ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ У ТЕАТРУ ВУК: “Оскар, ког нисам добила”
Представа “Оскар, ког нисам добила” је нова монодрама глумице Татјане Кецман која премијерно стиже 23. маја у Театар Вук. Ово је динамична, духовита и брутално искрена прича о глумицама – али не о онима из сторија и таблоида. Ово је прича коју ретко чујете.
НОВA ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА: Аудиција за младе глумце и глумице до 25 година
Аудиција ће се одржати у суботу, 3. маја, са почетком у 10 часова, у Малом позоришту „Душко Радовић“.
ПРЕМИЈЕРА “ФАНТОМА ИЗ ОПЕРЕ”: After party и сусрет са глумцима 22. априла
Најпознатији светски мјузикл “Фантом из опере” ускоро стиже у Београд. Премијера је заказана за 22. април у 20 часова у Сава центру, а сви посетиоци који ће имати улазнице за премијеру добиће ексклузивну прилику да присуствују After party журци на којој ће се појавити и глумци мјузикла.
Молитва за Марицу
БЕОГРАД - Сутра у 11 сати у Цркви Светог Марка у Београду одржаће се 40-то дневни парастос и молитва дивној жени, Човеку, мајци, супрузи, пријатељу, мојој вољеној другарици Марици Вулетић-Наумовић. Ко не буде могао да присуствује, а познаје Марицу, нека запали свећу и своје молитве упути Господу да је прими у Рајске вртове које је својим животом градила, обогатила и заслужила.
Мада ја мислим, нека ми драги Бог опрости, да је она тамо отишла још тог Великог, ускршњег четвртка, пре тачно 40 дана, када се по веровању Врата Раја директно отварају и примају своје земаљске Анђеле који се тамо упуте управо тога дана.
А Марица је то, сигурна сам, била. Да ли сте можда срели у животу особу која, када год се видите, у граду, у шетњи, на договореној кафи, и тако две деценије колико је трајало наше дружење, увек осим осмеха и прегршти разговора и нових прича, донесе нешто Вама и Вашим ближњима на поклон??? Таква је била Марица, од срца је даривала, не очекујући нешто за узврат, онако чисто да Вас усрећи и радост донесе. И била је не само таква за оне са којима се дружила, већ и за многе друге људе, како сам то могла и лично да чујем.
Јерисос у Грчкој било је место првог сусрета наших породица, а за Марицу је у протекле две деценије била стална одредишна тачка њеног мира, љубави и сталног повратка. Толико много је волела овај грчки градић са чије смо плаже увек посматрали планину Атос на Светој Гори.
Марица је где год бисмо излазили увек наилазила на своје студенте, сада већ познате глумце, водитеље..., који су онако из даљине је видевши увек јој летели у загрљај са усхићењем и осмехом, радосни што виде своју професорицу.
Какав ћемо траг у времену оставити
Марица Вулетић-Наумовић, која је, осим глуме и режије, била и професор сценског покрета на Академијама у Београду и Бања Луци, остварила је више од 50 улога, и одиграла преко 1000 представа. На филму, телевизији и радију остварила је више од 20 улога, и синхронизовала преко 1200 цртаних филмова. Радила је последњих година и у студију ,,Траг" где је, са сарадницима и после одласка у пензију и даље желела да подучава младе људе сценском покрету, глуми, режији... да их учи животу, да им бар мало олакша тај тежак и леп глумачки пут којим су закорачили.
Једном ми је рекла, из свог вишедеценијског искуства у раду са студентима глуме, да је за њу глумац увек био неко коме на челу пише реч ,,душа", али да младима никада не би дала да упишу студије глуме пре своје 21. године, онда када сазру, када им ум буде спреман да прихвати и одоли свим изазовима које глумачки свет носи. Уживљавање у нове улоге, ликове, људе, њихове другачије карактере.... не може то свако, пре свега, психички да издржи, нарочито не када је јако млад. Могу то потврдити многобројни који су се у свему томе изгубили, скренули на неки други пут, у нека друга неиспитана пространства...
