Али када бирате кабину у јавном тоалету, вероватно ћете једноставно ући у ону која делује довољно чисто и надати се најбољем, зар не? А шта ако постоји начин да избегнете нагађање у овом незахвалном избору?

Постоји теорија да, када се нађете у јавном тоалету, треба да избегавате средње кабине кад год можете и да уместо њих бирајте прву кабину. Сматра се да се она најређе користи, што значи да је вероватно и најчистија — и једина коју би заиста требало да користите.

„Тачно је да, ако погледате истраживања — а нека су и рађена — људи (свесно или несвесно) имају тенденцију да бирају кабине које су у забаченијем делу тоалета и да избегавају оне које су на самом почетку“, каже др Филип Тиерно, клинички професор патологије на NYU Langone Health у Њујорку, пише Healthy.

Истраживање употребе кабина

Једно истраживање из 1995. године, објављено у часопису Psychological Science, бавило се овом темом — и можда покренуло опсесију питањем коју кабину изабрати у јавном тоалету. Психолог Николас Кристенфелд пратио је колико често се мења тоалет папир у свакој од четири кабине током десет недеља.

Резултати су показали: 60% потрошених ролни долазило је из средњих кабина, док је само 40% долазило из оних на крајевима. То указује на то да „преференција централности“ преовлађује — много више људи користи средње кабине него што би се очекивало да бирају насумично.

Анкета магазина New York Magazine отишла је корак даље анализирајући разлике у навикама мушкараца и жена. И мушкарци и жене најчешће бирају средњу кабину, али пошто кабине и писуари ретко када заиста изгледају исто, мушкарци чешће бирају оно што им је најближе вратима, док жене иду ка ономе што је најудаљеније.

Ипак, то што мање људи користи кабину на крају, не значи аутоматски да је она и чистија. Неки вируси су толико инфективни да им треба врло мало ћелија да би изазвали болест.

На пример, норовирус (познат по томе што изазива тегобе на крезерима) може вас разболети већ при контакту са само једном ћелијом. Није поента да вас уплашимо, већ да вам скренемо пажњу: „То што кабина изгледа чисто, не значи да је заиста чиста“, каже Тиерно. Исто важи и за прву кабину — ни то није гаранција. „Ствари нису тако једноставне и црно-беле као што изгледају“, додаје он.

Зато је важно придржавати се правила хигијене у јавним тоалетима. Ево шта др Тиерно ради: носи своје влажне марамице. Увек пере руке после употребе тоалета (то је обавезно — чак и ако нисте повукли воду, контаминирали сте руке додирујући кваку и браву), а затим суши руке убрусом и користи га да затвори славину. На крају, користи исти убрус да отвори врата и баци га напољу (идеално, у канту за смеће). То је најбољи начин да се заштитите од микроба.

Извор: Данас