ESO је најугледнија међународна астрономска организација у Европи и најпродуктивнија опсерваторија на свету. Интересовање за коришћење њених капацитета је огромно. Годишње прими око 2000 захтева за коришћење ЕSО телескопа, и то током  времена које четири до шест пута премашује број расположивих ноћи. Истраживања помоћу уређаја Јужне европске опсерваторије резултују великим бројем рецензираних научних радова. Само прошле године их је објављено 840! Поред тога, научни радови базирани на подацима добијеним са Веома великог телескопа, једног од најлепших бисера у нисци опреме ове опсерваторије, су око дупло више пута цитирани од просека.

Седиште ESO се налази Гархингу поред Минхена у Немачкој и ту је научни, технички и админситративни центар где се ради на програмима за развијање нових технологија како би својим опсерваторијама омогућили најнапредније инструменте. Телескопи у Чилеу се налазе на три локације: Ла Сија, Паранал и Шахнантор.

Ла Сија, планина надморске висине од 2400 метара, је била прва локација за ЕSО телескопе и та опсерваторија је 1969. године, у време када је почела са радом, била највећа на свету. Она је дом неколико оптичких телескопа, пречника огледала до 3,6 метара. Телескоп нове технологије (енгл. New Technology Telescope, NТТ), пречника огледала 3,5 метра је први телескоп на свету чијим се примарним огледалом управљало помоћу рачунара. Tелескоп са огледалом пречника 3,6 метара је опремљен најславнијим светским ловцем на вансоларне планете: инструментом HARPS (енгл. High Accuracy Radial velocity Planet Searcher), спектрографом фантастичне прецизности.

Опсерваторија Паранал се налази на истоименој планини на 2600 метара надморске висине и на њој је смештен понос европске (а и светске) астрономије, Веома велики телескоп (енгл. Very Large Telescope, VLT). Чине га четири телескопа са огледалима од 8,2 метара и четири помоћна 1,8 метарска телескопа који могу да мењају локацију. Ти телескопи су умрежени тако да се са њих добија слика као са једног телескопа пречника огледала и до 200 метара! Са VLT-а смо добили прву слику једне егзопланете, као и информације о орбитама звезда око црне рупе у средишту наше галаксије.

Мало ниже од  VLT-а се налази још један џин, VISTA (Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy).  То је највећи телескоп за преглед неба на свету. Ради у области видљиве и инфрацрвене светлости.
У склопу VLT-а се налази још један телескоп за преглед неба VST (VLT Survey Telescope). Најновији је на ESO Паранал опсерваторији. Опремљен је камером од 268 мегапиксела и користи се за снимање широког спектра електро-магнетних таласа, од ултраљубичастих, преко видљивих, до блиско-инфрацрвених (таласних дужина од 0.3 до 1.0 микрона). Од својих VLT  комшија, који могу да проучавају само мале делове неба у једном посматрању, VST се разликује по томе што може веома брзо да снима велике површине неба и то у високој резолуцији.

Трећа егзотична локација на којој се налази најмодернија опрема за проучавање свемира је Шахнантор. На једном од најсувљих места на планети, на висини од 5000 метара надморске висине, крајем 2013. је комплетирано свих 66 антена до сада највећег пројекта  за астрономска истраживања са површине Земље, ALMA (енгл. Atacama Large Millimeter/submillimeter Array). Све антене раде заједно као један телескоп-интерферометар и користе се за снимање далеког свемира, односно електромагнетског зрачења које до нас одатле долази а које има таласне дужине од 0,3 до 3,6 милиметара.

На истој висоравни, на висини од 5100 метара, се од раније налази APEX, телескоп чија је антена 12 метара у пречнику и који такође ради у области милиметарског и субмилиметарског електромагнетског зрачења.

Најновји пројекат ESO је изградња Европског изузетно великог телескопа (енгл. The European Extremely Large Telescope, Е-ЕLТ), и рад на терену је почео. Е-ЕLТ ће имати примарно огледало пречника 39 метара и њиме ће се вршити посматрања у оптичком и инфрацрвеном делу спектра. Е-ЕLТ би требао да донесе револуцију у наше виђење свемира.

Уметнички приказ E-ELT куполе.

фото: ESO

Као што сте могли приметити преко линкова у досадашњем тексту, сајт Јужне европске опсерваторије је доступан и на српском језику. За то можемо захвалити Ивани Хорват, Јовани Петровић и ESO.
Ивани и Јовани велико хвала за сво време и труд који су уложиле и које ће улагати у овај пројекат како бисмо ми били на самом хоризонту открића из астрономије, данас једне од најмодернијих и најдинамичнијих наука.
Вама, унапред велико хвала што ћете поделити ову информацију са својим пријатељима, како    би то што раде ESO и наше две научнице  дошло до што већег броја људи, те да искористимо прилику да наши млади буду раме уз раме, бар што се информација тиче, са својим вршњацима из много богатијих и технолошки много развијенијих земаља. Добили смо потпуно бесплатно нешто што је изузетно вредно. На нама је да то искористимо.  

О нашим вредним научницама ангажованим на српској верзији сајта ESO:

Ивана Хорват

Ивана је дипломирала 2008. године на Природно-математичком факултету у Новом Саду, смер астрономија са астрофизиком. Од тада се активно бави популаризацијом науке. Учествовала је на националном FameLab такмичењу 2008. године, а у финалу је заузела треће место. Била је члан Beautiful Science Network радне групе која је написала Међународну декларацију о научној комуникацији (Истанбул 2008. године). Током лета 2009. Ивана је провела неколико месеци на Јужној европској опсерваторији (ЕСО) у Гархингу поред Минхена, где је била практикант у области популаризације науке. Током 2011. и 2012. радила је као један од водитеља и сарадника на сценарију научне емисије „Научни кафе“ коју су заједнички реализовали Британски савет у Србији и Радио-телевизија Србије. Емисија је била пропраћена научним блогом на сајту Британског савета. Снимила је неколико документарних филмова за Астрономску опсерваторију у Београду. Тренутно ради као професор физике у средњој школи, хонорарно као научни новинар и тренер из области научне комуникације. Ивана је члан Астрономског друштва “Нови Сад” од 2008. године.

Јована Петровић

Јована Петровић је (још који дан) студент мастер студија на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Од почетка студија је активни члан Астрономског друштва у Новом Саду – АДНОС, у оквиру којег је била предавач на две Новосадске школе астрономије у циљу промоције и популаризације астрономије и астрофизике. У току својих студија имала је прилику да борави на летњој школу Универзитета у Кембриџу (2009.), као и да проведе по неколико месеци на студентским праксама у Пољској (Универзитет у Лодзу, департман за астрофизику, 2010.), Чешкој (Ондрејов опсерваторија, Праг, 2013.) и Италији (Интернационални Центар за Теоријску Физику Абдус Салам – ICTP, 2014.). Поред тога, имала је прилику да, у организованој посети студената физике и техничких наука, посети инситут CERN у Швајцарској 2012. године. Како нам је рекла, за рад на српској верзији сајта  ESO ју је заинтересовала њена колегиница и пријатељица Ивана Хорват.

Извор: Кућа добрих вести