Идући кроз живот од највеће је важности какав ћемо траг у времену оставити, а Марица је оставила дубок и диван траг.
Марица је своју изузетну биографију, коју можете прочитати на овом линку, и многобројне таленте, последњих година свог живота показала и надахнутим писањем за нашу Кућу добрих вести, где је за наш портал у рубрици Људи, радила интервјуе са изузетним женама које је познавала и о чијем је раду желела да нешто остане и писано забележено. Међу њима су и Милица Кеслер, затим Наташа Петровић Станојевић, као и Софија Вељковић, Олга Радић, Светлана Лана Покрајац ...
У својој романсираној биографији за Кућу добрих вести, Марица је написала следеће: "Рођена у Земуну 1962.године, када је снег био до крова куће и кроз тунел у снегу се пролазило до кућних врата. Добила је име по жељи старијег брата, који је највише волео бајку Ивица и Марица. Ивица је умро са 8 месеци, а Марица остала да се кроз живот бори са ,, вештицом “. По професији дипломирани драмски уметник – глумица; дипломирани позоришни и радио редитељ; редовни професор сценског покрета; ванредни професор позоришне и радио режије; домаћица, куварица, чистачица, по потреби молер, кројачица, сценограф, драматург, новинар, социјални радник, антрополог…
У души филантроп и хуманиста. Воли живот, људе, уметност, путовања, море, облаке, цвеће и нова сазнања. Члан неколико професионалних и стручних удружења. Осим у Београду, учила, живела и радила у Паризу, Цириху, Кардифу, Холстеброу, Венецији, Бања Луци, Требињу, Новом Саду... Гостовала на многим домаћим и међународним позоришним, филмским и студенстким фестивалима. Видела свет и радила са добрим и сјајним ствараоцима. Бивши студенти јој пишу из разних земаља и она се радује њиховим успесима. У браку већ више од 30. година са добрим и лепим човеком, једним од најцењенијих и најбољих антрополога на овим просторима. Мајка два принца који обећавају. Пријатељ деце, добрих људи и несрећних душа, увек спремна да саслуша и помогне. Преживела камен у бубрегу, трн у оку, менингитис, два порођаја, три карцинома, болове у души, а и даље воли живот и људе, и даје све од себе да се бори за доброту. Среће се, дружи и ствара са људима из различитих социјалних миљеа, различитих професија и дели са њима животна и професионална искуства.
Зато се отвореног срца и добре воље придружује ,,Кући добрих вести“, коју води добра душа Аги - Агнеза Трпковски и верује да ће под кровом ове куће заједно са Аги и њеним добрим сарадницима отворити врата још много добрих кућа и добрих душа које су у њима. Та која верује то сам ја, Марица Вулетић Наумовић".
Своју последњу изјаву за Кућу добрих вести, иако већ јако болесна, дала нам је 24. марта ове године поводом једног дивног јубилеја - Четири деценије Вечерње сцене позоришта ,,Бошко Буха", која је тада отворена премијером представе ,,Све је добро што се добро сврши", по истоименом драмском тексту Вилијема Шекспира, а у режији Дејана Мијача. У представи је управо Марица Вулетић-Наумовић, уз глумца Ненада Ненадовића, тада одиграла насловну улогу.
Ако мислите да се ја могу од Марице опростити, онда се варате. Како да се опростим од једне од својих најбољих другарица, само ми реците како??? Не могу и не желим, јер помињем је сваки дан у својим мислима, сама или са још неким њеним другарицама, са којима ме је упознала, одлазимо на места где смо заједно били. Да се сетимо и увек је помињемо, сећамо се дивних и лепих тренутака, као и оних тежих тема, када је болест закуцала на њена врата. Ето Марице, договориле смо се, Славица, Меги, Неда, Здравка....... да ћемо се дружити и да ћеш ти увек бити са нама. Попићемо кафу, чај, уз неко пиће или јело - посластице које си волела, попут кнедли са шљивама, или шненокли и биће увек у Твоју част мила наша Марице. Волимо те заувек и увек ћеш бити део нас.
Највише си нам увек причала поносно о својим синовима Андреју и Петру и свом вољеном супругу Слободану. Бићемо уз њих, обећавамо Ти.
Мој син Дејан, који те јако воли, сањао те је синоћ, како му весело машеш, онако здрава, лепа и насмејана каква си увек била. Знамо да нам се и тако јављаш да си сада добро, да болова и мука нема. Да чекаш нас да једнога дана, када нам свим дође час, поново заједно прошетамо, проћаскамо, радујемо се уживамо. Онако како смо знали и волели. Али тада на неком другом свету.
Нека те Анђели чувају вољена моја другарице, Марице моја. Част ми је била познавати Те.
Извор: Кућа добрих вести
Четири деценије вечерње сцене позоришта ,,Бошко Буха"
БЕОГРАД - На данашњи дан пре тачно 40 година, премијером представе ,,Све је добро што се добро сврши", по истоименом драмском тексту Вилијема Шекспира, свечано је отворена вечерња ,,Сцена код коња" у позоришту ,,Бошко Буха".
ФИЛМ: Детаљне номинације за Оскара из прве руке
Ближи се додела Оскара, ко је све номинован у главним категоријама?
ДАН БДП: Додела награда и признања
Београдско драмско позориште обележило је 20. фебруара 77 година постојања традиционалном доделом годишњих награда и признања, а директор Југ Радивојевић истакао је том приликом важност очувања континуитета са стваралаштвом ранијих генерација уметника, међу којима је посебно издвојио редитеља Јагоша Марковића.
СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ: Најбоља представа „Успаванка за Алексију Рајчић“
Стеријино позорје из Новог Сада доделио је награде најбољим представама и глумцима из свог репертоара.
У наставку су лауерати.
Најбоља награда за представу
Стеријина награда за најбољу представу – УСПАВАНКА ЗА АЛЕКСИЈУ РАЈЧИЋ Ђорђа Косића, режија Југ Ђорђевић, Народно позориште Београд, Фондација Нови Сад – Европска престоница културе и Стеријино позорје Нови Сад; Одлука је донета већином гласова.
Стеријина награда за текст савремене драме – ЂОРЂЕ КОСИЋ за УСПАВАНКУ ЗА АЛЕКСИЈУ РАЈЧИЋ, режија Југ Ђорђевић, Народно позориште Београд, Фондација Нови Сад – Европска престоница културе и Стеријино позорје Нови Сад; Одлука је донета једногласно.
Стеријина награда за режију – МИЛОШ ЛОЛИЋ за представу YANKEE ROSE Слободана Обрадовића, Београдско драмско позориште; Одлука је донета једногласно.
Стеријина награда за глумачко остварење
ВАЊА ЕЈДУС за улогу у представи УСПАВАНКА ЗА АЛЕКСИЈУ РАЈЧИЋ Ђорђа Косића, режија Југ Ђорђевић, Народно позориште Београд, Фондација Нови Сад – Европска престоница културе и Стеријино позорје Нови Сад; Одлука је донета једногласно.
ДАНИЦА МАКСИМОВИЋ за улогу у представи YANKEE ROSE Слободана Обрадовића, Београдско драмско позориште; Одлука је донета већином гласова.
МАТИЈА РУПЕЛ за улогу Кловна у представи 52 ХЕРЦА Тијане Грумић, режија Мојца Мадон, Словенско народно гледалишче Нова Горица. Одлука је донета већином гласова.
САША КРМПОТИЋ за улогу у представи ШТО НА ПОДУ СПАВАШ према истоименом роману Дарка Цвијетића, режија Кокан Младеновић, Српско народно позориште Нови Сад, Градско драмско казалиште „Гавела“ Загреб, Народно позориште Сарајево и МЕСС Сарајево. Одлука је донета већином гласова.
Стеријина награда за сценографско остварење и коауторство сценског простора – УРША ВИДИЦ за представу 52 ХЕРЦА Тијане Грумић, режија Мојца Мадон, Словенско народно гледалишче Нова Горица. Одлука је донета једногласно.
Стеријина награда за костимографско остварење – МАРИЈА МАРКОВИЋ МИЛОЈЕВ за представу YANKEE ROSE Слободана Обрадовића, режија Милош Лолић, Београдско драмско позориште. Одлука је донета једногласно.
Стеријина награда за оригиналну сценску музику – НЕВЕНА ГЛУШИЦА за представе YANKEE ROSE Слободана Обрадовића, режија Милош Лолић, Београдско драмско позориште и УСПАВАНКА ЗА АЛЕКСИЈУ РАЈЧИЋ Ђорђа Косића, режија Југ Ђорђевић, Народно позориште Београд, Фондација Нови Сад – Европска престоница културе и Стеријино позорје Нови Сад; Одлука је донета једногласно.
Стеријина награда за сценски покрет – АМИЛА ТЕРЗИМЕХИЋ у представи ШТО НА ПОДУ СПАВАШ према истоименом роману Дарка Цвијетића, режија Кокан Младеновић, Српско народно позориште Нови Сад, Градско драмско казалиште „Гавела“ Загреб, Народно позориште Сарајево и МЕСС Сарајево; Одлука је донета већином гласова.
Стеријина награда за драматизацију – КОКАН МЛАДЕНОВИЋ, МИНА ПЕТРИЋ, ДАРКО ЦВИЈЕТИЋ, ДУБРАВКО МИХАНОВИЋ и АНСАМБЛ ПРЕДСТАВЕ за остварење ШТО НА ПОДУ СПАВАШ према истоименом роману Дарка Цвијетића, режија Кокан Младеновић, Српско народно позориште Нови Сад, Градско драмско казалиште „Гавела“ Загреб, Народно позориште Сарајево и МЕСС Сарајево. Одлука је донета једногласно.
Стеријина награда за сценски говор – ЉИЉАНА МРКИЋ ПОПОВИЋ за представе YANKEE ROSE Слободана Обрадовића, режија Милош Лолић, Београдско драмско позориште и УСПАВАНКА ЗА АЛЕКСИЈУ РАЈЧИЋ Ђорђа Косића, режија Југ Ђорђевић, Народно позориште Београд, Фондација Нови Сад – Европска престоница културе и Стеријино позорје Нови Сад; Одлука је донета једногласно.
Стеријина награда из Фонда „Дара Даринка Чаленић“ за најбољу младу глумицу – ИВАНА ПЕРЦАН КОДАРИН за улогу Девојчице у представи 52 ХЕРЦА Тијане Грумић, режија Мојца Мадон, Словенско народно гледалишче Нова Горица. Одлука је донета једногласно.
Стеријина награда из Фонда „Дара Даринка Чаленић″ за најбољег младог глумца – ЛУКА ГРБИЋ за улогу у представи YANKEE ROSE Слободана Обрадовића, режија Милош Лолић, Београдско драмско позориште. Одлука је донета једногласно.
Специјална Стеријина награда за кохерентност и целовитост уметничког остварења –АУТОРСКОЈ ЕКИПИ и ГЛУМАЧКОМ АНСАМБЛУ ПРЕДСТАВЕ 52 ХЕРЦА Тијане Грумић, режија Мојца Мадон, Словенско народно гледалишче Нова Горица. Одлука је донета једногласно.
ОСТАЛЕ СТЕРИЈИНЕ НАГРАДЕ
Стеријина награда за театрологију „Јован Христић“
Жири: Александар Милосављевић (председник), Бранислава Илић и Игор Перишић донео је једногласну одлуку да Стеријину награду за театрологију „Јован Христић“ у 2023. додели ПЕТРУ ГРУЈИЧИЋУ за књигу Театар протусловја (антитетички театар Јована Стерије Поповића), издање Позоришног музеја Војводине и Академије уметности Нови Сад, 2022.
Стеријина награда за критику „Миодраг Кујунџић“
Жири: Мирослав Стајић (председник), Жељко Јовановић и Жељко Хубач донео је једногласну одлуку да се Стеријина награда за критику „Миодраг Кујунџић“ равноправно додели ДИВНИ СТОЈАНОВ за текст ,,Мидлсекс: између античког мита и савремене квир драме“ о представи „Мидлсекс” по роману Џефрија Јуџинидиса у режији Јоване Томић (продукција Српско народно позориште и Опенс) објављеној у онлајн магазину IZ OFF-a, 4. јануара 2022. и СВЕТИСЛАВУ ЈОВАНОВУ за критику ,,Шарган, поплава“ о представи „Чудо у Шаргану” Љубомира Симовића у режији Јагоша Марковића (продукција Југословенско драмско позориште), објављеној у онлајн магазину IZ OFF-a, 3. јуна 2022.
Стеријина награда „Дејан Пенчић Пољански“ Округлог стола критике за најбољу представу
Жири: Влатко Илић (председник), Наташа Гвозденовић и Игор Бурић донео је одлуку већином гласова да награду додели остварењу 52 ХЕРЦА Тијане Грумић, режија Мојца Мадон, Словенско народно гледалишче Нова Горица
НАГРАДА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
Награду публике 68. Стеријиног позорја за најбољу представу (просечна оцена 4,67) добило је остварење 52 ХЕРЦА
Гласање публике за најбољу представу: Што на поду спаваш (4,64); Госпођица (4,55); Успаванка за Алексију Рајчић (4,29); Деца и Покојник (4,02); Yenkee Rose (3,90); Лепа Вида (3,62); Ноћ са Алексом (3,45); Тена – кроника једне љепоте (3,29); Ноћна фрајла (3,08)
НАГРАДА ЗА РЕДИТЕЉСКИ ОПУС „ДЕЈАН МИЈАЧ“
Удружења драмских уметника Србије и Стеријиног позорја
Ове године Удружење драмских уметника Србије и Стеријино позорје установили су бијеналну Награду за редитељски опус „Дејан Мијач“. Жири у саставу Миливоје Млађеновић (председник), Небојша Брадић и Небојша Дугалић донео је једногласну одлуку да се Награда додели ЕГОНУ САВИНУ.
НАГРАДА ЗА ГЛУМАЧКУ БРАВУРУ „ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ“
Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић“ Зајечар и Стеријиног позорја
Жири: Владимир Ђуричић (председник), Александар Милосављевић, Александар Гајин награду додељује ДАНИЦИ МАКСИМОВИЋ за улогу у представи YANKEE ROSE Слободана Обрадовића, режија Милош Лолић, Београдско драмско позориште.
НАГРАДА ПРОДУЦЕНТСКЕ КУЋЕ „SCOMEDIASCO“ ЗА ЕПИЗОДУ
Жири у саставу Даринка Николић, председница, Соња Дамјановић и Игор Бурић, једногласно је одлучио да награду равноправно поделе АЛЕКСАНДРА ПЛЕСКОЊИЋ за улоге у представи ШТО НА ПОДУ СПАВАШ према истоименом роману Дарка Цвијетића, режија Кокан Младеновић, Српско народно позориште Нови Сад, Градско драмско казалиште „Гавела“ Загреб, Народно позориште Сарајево и МЕСС Сарајево и ДИМИТРИЈЕ ЦИНЦАР КОСТИЋ за улогу у представи YANKEE ROSE Слободана Обрадовића, режија Милош Лолић, Београдско драмско позориште.
Извор: Стеријино Позорје
Уживо представљање аудио-књиге Дантеових стихова
Поводом обележавања 700 година од смрти Дантеа Алигијерија (Фиренца, 1265 – Равена, 1321), Италијански институт за културу у Београду представља аудио-књигу „Од мрачне шуме до Раја: пут кроз Божанствену комедију Дантеа Алигијерија на тридесет и три језика”, посвећену једном од најзначајнијих књижевних дела свих времена.
Бранка Катић: Гледај „Балканског шпијуна“, шеруј и помози глумцима
На Божић, у 20 часова на Моззартовом јутјуб каналу биће емитована представа „Балкански шпијун“, у до сада невиђеној постави: Драган Бјелогрлић у улози Илије Чворовића, Мима Караџић као Ђура, Весна Тривалић тумачи лик Данице, Бранка Катић ћерке Соње, а Гордан Кичић Петра Маркова.
