Централни догађај у Србији је конференција коју Центар за промоцију науке организује у Народној скупштини, а чијe су централне теме климатске промене, квалитет воде и ваздуха и обновљиви извори енергије.

Догађај Наука у Парламенту (Science Meets Parliaments) организује се у Народној скупштини Републике Србије са идејом да се у оквиру једнодневних панела и радионица сусретну научници и истраживачи, чланови парламента, доносиоци одлука, као и представници грађанских удружења.

Конференцију је отворила поздравним обраћањем председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић, а говорили су и министар просвете, науке и технoлошког развоја Младен Шарчевић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику др Славица Ђукић Дејановић, министарка науке Црне Горе др Сања Дамјановић, амбасадор Европске уније у Србији Сем Фабрици.

На скупу који је организован поводом Националног дана науке, председница Скупштине Србије Маја Гојковић изјавила да је циљ данашње дебате која је посвећена утицају климатских промена на друштво и адаптацију друштва на њих, квалитету воде и ваздуха и обновљивим изворима енергије, да се скрене пажња на значај науке приликом доношења политичких одлука и закона.

"Посебно је важно да се научна јавност укључи у решавање актуелних питања. Сведоци смо последица климатских промена и верујем да је дошло време да Србија добије Закон о климатским променама. Поред одржавања јавне расправе желимо заједно са представницима науке да организујемо јавно слушање пре него што тај закон дође до посланика", рекла је Гојковић током уводног излагања у Скупштини.

Навела је да је Србија прва земља која није чланица ЕУ у којој се организује тај догађај и додала да су Скупштина и Влада посвећени спровођењу неопходних реформи које ће обезбедити предуслов за развој и бољи положај научника.

Министар просвете Младен Шарчевић истакао је значај који за науку имају Закон о науци и истраживању, изгласан у понедељак, и Закон о фонду за науку и додао да је у науку у Србији уложено 36 одсто више него претходних година.

"Центар за промоцију науке постаје видљивији и постаје кровна капа осталих центара. Радимо на новој стратегији образовања и науке, али много тога мора још да се уради и промени како би се зачепиле рупе у тој области", рекао је Шарчевић.

Министарка без портфеља задужена за демографију о популациону политику Славица Ђукић Дејановић казала је да је конференција јединствена прилика да се чују нове идеје и погледи, покрене дијалог о науци и установи њено место у доношењу одлука.

Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици казао је да су климатске промене део свакодневног живота, да представљају глобални проблем, али да у решању тог проблема мора да се делује и локално и да грађани треба да постану свесни појединачне одговорности.

Фабрици је казао да су препоруке Србији у области заштите животне средине да јача зелени фонд, да уведе принцип "загађивач плаћа", као и доношење закона и стратегија о климатским променама.

Поред уводних обраћања, главни програм догађаја чине три панел-дискусије са темама: Обновљиви извори енергије, Климатске промене и вода и Квалитет ваздуха и гасови стаклене баште.

Конференција је дебатног типа и замишљена је као подстицај дијалога између свих релевантних страна, како би се отворили нови погледи на значај и место науке приликом доношења политичких одлука и законских регулатива. Централна тема догађаја односи се на утицај климатских промена на друштво, као и на потребну адаптацију друштва на њих.

Обједињени истраживачки центар (Joint Research Center, JRC) Европске комисије поверио је Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србија и Центру за промоцију науке организацију догађаја Science Meets Parliaments (Наука у Парламенту) у Србији. Овај догађај досад је одржаван само у земљама чланицама Европске уније, а ово је први пут да се организација препушта земљи која није чланица ЕУ.

Трибина Института за физику у Београду

Тим поводом Институт за физику у Београду организује трибину на којој ће се говорити о томе шта наука доноси нашем друштву и како се развија.

Група научника и изумитеља који су махом били имигранти из Европе, међу којима је и Никола Тесла (1856-1943), пре више од сто година својим открићима учинила је Америку светском силом и променила свет који је до тада постојао. Може ли наука данас да на сличан начин промени и Србију? На трибини ће се отворено говорити о томе шта наука данас доноси нашем друштву кроз општи оквир и стање у коме се развија, али и кроз реперезентативне пројекте и истраживања.

Трибина почиње у 19 часова у Великој сали Студентског културног центра (СКЦ) на догађају под називом "Може ли наука да промени Србију".

Учесници трибине су: проф. др Владимир Поповић, државни секретар задужен за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, института од националног значја за Републику Србију, Гордана Даниловић Грковић, в.д. директорка Научно-технолошког парка Београд, др Марија Митровић Данкулов, Иновациони центар Института за физику у Београду, др Коста Јовановић, Електротехнички факултет Универзитета у Београду.

Рељеф са ликовима српских научника

У Научно-Технолошком парку у Београду ће бити откривен рељеф "У знању је спас" са ликовима највећих српских научника - Тесле, Милеве Марић, Михаила Пупина и Милутина Миланковића. У питању је поклон Теслине научне фондације из Филаделфије.

Постављањем рељефа у НТП где се тренутно развија више од 70 стартап и технолошко-развојних компанија, одаје се почаст научнику и симболизује подршка младима да прате своје снове, како у отаџбини, тако и у дијаспори.

У Кули на Гардошу, изложбом "Теслина истраживања у Колораду Спрингсу" аутора Владимира Јеленковића и Зорана Јовановића Јуса у Земуну ће данас бити обележен Теслин дан. Документа која су коришћена за изложбу су део колекције Музеја Никола Тесла и Библиотеке "Пајкс Пинк" из Колорадо Спрингса.

Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, а преминуо је на Божић 1943. година у САД где је живео шест деценија.

По Тесли је названа јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а његова заоставштина уписана је 2003. године у регистар Унеска. Од 1994. у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније, где је била његова лабораторија, зове се Угао Николе Тесле.

Заслужан је за 700 патената од којих је више од 300 заштићених у 27 земаља на пет континената.

Извор: Кућа добрих вести