Кућа Добрих Вести

Login

Иван Билди: Успешно пилотирање у бизнису

Оцените овај чланак
(13 гласова)

ivanbildijedanБЕОГРАД - Иван Билди пример је младог и успешног човека који се вратио из иностранства, успешно започео бизнис у Србији и искрено и храбро закорачио ка својим великим циљевима. Две речи – искреност и храброст, заправо су основне карактеристике које га прате на његовом животном путу.


Билди је са својом животном причом, коју је поделио са читаоцима “Куће добрих вести”, илустрација оног што већина жели да постигне у животу. Са својих 28 година, које је напунио управо данас и овим путем му честитамо рођендан, он већ има своју фирму, своје знање несебично дели са другима, има своје филантропске али, и профитабилне циљеве.
Тренутно се бави онлајн (on-line) оглашавањем и израдом апликација за мобилне телефоне са својим колегама, пре свега, за ајфоне. Пре тога био је оперативни директор и један од оснивача британске школе London School of Commerce, а планира и да упише пилотску школу у Вршачкој академији и тиме оствари свој дечачки сан. Иако је кренуо потпуно неким другим путем, овај млади човек лако не одустаје од својих снова!!!

Како је све почело?

А све је почело са одласком Билдија у Лондон на London School of Commerce.  Био је са својим другом један од првих и најмлађих студената из Србије. Убрзо је, захваљујући свом раду и ангажовању, почео да ради на том факултету и да “регрутује” студенте из Србије. Једном приликом дошло је до потребе да се факултет шири глобално, и захваљујући Билдијевој презентацији Србије, власник факултета је пожелео да отвори представништво у нашој земљи. Тада, 2008. године Србија је била у периоду успона. Тако је у урађено, те је београдска London Schol of Commerce постала једина школа на европском континенту изван британског подручја, а Билди је постао оперативни директор. Био је на директној вези са Лондоном и контролисао све послове школе, која је отворена средином септембра 2009 године. Поред главног кампуса у Лондону ова школа има 52 канцеларије у свим значајнијим државама света, као и придружене кампусе у Аустралији, Куала Лумпуру (Малезија) и Даки (Бангладеш).
Билди је на овај лондонски факултет дошао након завршетка смера – трговина и банкарство на БК Универзитету. Отишао је како би завршио MBA студије. Још у време док је студирао на БК универзитету, срећући људе сличних афинета, заволео је бизнис и добио добру образовану подлогу за корак даље. У Лондон је отишао на лето одмах после завршеног факултета и то је била једна од највећих живоних прекретница које ће определити његов даљи животни пут. Власник приватног факултета, који је Иван уписао у Лондону, био је родом из Шри Ланке, одрастао је у сиромаштву и основна идеја му је била да британско образовање по повољним ценама приближи народима који то себи не могу да приуште, а један од избора била му је управо Србија.
“На првој години смо уписали 200 људи, што је било далеко више него сви остали заједно који нуде МБА (Master of Business Administration) програм у Србији. Наша цена је била нешто нижа, а производ далеко бољи. Оно што сматрам својим остварењем је што су ти сви студенти планирали да иду негде напоље, а ми смо успели тај одређени број да задржимо да остану у Србији”, каже Билди и додаје да је тек однедавно на факултету почело и класично студирање са групама студената. Прва генерација је сада на другој години студија, изјавио је Билди у интервјуу за “Кућу добрих вести”.

На наше питање, да ли се каје због повратка, кратко каже да му “овде ништа не фали”.

“Можда бих имао нешто више пара у Британији то је евидентно, али ја и овде не оскудавам што се тиче новца. Може у Србији да се заради и живи на регуларан начин”, каже он.

За Србију би било вишеструко корисно да се у земљу врате наши млади људи

“Ако узмете да нешто радите и то радите добро, то мора да успе. Велике шансе су да ће да успе, проблем је једино што немате од кога да научите, јер цело бизнис окружење у Србији је доста слабо. Било би вишеструко корисно за Србију да се врате наши млади људи, јер они би знање које су тамо негде у свету стекли могли овде да примене. Само, ти људи који се враћају морају да буду мало више упорни “, поручује он.

“Овде може да се успе и да се направи нешто. Можда су нешто другачији услови него као на глобалном тржишту, али мораш да будеш упоран, искрен према себи, да знаш шта хоћеш да имаш и храбрости да то урадиш. Колико год те неко на сувом учи да пливаш, док не скочиш у воду не можеш да научиш да пливаш. Улазимо у нову еру знања, где ако не знаш нешто нећеш моћи да опстанеш. Потребно је да знаш да урадиш, да направиш нешто. То ће моћи да те одржи, као и то да се повежеш са људима, да се окружиш људима који теби одговарају, али који мисле другачије, каже Билди.
Он додаје и да је важно да не кривиш друге за свој неуспех. “Никада ти није други крив. Чак и ако те неко згази на улици. Што ниси пазио. Ти си био на том месту и каква год да је ситуација, део кривице је на теби”, поручује он.
Билди каже да комуницирајући са људима на друштвеним мрежама покушава да објасни да кривицу за свој неуспех не треба пребацивати на државу. Према његовим речима, нема ту неке мудрости, ако си неуспешан у земљи, бићеш неспешан у иностранству. Ако си успешан, бићеш само мало успешнији у иностранству. Проблем Србије, истиче он, је што није модернизована, што је технологија на изузетно ниском нивоу и погрешно је схватање “да сви очекујемо да нам држава нешто пружи”.
“Када би се већина људи вратила, земљи би свакако било боље, понели би са собом одређени капитал, а донели би везе и контакте које су остварили тамо као и 'поглед' на рађење посла”, каже Билди и додаје да као успешан пример може да послужи Израел који је осмислио Програм за повратак Израелаца разасутих по целом свету. “Тај програм постоји, то знам. Он је све Јевреје ван Израела третирао као избеглице и успео да велики број њих врати у земљу. Треба само покуцати на врата и тражити га, нема ту неке велике филозофије”, истиче он. Признаје и да је наш проблем што имамо доста индивидуалних циљева, што нас разликује од Израелаца, које краси колективни дух, као и да је њихова религија одиграла кључну улогу у њиховом окупљању и повратку у земљу.

Нови посао: Интернет оглашавање и прављење апликација за мобилне телефоне

Када је достигао одређене домете у овом послу, а са својим ортаком је прошао све, од опремања лондонске школе до нострификације дипломе, Билди је оценио да је време – да крене даље.
“Ја волим стартап-ове (start-up), кад се нешто од темеља гради, када се креће од нуле. Школа је постала оперативна, профитабилна и ту је по мени моја мисија била завршена. Напустио сам је јер сам видео да ту нема вишег циља за мене, није то само корпорацијско напредовање, већ ја нисам више имао шта значајно ту да урадим. Све време свог школовања интересовала ме је нова технологија, активно сам пратио друштвене мреже и усмерио своје интересовање на онлајн  оглашавање и израду апликација за мобилне телефоне.
“Развили смо већ једну апликацију за српско тржиште. Реч је о интерактивном водичу кроз Београд Belgrade Genie где може сваки странац, ако скине ту апликацију, да обиђе Београд и посети најважније туристичке дестинације”.
Сада смо лансирали другу апликацију – Zoorchestra, која је намењена за глобално тржиште и од које очекујемо да ће бити финансијски исплативија. Намењена је деци од три до десет година и циљ те наше апликације је да се деца упознају са класичном музиком. Родитељи су купци, али су корисници деца, идентификовали смо да то може да буде интересантно глобалном тржишу. На тржишту има више од 500 мииона апликација и требало је осмислити нешто што је другачије од других”, каже Билди.
Мото Зоркестра, како гласи ова апликација на српском, је - Ко каже да класична музика не може бити забавна?, и сигурни смо да ће привући пажњу многих родитеља, поготово оних којима музика представља важан део у животу.
Замислите како би се осећао један страсвени љубитељ џеза, блуза или рока када би његово дете једног дана ђускало и певушило Мајли Сајрус? Ако постоји апликација помоћу које би могао то да спречи, сумњам да би питао за цену. Помоћу Зоркестра ће свом двогодишњаку или двогодишњакињи пробудити  љубав према класичној музици и на тај начин их научити основама разумевања и уживања у музици. С обзиром на различите опције ове игрице, биће занимљива и старијој деци, каже Билди.

