Тај проценат у Србији је занемарљиво мали. Ми имамо 42 кампа, а недостаје нам још двадесетак, пре свега у Београду и на истоку земље.

Ипак, нешто се мења када је тај сегмент туризма у питању. Само ове године отворена су четири нова кампа у Србији, а ускоро ће прорадити и Вест камп "Београд", на ауто-путу, близу Аеродрома "Никола Тесла".

„Београду би био потребан један централни камп. Ада Циганлија је богом дана за један такав камп, а треба и неколико транзитних кампова на ободу града, уз обилазнице око Београда“, наводи Душан Крвавац из Вест кампа "Београд".

Владимир Ђумић, председник Кампинг асоцијације Србије, наводи да је битно покрити транзитне коридоре.

„Кампери се по правилу заустављају тамо где им одговара. Ту треба постављати кампове, на неким одмориштима, станицама, на путу за Грчку, Хрватску, до Румуније и Бугарске, дуж Дунава, значи тај део који одговара бициклистима и бајкерима“, објашњава Ђумић.

Туристичка организација Србије на светским сајмовима представља Србију и као кампинг дестинацију.

„Ми препознајемо још много потенцијала за даљи развој и за додатне инвестиције управо у овај вид туризма, јер то је далеко од онога што ми имамо као давну предрасуду када су туристи који кампују у питању. Данашњи кампери су високоплатежни гости, доста троше, пуно обилазе и оно што је важно, они годишње три до пет пута иду на одмор својим камп-приколицама или осталом опремом“, наводи Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије.

Има и оних којима је живот на точковима стил живота, најпре су такви Американци и становници Западне Европе. Наиме, када одшколују децу и оду у пензију, они се у својим камперима отисну на пут који зна да потраје и годинама.

У камповима који обавезно морају да имају "вај-фај", они путем скајпа комуницирају са децом и пријатељима, а ту је и интернет банкарство за сва потребна плаћања. А, пред њима су широки друмови.

Извор: Кућа добрих вести