Кућа Добрих Вести

Login

“Путничка кућа” – велика помоћ људима који путују

Оцените овај чланак
(9 гласова)

kucagruzijaБЕОГРАД - Замислите да у сваком крају света имате кућу, у којој су вам два месеца у току године стално отворена врата…Лепа вест је да овако нешто већ постоји, и зове се “Путничка кућа”. Невероватан пројекат „Клуба путника“ започет је пре само две године, а кроз “Путничку кућу”, прошао је чак 441 путник и то из 51 земље, од Немачке, Турске, па све до Аргентине, Јапана и Аустралије.

 

До сада су организоване две “Путничке куће” у Истанбулу и Гранади, док се трећа увелико припрема у Тбилисију, главном граду Грузије. О томе шта је заправо Путничка кућа” , како функционише, какав је дневни ред, како се финансира и о бројним анегдотама из “куће”, причају за „Кућу добрих вести“ организатори овог пројекта и чланови Клуба путника

 

Иако се можда из имена може наговестити значење „Путничке куће“, објасните нам укратко шта заправо представља овај необичан пројекат?

 

„Путничка кућа“ је пројекат који реализујемо једном годишње, сваког лета, почев од 2012. године. Новцем који заједно прикупимо, у виду донација, изнајмимо стан негде у свету и ту направимо привремену базу за истраживање региона, у којој свако може бесплатно да борави. Циљ путничке куће је да се путници из целог света међусобно упознају, повежу, размене приче и искуства. То је један мали корак ка изградњи културе самосталних, креативних и истраживачких путовања на глобалном нивоу, и ширењу једне од идеја које стоје у основи Клуба путника: да је цела планета наша кућа.

Путничка кућа 2014. одлази у Тбилиси , главни град Грузије. Бићемо тамо од 1. јула до 1. септембра. Укључите се, донирајте, посетите нас и дођите да заједно истражимо Кавказ.

 

Како и када сте дошли на идеју „Путничке куће“?

 

Идеја Путничке куће настала је по узору на „Дом за свакога“, који руска „Академија слободних путовања“ већ годинама успешно организује у различитим деловима света. Наш оснивач организације, Лазар Пашћановић, упознао се са оснивачем те руске организације која се већ годинама бави слилчним пројектом. Нама се допала идеја, па смо је мало прилагодили и решили да се и ми испробамо у организацији наше Путничке куће.

 

Колико је времена потребно да се организује свака „Путничка кућа“ и шта све спада у ту организацију?

 

На први поглед, читава идеја не изгледа компликовано. Сакупи се новац путем донација, изнајми се стан у одређеном граду и брине се о томе да сви пријављени путници стигну до Куће. Међутим, ту су и многе друге ствари о којима је потребно водити рачуна, почевши од ширења информација о идеји Путниче куће, бирања локације, прављење промотивног видеа за краудфандинг (crowdfunding) кампању, планирање и реализација медијске кампање, дизајн и издрада промотивног материјала, прављење упутстава за путнике који се пријављују и комуникација са њима, истраживање најповољнијих начина да се дође до Куће, прављење разних мапа, планирање радионица које би се одржавале у Кући и још много, много тога…

 

 

 

Морамо признати да смо схватили шта подразумева оваква организација тек када смо се први пут упустили у то. Тада је било касно да одустанемо, тако да смо се свим снагама трудили да успемо и да Истанбул, где смо организовали прву Кућу, претворимо у дом многим путницима широм света.

Наравно да је потребно доста посвећености, времена, али и љубави да овакав пројекат успе. Посебно је важно напоменути да су сви који учествују у организацији волонтери и да се поред свог редовног посла и разних обавеза баве овим пројектом. На срећу, ове године смо проширили уредништво и на читав регион, тако да имамо сараднике из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, али и Португала и Белгије и радимо на томе да будемо што успешнији у планирању и организовању овог пројекта.

 

Прва кућа је била у Истанбулу, друга у Гранади, трећу спремате у Грузији, да ли имате неке посебне разлоге приликом одабира земаља, или једноставно завртите глобус, па где прстом покажете то је следећа локација „Путничке куће“?

 

Волели бисмо да једнога дана заиста можемо да завртимо глобус, па га жмурећки прстом зауставимо. Но, до сада смо морали да водимо рачуна о неколико фактора који су се показали као заиста важни. Пре свега, ту су финансије, трудимо се да изаберемо град који није скуп за живот, те је самим тим и изнајмљивање простора за Кућу повољније, а и свакодневни трошкови за путнике који долазе нису толико високи.

Друго је да бирамо места која су раскрсница путева и која би представљала путницима који долазе и пролазе неку врсту одскочне даске за даља путовања, сигурну базу где могу да „напуне батерије“, а да при томе истраже регион. Наравно, још један од критеријума је да је дестинација занимљива, да има шта да се обиђе и види, да су ту културна обележја која можемо истражити, научити нешто и стећи нова искуства током путовања и боравка у Кући.

Треба размишљати и о томе у којој земљи није потребна виза ни путницима из Источног, ни онима из Западног блока. Понекада је тешко задовољити све услове, али трудимо се да нађемо најбоље решење.

 

Колико људи је до сада прошло кроз путничку кућу, из којих земаља најчешће, и за које земље, тачније за путнике из којих земаља нисте ни сањали да могу да дођу до „Путничке куће“?

 

Поносно можемо да кажемо да је до сада за ове две године прошао укупно 441 путник из 51 земље. Најмлађа гошћа имала је само 14 месеци, а најстарији гост 61 годину. Највише је било путника из Немачке и нашег региона, али смо имали посетиоце и из нама удаљенијих крајева као што су Јапан, Аргентина, Аустралија... Чини нам се да више ни један крај света не може да нас изненади и са радошћу ишчекујемо путнике из земаља које још нису обојене на нашој мапи држава посетиоца.  

 

Како функционише Путничка кућа"?

 

Када сакупимо довољно средстава за „Путничку кућу“, изнајмимо стан или кућу и путници могу да почну да долазе. Врата су широм отворена за све путнике, у периоду од та два месеца. Боравак у Путничкој кући бесплатан је за свакога. Једино је потребно пријавити се путем упутства на нашем сајту (www.klubputnika.org ) због ограниченог простора. Осим тога, не постоји ни један други критеријум на основу кога се одобрава боравак у кући. Сви су добродошли без обзира на старост, вероисповест, пол и сл.

Циљ Путничке куће је да омогући свима да упознају град и његову ближу и даљу околину, а да при том не плаћају смештај. У стану је омогућено кување, што драстично смањује трошкове за храну. Све што је потребно јесте врећа за спавање и подлога. Такође, из обе „Путничке куће“ имамо књигу утисака у коју су се уписивали они који су боравили у кући, а о новостима, финансијама и осталом из Куће редовно пишемо на нашем сајту.

 

Какав је кућни ред у Путничкој кући”?

 

Кућни ред су општа правила која у суштини сви ми већ мање-више поштујемо у својим домовима. Примера ради, када уђемо у Кућу, изувамо се. Чистимо  и перемо судове за собом. Забрањено је конзумирање алкохола, дрога и цигарета. У вечерњим часовима не правимо галаму како не бисмо ометали комшије и остале укућане који можда већ спавају. Поред тога, подстичемо укућане да штеде воду и електричну енергију како због великих рачуна, тако и због очувања наше планете.

Свако ко се пријави, добија информације о правилима, а детаљна правила се могу пронаћи и на нашем сајту. У Путничкој кући не постоје гости. Свако је домаћин. Ако видите нешто покварено, поправите. Ако видите да нешто недостаје (сапун, тоалет-папир, уље, детерџент), купите. Ако видите нешто прљаво, оперите. Постоји један згодан израз који смо позајмили од Rainbow покрета: drainbows. Он означава оне који само узимају, али не дају – укратко, паразите. Тај став апсолутно не охрабрујемо.

 

Путничка кућа" се финансира искључиво из донација, како то фунционише за сада и да ли планирате да мењате начин финансирања?

 

Прикупљање средстава за „Путничку кућу“ најбољи је доказ да је ово добра филозофија, и да смо заиста успели да створимо путничку заједницу која је више од гомиле изолованих појединаца, и која је сада довољно снажна да уради неке ствари.

 

 

„Клуб путника“ има веома ограничена средства, тако да се за овај пројекат морамо ослонити на донације. Донација није услов за коришћење Путничке куће; њена врата су отворена за свакога ко буде у стању да поштује извесна правила понашања. Није битно да ли имате да донирате за овај пројекат, као што није битно ни да ли ћете ви лично заиста користити Путничку кућу. Оно што је битно јесте да сви заједно направимо нешто што ће помоћи људима који путују.

Овде би требало поменути и да за овај пројекат нисмо добили финансијску подршку ниједне фирме или институције. Већина којима смо се обратили није се удостојила ни да нам одговори. Али то некако чини овај успех још већим, и потврђује оно што смо већ и раније наслућивали: ако желимо нешто да урадимо, морамо да се ослонимо на себе и сопствене ресурсе. Не свако за себе и своју личну корист, него путници за путнике.

У „Путничкој кући“ постоји и касица-прасица за добровољне прилоге, који служе за покривање трошкова, а уколико нешто претекне то остављамо за наредне Путничке куће и друге пројекте.

Захваљујемо свима који су омогућили да „Путничка кућа“ за овако кратко време пређе пут од несигурне идеје до стварног окупљалишта путника из целог света, а свако ко то жели да дође и проведе неко време у Путничкој кући, добродошао је.

 

Да ли постоји нека организована истраживачка тура по градовима у којима је смештена Путничка кућа”?

 

У Путничкој кући се организују скупови каучсурфера и других путника, дискусије о путовањима, шетње и обиласци и сл. Но, и сам боравак у Путничкој кући је заиста драгоцено искуство. Путници имају прилике да упознају друге путнике који туда непрестано циркулишу, размене путничке приче и искуства, проуче мапе и водиче, добију свеже информације од оних који су се управо вратили из крајева у које можда управо иду, као и да пронађу сапутнике за наставак путовања.

 

Како се људи широм света информишу о Путничкој кући”?

 

Информишу се преко нашег сајта и фесбук профила, али и путем медија, каучсурфинга и осталих сајтова који окупљају љубитеље путовања. Баш је пре неки дан Лонли Планет (Lonely Planet) објавио вест о нашој Путничкој кући. Без обзира што се трудимо да проширимо информације што боље свим каналима, свесни смо ипак да преношење личног искуства даје најбоље резултате, а са обзиром да нам нико није изашао из Куће, а да му није било пријатно, верујемо да ће се вест о „Путничкој кући“ све више и даље ширити. 

 

Најинтересантније искуство из Путничке куће"?

 

Тешко је издвојити једно најинтересантније искуство. Можда бисмо рекли да је читав пројекат „Путничка кућа“ једно најинтересантније искуство. Са једне стране, упознавање људи из различитих крајева света, различитих религија, обичаја, испробавање разних начина припремања хране. Са друге стране,  прелепа чињеница да смо сви исти, сви имамо сличне физичке и емотивне потребе, смејемо се, певамо, уживамо, волимо… То је оно што Путничку кућу чини најинтересантнијим искуством, за свакога има по нешто.

 

 

Анегдоте, приче и занимљивости путника...

 

О овоме би се заиста могло доста приповедати. Толико људи прошло je кроз кућу, а за свакога од њих би се могло рећи да носи са собом једну, а често и мноштво, интересантних прича, анегдота са путовања, различитих вештина и сазнања.

Примера ради, у Путничкој кући у Истанбулу био је Муахиб из Алепа, који није могао да се врати кући јер је опозиција освојила гранични прелаз Bab al Hawa, између Сирије и Турске, а битке су почеле и на улицама Алепа. Денис и Грегори, отац и син из Перма у Русији, су на 24-дневном путовању аутостопом, са циљем да својом рутом (и GPS уређајем) на Турској испишу реч „Turkey“. Вук из Крагујевца нас је посетио са својим имењаком, како би нам донео фотку своје свадбене торте са КПС амблемом и вероватно поставио историјски преседан да неко дође из Србије у Истанбул, преспава једну ноћ и врати се у Србију.

Посетили су нас Паиви и Сантери, брачни пар Финаца које су Ива и Лазар упознали 2007, на једном давном путовању, у Монголији. Они су номади, што значи да немају кућу, и већ су осам година на путовању. Сада повремено раде за финску националну ТВ, која им је обезбедила професионалну опрему. Долетели су из Индије да би снимили прилог о „Путничкој кући“ за финску телевизију. Једног дана приметите да је већина укућана ошишана по војнички, додуше укриво и невешто, и сазнате да је Мухамед из Техерана донео машиницу за шишање. Другог дана приметите да мање-више сви станари имају тетоваже, и сазнате да је Наталија из Новосибирска донела из Индије некакву течну кану за тетовирање. Овде ћемо дискретно напоменути и да смо у кући имали чак и једну просидбу.

 

У Гранади је био Реми из Француске, који никако није могао да запамти да треба да се изује, али је зато направио довољно џема од смокви за осам великих тегли. Затим Саро из Италије, који пешачи већ два месеца, и на кога смо сасвим случајно налетели на брду изнад Гранаде негде око поноћи – управо је прешао преко Сијера Неваде, а путничка дужност налагала нам је да га доведемо у кућу. Руски пар је прешао 12.000 километара стопом из Русије, а Мак из Бангладеша дошао је да предаје на конгресу нутрициониста. Јапанац Така је мотоциклом решио да обиђе цео свет, а угостили смо и половину будуће циркуске трупе – њих петоро. Дошли су на пријемни испит за циркуску школу, а упознали се у Путничкој кући.

Да не помињемо девојку са петогодишњим дететом, која је достопирала из Летоније... За разлику од Истанбула, где кућу нису могли да пронађу ни они са мапом, у Гранади су нам неколико пута закуцали на врата ненајављени људи са руксацима. Кажу да им је момак који седи на мосту и пише песме на писаћој машини рекао да дођу овде. Отишли смо и на пар планинарења. Први пут код Моначила, сеоца поред Гранаде, где смо прелазили висеће мостове, пузили испод стена, брали смокве и купине, и на крају се изгубили.

По свему судећи, чека нас још једно занимљиво лето - у Тбилисију!

  

Новине и планови за ближу, даљу будућност који се тичу Путничке куће"?

 

Тренутно радимо на томе да проширимо вест о овогодишњој „Путничкој кући“, да сакупимо довољно средстава да бисмо могли да изнајмимо што већу Кућу и самим тим примимо што више путника. У међувремену истражујемо информације о најповољнијем начину како се може доћи до Тбилисија (летови, возови и сл.). Трудимо се да сазнамо што више корисних ствари како бисмо могли да пружимо што детаљније информације путницима који долазе.

Што се тиче даље будућности, волели бисмо да останемо верни овој идеји „Путничке куће“ и да наставимо да је реализујемо сваке године.

Наравно, радимо на томе да побољшамо услове, јер кроз сваку „Путничку кућу“ научимо нешто ново и стичемо више искуства у организацији. Волели бисмо да позовемо и све оне којима се ова идеја допала да нам се придруже и, уколико су вољни, помогну око организације.

А жеља нам је и да за Путничку кућу чује што више људи, као што смо ми чули од руске организације, па да на свету буде више оваквих путничких кућа, што да не.

 

Извор: Кућа добрих вести 


Последњи пут измењено понедељак, 02 јун 2014 12:08
Александра Гавриловић

Завршила основне и мастер студије на Филозофском факултету у Нишу, одсек новинарство. Прве текстове писала је у нишком дневном листу "Народне новине", а касније и у "Нишком гласнику". Опробала се и у радио, телевизијском и онлајн новинарству. Воли да путује, учи језике и аматерски се бави фотографијом.

1 Коментар

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија