Србија прати европски тренд великог пораста потражње за овом професијом, што значи да је број од 120.000 запослених у Србији само тренутно стање.

,,Ова чињеница не треба да чуди. То је динамична професија у којој се цени труд и знање, а није занемарљиво рећи и да је просечна јуниорска позиција плаћена изнад просечног месечног дохотка у Србији’’, каже Иван Исаиловић, извршни директор Меркле у Србији. ,,Ту је атрактивна и међудржавна флуктуација радника те је последњих година број програмера само у Европи прешао пет милиона, а предвиђа се да ће до 2028. порасти за још 21%.’’

Када је европско тржите у питању, Исаиловић додаје да су највећи ,,увозници’’ програмера немачки градови Берлин и Хамбург, Лондон и Ротердам, али да се бележи и развој португалске ИТ индустрије, због чега све више младих програмера своје радно место проналази у градовима Порто и Лисабон.

,,Свакако, најдраже нам је када се програмери остваре овде, у Србији. Ако не у Меркле, онда у сличним компанијама којих има завидан број. Велика ми је част што на Дан програмера могу да представим наше циљеве, а то је да до краја 2022. Меркле повећа број запослених на преко 200 програмера – што ће бити раст запослених од 100%, укључујући стручњаке за Java, Frontend, .NET tehnologije, као и Salesforce платформу.’’

Главне организационе посебности ове индустрије су просторна и временска флексибилност и хибридни модел рада. Такозвани remote-friendly концепт је прихваћен код значајног броја компанија, а како је у питању револуција у радној култури, Исаиловић наводи да не треба бити скептичан према променама. ,,Лично верујем да је рад од куће једнако продуктиван,’’ додаје Исаиловић, ,,а пратим и сва истраживања овог феномена која се врше у свету и која потврђују исто.’’

Директор компаније Меркле наводи и нове тенденције у програмирању, које последњих година занимају и индустрију и клијенте. ,,PWA – прогресивне веб апликације омогућују да сви уређаји имају корисничко искуство налик на мобилне апликације, које су тренутно најпрактичније. За овом тенденцијом иду и чет-ботови, који су веома корисни за онлине продавнице које бележе нагли пораст продаје. Наравно, постоје додатне потребе за развојем технологија које су већ деценијама у порасту, као што су сајбер сигурност, технологија препознавања гласа и увек тражено унапређење естиетике – углавном за једностране њеб странице, које подржавају идеју да је савршенство у једноставности.  

Дан програмера је почео да се обележава 2009. године у Русији, а иницијативу су покренули запослени у компанији Parallel Technologies. Дан за обележавање је симболички изабран – сваки 256. дан у години, јер је то број који означава количину различитих вредности које се могу представити 8-битним бајтом – најмањом јединицом за представљање података на рачунару.

Први програмер у историји била је жена – ћерка чувеног песника

Програмирање је данас једно од најтраженијих занимања код нас, и много је оних који се тиме баве. Међутим, мало ко зна ко је био први програмер… Односно програмерка!

Аугуста Ејда Бајрон Лавлејс рођена је 10. децембра 1815. у Лондону, као ћерка и једино законито дете чувеног песника Џорџа Гордона Бајрона и Ен Изабел Милбанк. За разлику од свог оца, Ејда је била наклоњенија природним наукама, бавила се математиком и још у раној младости је развила интересовање за пројекат аналитичке машине.

Концентрисала се на оно што бисмо данас могли назвати софтверским апликацијама за аналитичку машину. Било јој је само 29 година када је њено велико дело објављено, а као награду за њен допринос америчко министарство одбране је 1979. године развило програмски језик и назвало га Ејда (енгл. Ада – отуда и потиче стандардизовани програмски језик АДА).

Љубав према “програмирању” Ејда Бајрон је наследила од своје мајке, госпође Милбанк, коју је такође занимала математика. Када их је лорд Бајрон напустио само неколико месеци након Ејдиног рођења, она се у потпуности усмерила ка природним наукама. Омогућила је ћерки да стекне завидно образовање, иако почетком 19. века интересовање за математику и машине није било “примерено” једној младој дами.

Године 1836, када је имала само 19 година, Ејда се удала за Вилијама Кинга, који је касније стекао титулу грофа од Лавлејса. Заправо, Ејда је омогућила овом грофу да постане члан Краљевског друштва (за унапређење знања из области природних наука). Овим потезом, Ејда је себи омогућила пропусницу у библиотеке којима тадашње жене нису имале приступ (гроф Вилијам је преписивао чланке за своју талентовану супругу).

У периоду од 1842. до 1843. године, Ејда је превела чланак италијанског математичара Луиђија Менабреа о мотору, који је касније допунила својим белешкама. Она је своје белешке означавала словима од А до Г, а у последњој Г белешци, она описује алгоритам за аналитичку машину за израчунавање Бернулијевих бројева. Ове белешке садрже нешто што се сматра првим компјутерским програмом, који је, заправо, алгоритам енкодиран да би функционисао на машини. Сматра се да је баш то први алгоритам икада направљен, са идејом да се примени на рачунару.

Најзначајнији Ејдин предлог у тој белешци био је пренос контроле и рад са циклусима, тако да наредбе програма не би морале да се извршавају редоследом којим су дате, већ у зависности од тока програма. Ејда је предвиђала и могућност за општије ствари (компоновање музике, графику), али и за шире научне примене.

Извор: Кућа добрих вести