Након што је као врло мала изгубила слух, једно од првих питања које је Марлин себи поставила било је – Како ћу моћи да путујем ако не чујем? Како ћу се кретати аеродромом и комуницирати са локалним становништвом на различитим језицима?

На њеном блогу Deafinitely Wanderlyst, у циљу дестигматизације ове теме, Вејлова бележи своја искуства и запажања са путовања. Један од закључака од велике важности јесте да је такозвано путовање за особе оштећеног слуха (деф травел) и те како могуће.

Решила сам да верујем себи и не обраћам пажњу на то шта друштво мисли када је реч о глувим људима и путовању. Глува сам и могу да путујем светом, рекла је Марлин.

Међутим, туристичка индустрија по себи, глобално је дизајнирана за људе који немају проблема са слухом нити било којом другом врстом инвалидитета. Марлин предлаже да представници туристичке индустрије треба да обрате више пажње на глуве особе и укључе их у модерне трендове. Један од начина на који је то могуће јесте запошљавање глувих особа које би у туристички важним локацијама могле да пруже помоћ коришћењем језика глувонемих, питајући посетиоце коју врсту комуникације преферирају – писану, читање с усана, гестикулацију или комбинацију свих ових техника. То би у великој мери унапредило искуство глувонемих током путовања.

Пандемија додатно отежава ствар, јер коришћење маски у затвореном простору онемогућава читање са усана и фацијалне експресије. Марлин предлаже коришћење провидних маски или алтернативних видова комуникације. Такође, како би читава иницијатива имала већу видљивост, неопходно је да актери у туризму остваре сарадњу са различитим асоцијацијама које се баве инклузијом особа са инвалидитетом.

Оснивач и директор агенције Аццессибле Травел Солутионс Џон Сејџ, тврди да је приступачност приликом путовања основни проблем са којим се суочавају особе са инвалидитетом. Агенција је у мају објавила извештај Водич за инклузивна и приступачна путовања у којем су четири теме кључне: развој инклузивних и приступачних система, стварање сигурних простора, дизајнирање и укључивање релевантних актера и повећање примера добре праксе инклузије и приступачности.

Сејџ је такође истакао да један од основних начина укључивања особа са оштећењем слуха јесте и титловање снимака током конференција и унутар маркетиншких материјала (спотова).

Од тренинга и маркетинга, до стратешког развоја дестинације који би у своје планове укључио особе са инвалидитетом, укључујући и функционисање јавног превоза, дестинације могу помоћи свеукупној инклузији, јер у крајњој линији приступачност не би требало да буде само ставка на листи, она је у корену, људско право, рекла је Марлин током конференције.

Извор: Kућа добрих вести/Vtc.rs