Заједно са премијерама тог Чапековог комада у Њујорку, Лондону, или Паризу, „робот“ је продро у многе језике, а чувени чески писац је означен за творца те речи, мада ју је, у ствари,  измислио његов старији брат Јозеф, сликар. Упућени прецизирају да је писац обнародовао реч „робот“ и пустио је у светски етар.

Када је Карелу једног дана пала на ум идеја за ново дело, никако није могао да одлучи како да назове ликове радника који су се у њему појављивали. Пожалио се због тога брату Јозефу који је, наводно, не двоумећи се, уз осмех, са кистом у зубима, промумлао: „Назови их роботи“. Реч је била прикладна и због тога јер је подсећала на људско биће - механички човек са извршним задацима. Питање је колико је ова прича истинита, али је чињеница да је реч „робот“ инспирисана старом чешком речи „робота“ која је некада означавала ропски рад, а данас само рад, или посао.

Стари словенски етимолошки основ речи „роб“ може се наћи и у речима које означавају људска бића, објашњава Светла Чмејркова из Института за чешки језик, наводећи примере да, рецимо, раб значи роб, роба значи жену или девојку, робе означава дете.

Робот АСИМО је давно посетио и Чешку

И за некадашњег чешког премијера Владимира Шпидлу је чешко порекло речи робот било непознаница, судећи бар према збуњујућој ситуацији у којој се нашао негде 2004. године,  приликом посете Чешкој тадашњег јапанског премијера Јунићиро Коизумија. Тада је, наиме, специјални гост, мали јапански робот Асимо, који је са Коизумијем дошао на званичну државну вечеру у Прагу, све изненадио одличним знањем чешког језика, а посебно здравицом: „За пријатељство људи и робота“ - на шта председник чешке владе и други угледни гости у први мах нису реаговали на одговарајући начин.

У Београду ће посетиоци ове научне манифестације моћи да виде и овог најнапреднијег хуманоида - јапанског робота АСИМО-а. АСИМО је енглески акроним за Напредни Корак у Иновативној Мобилности (Advanced Step in Innovative Mobility). АСИМО је направљен у компанији „Хонда“ као део дугорочног истраживачког програма развоја хуманоидних робота.

У Чешкој се родиле и речи долар, пиштољ и хокус-покус

У Чешкој су се родиле и друге општепознате и признате речи које су стекле међународни, наднационални значај, а међу њима су, свакако, најпознатије долар, пиштољ, полка, или хокус-покус. У Институту за чешки језик објашњавају да реч долар сигурно води порекло од некадашњег сребрног новца под скраћеним називом чешки талер који је почео да се користи под Крушним хорама (планинама) 1519. године као јахимовски толар. У енглеској верзији амерички долар се употребљава од 1785. године.

Чешки средњовековни ратници - хусити, на својој „савести“ имају назив чак две врсте оружја - чувени пиштољ (пистол) и такозвану хоуфницу, лаки топ, (хаубица) која води порекло из далеких хуситских ратова.

Друге чешке речи које је прихватио енглески, али и други језици су, на пример, полка као плес чешког порекла, или хокус-покус који води порекло из чешке речи покус који означава неки експеримент који може, али и не мора да успе.

Британски боемиста Дејвид Шорт наводи још низ других примера речи које воде чешко порекло, а међу њима и сада већ широко познати експлозив семтекс (семтеx), као и реч тунеловање, што би се жаргонски могло превести и као „прање“ новца, односно његово „пребацивање однекуд на неко друго место“.
А шта рећи за робота који је постао синоним модерног доба и виших техничких, чак космичких, постигнућа савремене цивилизације, чија је употреба све шира и разноврснија, уз основне сада већ историјске постулате роботике које је у својој култној књизи „Ја робот“ објавио један од најчувенијих писаца научне фантастике Исак Асимов.

Три основна закона роботике, промовисана у том делу, гласе да робот - „не може повредити људско биће, или дозволити да се оно само повреди, да „мора да слуша наређења која му издаје људско биће, осим ако се таква наређења косе са правилом број један“ и да „мора да заштити самог себе, али да то није у супротности са правилом број један или два“.

Извор: Кућа добрих вести