 

 


Друга Билдијева “пословна љубав” је онлајн (on-line) оглашaвање. Поседује фирму “Marketing online”, која се тиме бави, а тренутно jе у том послу фокусиран  на “content marketing”, или маркетинг садржаја. Он поручује да ће управо маркетинг садржаја бити оно што ће продавати одређени производ, или услугу. Како тај маркетинг садржај функционише, он објашњава на једноставном примеру.
“На пример, ако држите ветеринарску клинику, ви можете имати сајт, страну на Фејсбуку, или на Твитеру. Ви нудите своје производе, али то никог не занима јер имате још 20 ветеринара који нуде то исто и не можете ту да се пробијете, јер је пуно бизниса који се нуде он-лајн. Поставља се питање зашто бих ја то купио од вас, а не од неког другог? Али, ако ви понудите неки садржај, на пример ако пишете блог, па ми тамо објасните како да храним свог пса, како да га одржавам, шетам ви ћете постати мени природни ауторитет и неко у кога временом добијам поверење. И онда ћу отићи код вас јер знам да знате шта радите. Ако још уз то поставите снимак на youtube где објашњавате сликовито како се то ради, ја ћу вас сигурно потражити”, објашњава Билди како функционише мозак данашњег конзумента услуге, односно потрошача одређеног производа.

Он истиче и да су бројне предности онлајн оглашавања. Не само да је најјефтиније у односу на друге видове оглашавања, већ у тој опцији вашу рекламу можете да покажете искључиво вашој циљној групи. Предност код те врсте оглашавања је и то што предузетник може да бира буџет са којим ће да се рекламира и да прати резултате у реалном времену. Он у том току може да промени рекламу, унапреди производ, или да на крају одустане од реклема и прође са релативно ниским трошковима за исту. Код плаћања банера тога нема. Платите одређену суму новца унапред и то је то. Билди на крају саветује и свима који се одлуче за онлајн оглашавање да бирају маркетиншке агенције проверавајући да ли те агенције имају велике клијенте. Ако их имају, велика вероватноћа је да ће се оне посветити великима, а да ће мањи део времена посветити мањим фирмама, јер им велике фирме доносе већи профит.

Билди се, иначе, овде у својој пословној причи не зауставља. Каже да му је дугорочни план да се бави пружањем консалтинг услуга и инвестицијама. Зато не треба да нас чуди ако се у неком будућем периоду не сусретнемо са Билдијем и на неком другом, важнијем месту – можда некој инвестиционој конференцији, или томе слично. У сваком случају желимо му пуно успеха и верујемо да ће успети – јер досадашњи његов пут нас је у то уверио.

Бити пилот – (не)досањани сан

“Док сам био мали прва реч коју сам проговорио био је питол, односно пилот. Мој крштени кум био је пилот у ЈАТ-у и ја сам од малих ногу желео да будем исто као и он. Као мали остао сам без оца и тај кум је био фигура уз коју сам одрастао. Он је мени био узор. Да би постао пилот већ у другом разреду гимназије било је потребно приклонити се неком авиоклубу, да ли кроз моделарство, или неке друге активности, како би те они предложили за Вршачку пилотску академију. Међутим, тада се догодио терористички напад на зграде Близнакиње у САД 11. септембра 2001. године и авио-индустрија је дошла у ситуацију да је много пилота остајало без посла, није се знало шта ће се са њом догодити и куда она иде. Мама и кум су ме у тим околностима убедили да одустанем од тога да постанем пилот. Кум је, у међувремену, остао без посла, радио је у УАЕ као капетан и морао је да се врати у Јат. То је и пресудило да се окренем мојој другој љубави, а то је – бизнис”, каже Билди.

Он, међутим, није одустао ни од овог свог недосањаног сна. Чим, како каже,  нађе мало времена и укаже му се прилика уписаће и Вршачку пилотску академију и завршити школу за пилота.

Извор: Кућа добрих вести

 

 


Последњи пут измењено понедељак, 02 децембар 2013 10:07
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија