Кућа Добрих Вести

Login

Неуронаука: Истине и заблуде о неуронауци

Оцените овај чланак
(1 Глас)

mozakneuro3434343Мозак нам помаже да чујемо, видимо, осећамо, памтимо...једном речју без њега људско тело не може да функционише.

 

Мећутим, о мозгу знамо врло мало.

 

Да би боље разумели како тај орган функционише помаже нам неуронаука.

 

Грег Гејџ неуронаучник, који је оквиру компаније Бекјард брејнз прави „уради сам" инструменте којима се мери мождана активност, организује радионице за ученике основних и средњих школа у покушају да их заинтересује да се у будућности определе за истраживања у овој области.

 

„Ако им се представи свет неуронауке, неки од њих ће одабрати да се овом науком баве у будућности, а резултати истраживања ће бити бољи," каже он за ББЦ на српском.

 

Шта је неуронаука?

 

Неуронаучници истражују мозак. Ослањају се на знања из области као што су биологија, физика или електроника.

 

Може се рећи да је ово млада наука, јер је замајац добила тек после Другог светског рата.

 

Неки од уређаја осмишљених у ратне сврхе касније су добили примену у неуронауци.

 

Пре триста година претпостављало се да је постоје некакви импулси у мозгу, али није постојао начин се измере.

 

Неуронаука се не бави психологијом, мозак истраживаче интересује са становишта електрофизиологије.

 

Она нам даје и одговоре на многа важна, али и забавна питања: да ли заиста користимо само десет одсто мозга, да ли су вежбе за мозак корисне, да ли можемо мислима да померамо делове тела других особа.

 

Мозак и урбане легенде

 

Једна од највећих заблуда је да људи користе само десет одсто мозга.

 

„Да су имали курс из неуронауке на факултету, људи никада не би то тврдили", каже Гејџ.

 

У помоћ му прискаче Станислав Мирчић, колега из Новог Сада.

 

„То је као да кажемо да пијаниста користи десет одсто клавира, јер свира с десет прстију, он користи све, али не у сваком тренутку."

 

Слика мозга на којој доминира сива маса, а само једна тачкица светли нам говори да је тај део активан у том тренутку, а не да остатак мозда не ради ништа.

 

Гејџ се сетио текста са сатиричног сајта Анион у коме се научник хвали да је смислио изум који истовремено укључује све неуроне у мозгу.

 

„Тад би човек истовремено имао нападе, уринирао по себи, ишла би му пена на уста", објашњава како би изгледало да имамо само једно стање „укљученог" мозга.

 

Мозак се мења целог живота.

 

Али идеја да укрштенице или учење кинеског у каснијим годинама спречавају Алцхајмерову болест је такође у домену мита.

 

Неке студије тврде да одређене активности утичу позитивно на мозак, друге наводе да се ништа не може урадити како би се стање мозга побољшало.

 

Неуронаучници са којима смо разговарали кажу да је мозак компликован и да је тешко рећи које врсте активности му помажу.

„Сигурно да вам такве активности неће штетити", кажу они.

 

Зашто је важно упознати како функционише мозак

 

Двадесет одсто људи на свету ће у неком тренутку живота добити дијагнозу неизлечиве неуролошке болести.

 

„Како би им била пружена помоћ неопходно је да сазнамо како мозак функционише", наводи Гејџ.

 

Следећи ниво је разумевање појма свести, каже овај научник и додаје да је неопходно да разумемо како наше мождане ћелије могу да виде, чују друге људе и појаве.

 

Перцепција околине се у нашем мозгу претвара у импулсе, видимо и чујемо ствари и то је свест.

 

Гејџ каже да о функционисању саме свести знамо веома мало.

 

Импулси се преводе у електричне сигнале који путују у мишиће и омогућавају нам да дишемо, ходамо и причамо.

 

Основна јединица у мозгу је електрични импулс, а неуронаучнике највише занимају управо ови импулси и начин на који они функционишу, објашњава Грег Гејџ.

 

„Вау" ефекат

 

Након што је завршио студије електротехнике, Гејџ је пожелео да се професионално бави науком.

 

Међутим, није био сигуран која га област конкретно занима.

 

Обилазећи различите лабораторије на универзитетима, посетио је једну посвећену неуронаучним експериментима на Универзитету у Мичигену.

 

У том тренутку чуо је како звучи мождани импулс и потпуно се одушевио.

 

На сајту његове компаније постоји бројач који мери колико је људи чуло како звуче неурони користећи једноставан уређај СпикерБокс

 

Преко 45. 000 људи доживело је тај „вау" ефекат.

 

Шта су највећа достигнућа неуронауке?

 

Одговор на ово питање гласи неуронске мреже, односно базично разумевање како група неурона која је синапсама повезана у неуронску мрежу може да обрађује информације.

 

Коришћењем сазнања неуронауке настала је вештачка интелигенција, то јест машинско учење.

 

У медицини, неуронаука је допринела осмишљавању мозак-компјутерског интерфејса који користи мождану активност за покретање руку и инвалидских колица.

 

Велико интересовање влада за инвестиције у ову област - Илон Маск је основао компанију Неуралејс (Neurolace), а и Фејсбук планира улагања у неуронауку.

 

Шта спречава нова сазнања?

 

Велике бројке.

 

Мозак је велики компјутер и у сваком тренутку обавља милион операција, каже Аљоша Лајонхарт, информатичар из Немачке који тренутно са Гејџом ради у Београду.

 

Тврди да је немогуће снимити све те неуроне у реалном времену.

 

„Треба му још две недеље да сазна како мозак функционише", кажу колеге уз смех.

 

Тешко је снимати мозак, заштићен је лобањом, кожом, косом, објашњава Гејџ.

 

То нам говори да Ајншајнов мозак у тегли за неуронаучнике нема никакве користи.

 

Извор: BBC

 

 


Последњи пут измењено четвртак, 11 јул 2019 14:37

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија