Овај скуп организује Међуодељенски одбор "Човек и животна средина“, у свечаној сали САНУ.

На тему „Историјат трансгених технологија“ говориће др Јованка Миљуш Ђукић, док ће о „Подручјима примене генетски модификованих организама“ говорити проф.др. Марина Стаменковић Радак.
Академик Владимир Стевановић говориће о „Утицају ГМО на животну средину“, а професорка Будимка Новаковић о „Савременој биотехнологији, храни и здрављу“.

„Генетски модификоване животиње са апсекта хумане, ветеринарске медицине и сточарства“, тема је коју ће разложити Маријана Вучинић, др Алексеј Тарасјев и Јелена Исаиловић изнеће детаље анализе ризика од ГМО док ће професор др. Љубиша Тописировић покушати да образложи да ли човечанство има потребе за ГМО.

Скуп почиње у 10 часова.

Расправа о ГМО пробудила духове у домаћој јавности

Расправа о генетски модификованој храни распламсала је ових дана духове у стручној јавности и у медијима, а након критике Европске уније у извештају о напретку Србије у европским генерацијама, на рачун прихватања трговине генетски-модификованом храном.
Увођење генетски модификоване хране у слободну продају и производњу није услов за улазак у Европску унију, али јесте за приступање Светској трговинској организацији (СТО).
То пише и у извештају Европске комисије која због тога захтева од Србије да што пре промени законе о генетски модификованој храни.
Након што нас је Европска унија подсетила да питање усклађивања прописа о ГМО не може да се одлаже, из Министарства трговине је стигла потврда да ће се Закон мењати, али да „забрана производње генетски модификованих организама остаје на снази”.
Како су подвукли званичници у својим изјавама, промет ГМО храном ће морати да се дозволи јер то налажу правила СТО, али неће бити дозвољена прозводња ГМО хране.

Увођење мораторијума једно од решења
Питање хармонизације Закона о ГМО са правилима СТО услов су за окончање процеса приступања овој организацији, а њена правила су таква да чланице не могу примењивати експлицитне забране увоза или извоза било ког производа, што аутоматски укључује и производе са генетски модификованим садржајем. Чланице, међутим, могу примењивати било које ограничавајуће мере како би заштитиле своје тржиште.
Друге државе штитиле су се тако што су доносиле две врсте прописа. Моћније су усвајале прописе према којима ће спроводити дуготрајна, сложена истраживања о штетности ГМО која могу да трају и до десет година.
Поједини стручњаци предлажу да Србија уведе мораторијум на доношење било какве одлуке о ГМО барем на десет година. Швајцарска је, рецимо, одложила рок до 2017. године. Још једна од могућности је доношење декларације о забрани узгоја, прераде и пласмана ГМО производа на локалном нивоу, што је Србија већ применила. Та Декларација до сада је усвојена у више од 80 општина и градова у Србији.
Министар пољопривреде Драган Гламочић је недавно на скупу о агробизнису Србије у Суботици истакао да „страх од генетски модификоване хране није оправдан, јер не постоје научни докази о њеној штетности“.
Он је рекао и да су измене Закона о генетски модификованим организмима (ГМО), и либерализација у вези са ГМО, од националног интереса за Србију.
Министар је истакао да потрошачи не треба да брину уколико дође до либерализације ГМО, јер ће ти производи бити видно декларисани, а проћи ће и ригорозне мере контроле биолошке сигурности.
Генетски модификована храна ушла је у Србију пре 13 година и, мада нема званичних доказа да је штетна, јер су потребне око три деценије за испитивање, широм света воде се кампање против ње јер се сматра да је веома штетна за здраље људи.

Трибина ЦПН о храни

„Да ли је страх од генетски модификоване хране оправдан или није? Па јесте оправдан. Ви немате озбиљне студије које доказују да ГМО храна није штетна, а у последње три године имате све више студија које тврде да та храна јесте штетна”, рекао је професор др Александар Трбовић на  трибини Центра за промоцију науке на тему хране и начина на који се хранимо, а  која је прошле седмице одржана у Студентском културном центру у Београду.

Александар Трбовић, професор Медицинског факултета, који се први код нас бавио проучавањем гена и члан је Српског лекарског друштва, Биоетичког друштва Србије и Етичког савета Републике Србије за ГМО, сматра да би најбоље решење било да имамо студију која показује да храна са ГМО није опасна, након чега би се означавала као таква и онда би људи сами одлучивали да ли ће такву храну да једу или не.

На истом скупу је нутрициониста и председница Националног удружења за развој органске производње “Сербиа Органика” Нада Мишковић, истакла да људи имају право на то да знају шта једу.
“Моје људско право је да бирам да ли ћу јести кукуруз са геном жабе или не, јер и такав заиста постоји”, рекла је она, пренели су медији, и упозорила да генетски модификована храна на тржишту није јасно означена.

Tранспарентност Србија: Организовати јавну расправу о ГМО

Транспарентност Србија објавила је да је неопходно организовати аргументовану јавну расправу о евентуалним изменама и допунама Закона о генетски модификованим организмима, јер се ради о посебно осетљивој области.

У пракси се, на жалост, ова обавеза често крши или се јавне расправе организују како би се испунила форма, а не унапредио пропис.
„У овом случају имамо посебно осетљиву област – с једне стране интересе великих корпорација, што носи изузетан ризик од корупције, због нетранспарентног лобирања у политици и у медијима, а са друге забринутост становништва за здравље, упозорила је ова организација.

У Србији се готово 83 одсто грађана изјаснило за забрану присуства генетски модификованих организама (ГМО) на њеној територији, показала је једна анкета коју је спровео портал 021.рс, саопштила је ових дана група "Грађани имају моћ", која се залаже да Србија остане земља без ГМО производа.

Извор: Кућа добрих вести