Очекује се долазак великог броја угледних званица јер је Стрељачки савез Србије, који је ове године са поносом у златну књигу успеха уписао још две олимпијске медаље -сребро Иване Максимовић и бронзу Андрије Златића и тиме поправио укупан биланс на 12 (3 – 5 - 4) позвао представнике Министарства омладине и спорта Србије, ОК Србије, Спортског савеза Србије и других државних и друштвено спортских организација и институција.

Свечани део такмичења почеће у 13 часова.

Стрељачки савез Србије (Савез стрељачких дружина Србије) основан је 1887. Иницијативу су покренуле стрељачке дружине којих је у том периоду било доста у Србији и које су организовале веома успешна такмичења. Оснивачка скуштина савеза одржана је у току августа за време другог Првенства Србије („Земљског гађања“) у Крагујевцу. Први прдседник био је генерал Милојко Лешјанин.

Председник СС Србије у години јубилеја је Обрад Стевановић. Прво стрељачко такмичење је одржано 1851. на тек изграђеном стрелишту у Топчидеру у Београду и присуствовао је и српски кнез Александар Карађорђевић. Стрелиште је било отворено за грађанство сваке недеље да би се на тај начин,
оружје као симбол слободе и независности још више приближило народу. Активности и органзацију стрељачких такмичења помагала је и војска.

Прва стрељачка дружина основана је 1865. под именом „Београдска стрељачка дружина“. Градске влести су међутим, тек15. јула 1866. одобриле Устројство (статут) када је и званично почела да ради.

“Београдска стрељачка дружина” организовала је у августу 1886. “Прво земаљско гађање” (државно првенство) и победио је генерала Милојко Лешјанин.

Прве дружине у Ваљеву и Лескову основане су 1880, а 1881. у Крагујевцу, Пироту и Нишу.

Министарство војске је 1863. одлучило да се „пушке и муниција могу бесплатно давати народу“ чиме је стрељаштво, поред спортског и забавног карактера задовољавало и потребе народне одбране. Министарство одбране је 1878. предложило да се посебено подстиче развој стрељачког спорта и то је и довело до још већег омасовљења и оснивања дружина. Велику улогу имао је мајор Шафарик који је као члан Артиљеријског комитета направио модел рада
стрељачких дружина по узору на швајцарски са посебним нагласком рада са школском децом у стварању стрељачких навика.

Прва сеоска стрељачка дружина основана је 1888. у селу Грејач код Алексинца.

Прву ђачку стрељачку дружину основао је 1891. у селу Сићеву код Ниша учитељ Јаков Поповић. Према статистици објављеној у Стрељачком гласнику,
1895. у Србији је било 25 градских и чак 90 сеоских дружина.

Посебан „Закон о помагању стрељачких и гимнастичких дружина и пет Кола јахача“ у Краљевини Србији донет је 1892. и у многоме је решио финансијске
проблеме ових друштава. Већ 1909. Стрељачки саваз Србије учланио се у Међународни стрељачки савез чиме је овај модерни спорт изашао из оквира
тадашње Сртбије.

Први већи успех био је 1911. када су стрелци Србије учествовали на међународном такмичењу у Риму. Србија је 1911. имала 1.470 дружина са 60.00
чланова (Швајцарска као стрељачка велесила имала је 3.850 дружина, Немачка 909, САД 869. Аустроугарска 460…).

Старији спортови од стрељаштва су само гимнастика и борење јер је у Београду 1857. основано „Прво српско друштво за гимнастику и борење“ Стеве
Тодоровића и бициклизам пошто је „Прво српско велисопедско друштво“ основано у Београду 1884. Љубитељи коњичког спорта организовали су се 1888. у „Прво коло јахача кнез Михаило“, а веслања и пливања 1896. („Прво веслачко – пливачко друштво“).