошког факултета из Београда, о чијем ћемо есеју такође писати.
Три најбоља рада награђена су финансијски у укупном износу од 3.000 евра, а на конкурс, који је био објављен на sajtu www.ccfs.rs, пристигло је било око 130 студентских радова  из целе Србије и са свих универзитета. Додела награда организована је средином јуна ове године.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 18 септембар 2012 14:20
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

1 Коментар

  • Andrej

    Bravo Majo,

    Videla problem, prepoznala sta je problem i sela da smisli resenje. Ne treba nam mnogo vise od toga za napredak.

    Andrej среда, 27 март 2013 14:47 Линк коментара

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани