У одсуству државне стратегије развоја туризма, па и званичника, државног секретара коме би званично презентовали своју идеју и програм, решили су да ствари преузму у своје руке.
Заједно са Клубом археолога са Филозофског факултета су на протеклом Сајму туризма потписали уговор о сарадњи. Уговор је предвидео промоцију археолошких налазишта, као, како су сами истакли, можда нечег највреднијег што Србија у овом тренутку има, и спајање туризма и археологије у једну атрактивну понуду за туристе - археолошки туризам.
Не откривајући детаље заједничког пројекта председница Клуба археолога Ивана Самарџић каже да се до ове идеје дошло након одржаног семинара „Туризам и археологија“ прошле године.
„Трудимо се да мотивишемо студентски активизам, да популаризујемо археологију и науку и да кроз начине који су забавни и интерактивни приближимо археологију грађанима. Прошле године смо одржали семинар археологија и туризам и схватили да је потребно да се ове две области споје, како би археологија живела, како би дошло до унапређења арехолошког туризма и саме науке. Желимо да видимо шта све можемо да остваримо и где су наше границе. Пројекти који су у плану и које нећемо још да откријемо имају за циљ да неке ствари продрмају и да покренемо једну културолошку револуцију што се тиче археолошког наслеђа у Србији“, део је плана који нам је открила Ивана.
Осим да ће „ове године бити актуелна Винча“, ништа друго нисмо успели да откријемо.
Удружење студената Млади за туризам и Клуб археолога већ сарађују. Прошле године је у Привредној комори Београда организован семинар на тему археологија и туризам.
Семинар се одржао током октобра и прве недеље новембра 2013. године, а археолошка налазишта која су била обухваћена семинаром су: Виминациум, Винча и Сирмиум.

Посета локалитета где су се водиле битке током Првог светског рата

У разговору за „Кућу добрих вести“ председница Удружења Млади за туризам Милица Лукић каже да је идеја била и да се ова млада студентска удружења на Сајму туризма повежу са институцијама које им могу помоћи да реализују своје планове.
Пројекат на коме са друге стране самостално ради удружење „Млади за туризам“ је и обележавање стогодишњице од Првог светског рата.
„Планирамо један амбициозан пројекат али у зависности од подршке коју будемо имали зависи и његова реализација. Концепт је такав да сваки значајнији датум од августа ове године до децембра обележимо како посетом конкретним локалитетима где су се одржале битке, тако и обиласком локалитета на територији Београда. Приметили смо да велики број студената није упознат са споменицима у Београду који су подигнути поводом Првог светског рата“, каже Милица.

О Удружењу „Млади за туризам“

Удружење „Млади за туризам“ формирано је у мају 2010. године, од стране неколико студената, првобитно као секција. Већ наредне године, захваљујући њиховој одважности да самостално закораче у свет туризма, секција прераста у организовано удружење, које наставља да делује у складу са раније постављеним циљевима, временом увећавајући своје чланство.
Мисија Удружења је промовисање Србије као примамљиве дестинације која има одличну подлогу за реализовање бројних видова туризма, неговање културе путовања и очување природног окружења.
Има визију да Србија постане важна тачка на светској туристичкој мапи с препознатљивим туристичким производом. Главни циљеви удружења су развој домаћег туризма, мотивисање младих да упознају сопствену земљу и узму активно учешће у грађењу бољег имиџа Србије.
Председница Удружења Милица Лукић каже да је седиште удружења „Млади за туризам“ у Београду, а још два огранка активна су у Новом Саду и Нишу. У организационом виду, удружење је подељено на три тима: за градски туризам, за рурални туризам и за туристичко предузетништво
„Удружење активно сарађује са туристичким агенцијама и организацијама, еколошким друштвима, културним установама, факултетима на којима се изучава туризам и са другим сродним организацијама. „Млади за туризам“ настоји да едукује своје чланове организујући предавања, радионице, стручне излете и екскурзије. У удружењу, раме уз раме, стоје заљубљеници у туризам и путовања са способним професионалцима који су спремни да поделе своја искуства“, истиче Милица.

Колико млади могу да промовишу туризам?

„Идеја је да се млади укључе полако, да покажу иницијативу да се заиста желе бавити овом делатношћу. Приметили смо да не само млади, већ и они који се баве туризмом не знају где да конкуришу за субвенције, са ким морају да остваре сарадњу, нису упућени у Законе о туризму, Законе о угоститељству....“, истиче Милица и наводи да није идеја да се преко Удружења дође до запослења и да је то нешто за шта се свако од чланова индивидално бори.
Према њеним речима Удружење је добијало позиве од људи који су заинтересовани да се баве туризмом и чланови се труде да својим саветима приступе на најпрофесионалнији начин али и нагласе да су још увек студенти, те их упуте коме да се обрате.

О субвенцијама у туризму

„Од 2010 до средине 2012. године били су подстицаји и субвенције за развој руралног, конгресног туризма и за различите манифестације, али је претходне године била стагнација у пружању подршке у развоју туризма. Оно што је наш проблем је што тренутно немамо хијерархију институција у земљи које би се бавиле туризмом и развијале интегрални туристички производ. Почев од тога да немамо надлежну особу у министарству којој би могли да се обратимо, па даље да та особа комуницира са удружењима и туристичким организацијама. Док се не успостави та хијерархија ми ћемо имати проблема на терену“, каже Милица.
Она на конкретном примеру то илуструје тако што неко ко дође да посети Београд не може да оде и посети локације у Србији у једном туристичком аранжману, у једној организованој тури, већ ће морати да када дође у Београд, контактира локалне туристичке посленике и дође до дестинације која га интересује и ка којој би се запутио.
Извор: Кућа добрих вести