На Скупштини Куглашког савезе Србије 26. децембра у Београду у свечаном делу, поводом ових изузетних јубилеја и у оквирима целокупног српског спорта, доделиће се плакете, повеље и захвалнице институцијама, клубовима и појединцима који су допринели развоју и успесима куглашког спорта у Србији одлучено је на седници УО КСС у Београду којом је председавао председник Урош Драгојловић.
Усвојени су извештаји са Светског купа у Бањи Јунаковић на коме је Пионир освојио треће место у женској, а Београд четврто место у мушкој конкуренцији, као и финансијски извештај за ову годину. Према Закону о спорту КСС је направио Правилник о спречавању насиља на спортским борилиштима који је такође усвојен. Прихваћени су и извештаји ТК и других комисија о првом делу сезоне.
Српско куглање имаће на појединачном сениорском Шампионту света идуће године од 18. до 24. маја у Брну право на пет куглаша и четири куглашице. У мушкој конкуренцији Србија је „прва на чекању“ и уколико нека нација откаже добиће и шестог учесника.
У Брну ће се одржати од 11. до 13. маја кадетски Шампионат света а од 13. до 18. маја и јуниорско Првенство света. Млађе категорије одиграће у припремном периоду пријатељске утакмице са Румунијом у Тиргу Мурешу и са Мађарском у Бањи Јунаковић.
Председник КСС Урош Драгојловић, директор репрезентације Милан Јовановић, селектор сениора Милош Поњавић и генерални секретар КСС Војко Павловић позвани су да буду гости КС Хрватске 21. и 22. децембра у Загребу на обележавању 50 година у куглању легендарног Николе Драгаша. Том приликом одиграће се и утакмица Хрватска – репрезентација света. У селекцију света позвана су двојица српских асова Вилмош Заварко и Даниел Тепша.
ЗНАЧАЈНИ ДАТУМИ У ИСТОРИЈИ КУГЛАЊА
ПРЕ 81 ГОДИНЕ: У Загребу је 21. фербуара 1932. основан КУГЛАЧКИ САВЕЗ (КРАЉЕВИНЕ) ЈУГОСЛАВИЈЕ.
ПРЕ 76 ГОДИНА: У Новом Саду је 5. и 6. новембра 1937. одржано ПРВО ПРВЕНСТВО (КРАЉЕВИНЕ) ЈУГОСЛАВИЈЕ. Играло се народним начином десет играча три хица шест сетова.
ПРЕ 65 ГОДИНА: У Новом Саду је 1. септембра 1948. основан КУГЛАШКИ ОДБОР ВОЈВОДИНЕ.
ПРЕ 64 ГОДИНЕ: Уредбом владе ФНРЈ 1949. основан је САВЕЗ КУГЛАШКИХ СПОРТОВА (ФНРЈ) ЈУГОСЛАВИЈЕ.
ПРЕ 60 ГОДИНА: у Београду је од 21. до 24. јуна 1953. одржано ПРВО ПРВЕНСТВО СВЕТА У КУГЛАЊУ НА ДЕВЕТ ЧУЊЕВА (КЛАСИК). Југославија је освојила екипно прво место у мушкој конкуренцији и друго у женској. Играли су: Дујам Смољановић, Станко Хладник, Владо Мартеланц, Душан Денић, Еуген Кобал, Станко Погелшек, као и Марија Шимунић, Францишка Ерјавец, Аница Швајгер, Анкица Пуханић, Јелица Шинцек, Барбара Булић.
У појединачној конкуренцији бронзану медаљу освојио је Звонко Кружић који је био резерва у екипном делу и играла је и друга резерва Миљенко Бобанац.
Јелица Шинцек постала је прва шампионка света. Играле су и резерве Зинка Тепина и Марија Гашпарић.
Ван конкуренције у екипном делу играла је “Б” репрезентација Југославије у саставу Божидар Комбол, Аугуст Надинић, Рудолф Пашкван, Владо Путанец, Миљенко Бобанац и Аугуст Ликовник.
У поједначном делу ван конкуренције су играли Аугуст Ликовник, Рајко Старц и Божидар Комбол односно Францишка Ерјавец, Бернарда Ковчич, Олга Белић, Анкица Пуханић, Анкица Бишћан, Ружа Ваштаг.
ПРЕ 60 ГОДИНА: У Новом Саду је 13. септембра основан КУГЛАШКИ ОДБОР СРБИЈЕ. Куглашки одбор Војводине дао је десет делегата а за Куглашки одбор Србије присуствовало је пет делегата.
ОСТАЛЕ ЗНАЧАЈНИЈЕ ИСТРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ
Југославија (и СЦГ) су организовале, после Београда 1953. и Шампионате света 1972. у Сплиту, 1984. у Љубљани и 2005. у Новом Саду.
Председник Међународне куглашке федерације ФИК био је Југословен др Иван Крижанић (1953-1955).
Председник Међународне куглашке федерације ФИК ВНБА био је српски куглашки званичник Петар Арамбашић (2001-2004).
Председници секција асфалт (класик) Међународне куглашке федерације ФИК ВНБА НБЦ са ових простора били су др Иван Крижанић (1952 -1953), Вилко Шафарик (1977-1983), Аугуст Ликовник (1983.- 1997. – у два мандата као представник Југославије потом као представник Словеније).
Председници Куглашког савеза Југославије били су куглашки радници из Србије Љубо Крстуловић (1952.- 1956), Ирена Калочаи (1984 – 1986), Миховил Антонић (1986 – 1987), Петар Арамбашић (1991. – 1997), Душко Ајдуковић (1997.- 2001).