БЕОГРАД - Стрељачки савез Србије организовао је ревијално гађање у јубиларну мету поводом обележавања јубилеја, 125 година од оснивања Савеза стрељачких дружина Србије 31. августа 1887. Учествовало је преко 150 стрелаца, тренера, стрељачких и спортских радника и пријатеља стрељачког спорта а присуствовале су угледне званице из Олимпијског комитета Србије, Спортског савеза Србије и представци преко 50 клубова и дружина.- Ово је изузетан јубилеј, који прослављамо у години када је стрељаштво донело српском спорту две олимпијске медаље у Лондону - рекао је Ненад Петковић генерални секретар Стрељачког савеза Србије.- Такмичање организујемо на стрелишту на Царевој Ћуприји подигнутом још 1952. које је у веома лошем стању и на коме, стицајем околности, морају да тренирају и српски олимпијци. Надамо се да ћемо крај ове јубиларне године дочекати макар са чврстим обећањем надлежних институција да ћемо коначно добити стрељачки центар какав заслужује спорт са 12 олимпијских трофеја. Резултати су били у другом плану, радује нас овако леп одзив.
У гађању војничком пушком, победио је Саша Собољев са 43 круга (пет метака), испред Милосава Симовића 40, Бобана Маринковића 40, Живице Димковића 37, Зорана Матића 36, Небојше Јовановића 36, Борислава Кобала 35 и и Малише Марковића 35 кругова.
У гађању војничким пиштољем, славио је Павле Златић тренер српског бронзаног олимпијца Андрије Златића, са 48 кругова (пет метака) испред Игора Тодића са 45 и Дамира Микеца такође са 45 кругова. Међу осам најбољих који су са осморицом најпрецизнијих пушком гађали у јубилрну мету, били су и Митја Гргић 42, Димитрије Гргић 41, Марко Маринковић 41, Марко Тошић 41 и Никола Божић 41 круг.
Србислав Јаковљевић дугогодишњи тренер дружине “Драган Јефтић Шкепо” из Горњег Милановца, уручио је председнику Стрељачког савеза Србије Обраду Стевановићу пригодан поклон поводом јубилеја, а трофејним бајонетима награђени су најбољи у гађању пиштољем Павле Златић, пушком Саша Собољев и у јубиларну мету коју је осликала Јелена Ристић Бадњевац члан ликовне секције Стрељачког клуба Панчево, Јован Тошић.
Оснивачка скуштина савеза одржана је у 31. августа 1887. за време другог Првенства Србије („Земљског гађања“) у Крагујевцу. Први председник био је
генерал Милојко Лешјанин. Прво стрељачко такмичење је одржано 1851. на тек изграђеном стрелишту у Топчидеру у Београду и присуствовао је и српски кнез Александар Карађорђевић. Стрелиште је било отворено за грађанство сваке недеље да би се на тај начин, оружје као симбол слободе и независности још више приближило народу.
Активности и органзацију стрељачких такмичења помагала је и војска.
Прва стрељачка дружина основана је 1865. под именом „Београдска стрељачка дружина“. Градске власти су међутим, тек 15. јула 1866. одобриле Устројство
(статут) када је и званично почела да ради. Прве дружине у Ваљеву и Лескову основане су 1880, а 1881. у Крагујевцу, Пироту и Нишу.
Прва сеоска стрељачка дружина основана је 1888. у селу Грејач код Алексинца. Прву ђачку стрељачку дружину основао је 1891. у селу Сићеву код Ниша
учитељ Јаков Поповић. Према статистици објављеној у Стрељачком гласнику, 1895. у Србији је било 25 градских и чак 90 сеоских дружина.
“Београдска стрељачка дружина” организовала је у августу 1886. “Прво земаљско гађање” (државно првенство) и победио је генерала Милојко Лешјанин.
Посебан „Закон о помагању стрељачких и гимнастичких дружина и пет Кола јахача“ у Краљевини Србији донет је 1892. и у многоме је решио финансијске
проблеме ових друштава. Већ 1909. Стрељачки саваз Србије учланио се у Међународни стрељачки савез чиме је овај модерни спорт изашао из оквира тадашње Сртбије.
Први већи успех био је 1911. када су стрелци Србије учествовали на међународном такмичењу у Риму. Србија је 1911. имала 1.470 дружина са 60.00 чланова (Швајцарска као стрељачка велесила имала је 3.850 дружина, Немачка 909, САД 869, Аустроугарска 460…).
Извор: Кућа добрих вести
