БЕОГРАД - Циклус трибина Центра за промоцију науке (ЦПН) наставља се у среду, 30. априла трибином „Да ли живимо у Матриксу?“

БЕОГРАД - Овогодишњи ФЕСТ имаће 75 премијерних филмова и одржаће се од 28. фебруара до 9. марта 2014. а свечано га отвара филм Нимфоманка. Улазнице по цени од 220 до 350 динара за појединачне пројекције И комплета са 10 одсто попуста већ су у продаји на благајнама дворана: Сава центар, Дома омладине, Дворане културног центра, Дома синдиката и биоскопа Фонтана.

БЕОГРАД – Појмови facebook, курир и вести – три су најтраженије речи на интернету у 2013. у Србији, показало је истраживање Крстарице, највећег српског интернет претраживача.

БЕОГРАД - Владина канцеларија за дијаспору и Србе у региону већ пет година учествује на Сајму књига, па је традиционално и ове године омогућила да се представе наши писци из Румуније, Мађарске, Америке, Италије...

НОВИ САД - Поводом Светског дана аудиовизуелне баштине у доњем холу Студија М у Новом Саду биће отворена мултимедијална изложба "Најбоље за оне који долазе".

БЕОГРАД - Наша земља номиновала је део територије за УНЕСКО прекогранични резерват биосфере Мура-Драва-Дунав, који представља прво заштићено подручје у свету, којим заједнички управља пет земаља - Србија, Хрватска, Мађарска, Словенија и Аустрија.
Реч је о заједничкој иницијативи Светског фонда за природу (WWF) и ЕuroNatur а за очување "Европског Амазона".
Ова заједничка "зелена визија" оствариће се успостављањем највећег европског заштићеног подручја, а укључујући делове од Србије до Аустрије обухватиће простор од 800.000 хектара.
У оквиру овој својеврсног „Европског Амазона“ у Србији који се простире на територији пет општина – Сомбор, Апатин, Оџаци,Бач и Бачка Паланка, на површини од 176.635 хектара, налазе се четири заштићена подручја, међу којима су изузетно вредни Специјални резервати природе „Горње Подунавље“ и „Карађорђево“.
Орао белорепан, црна рода, патка њорка....

Као једни од најзначајнијих ретких врста животиња овог подручја истичу се орао белорепан, црна рода, патка њорка, дивља мачка, видра, јазавац, као и највећа популација европског јелена у Србији.
Овде је последње уточиште за скоро истребљену рибу сим, али и за годишње миграције више од 250.000 птица.

Речни екосистем је од виталног значаја за људе који тамо живе – обезбеђује им пијаћу воду и природну заштиту од поплава, а битан је и за одрживо шумарство, земљорадњу и рибарство
Прекогранични резерват биосфере Мура-Драва-Дунав први у свету обухватиће пет земаља, представља симбол регионалне сарадње и одрживог развоја, и одличан је пример иницијативе која повезује заштиту биодиверзитета и културног наслеђа.

Предео богат културном баштином

Директорка програма WWF у Србији Душка Димовић изразила је задовољство што ће велико плавно подручје на северозападу Војводине, који представља једну од најочуванијих ритско-мочварних целина на целом току, постати део прекограничног резервата биосфере „Мура-Драва-Дунав“.

„Овај предео подручје је изузетне биолошке разноврсности и центар ретких природних станишта као што су велике плавне шуме, речне аде, шљунковите и пешчане обале, речни рукавци и мртваје. Поред тога, одлукује се културном баштином, која је доказ живе прошлости бројних народа и култура“, изјавила је Димовић.

Прекогранични резерват биосфере Мура-Драва-Дунав прави је пример регионалне сарадње у заштити природе.
Прва иницијатива за заштиту ових јединствених река и плавних подручја има дугу историју. Од 1993. године, WWF,EuroNatur и локалне невладине организације водиле су кампање против регулације реке, вађења шљунка и песка, изградње брана и других деструктивних мера у доњим токовима Муре, Драве и Дунава. Истовремено, повећавао се број пројеката рестаурације река и радило се на ојачању подршке државних институција појединих земаља.

Током последњих петнаест година, владе свих пет земаља успоставиле су 13 заштићених подручја дуж својих делова ових река и на тај начин успоставиле основ прекограничне заштите која се одигравала корак по корак.

                                                                                                              Извор: Кућа добрих вести/WWF

БЕОГРАД - Пре петнаест година Сергеј Брин и Лари Пејџ покренули су компанију под називом Google Inc.

НИШ - Очистите се лоших мисли, због вас самих. Тај отров вам није потребан. Опростите, и пустите то у заборав - ваша душа је сувише велика да би била злопамтило. Само велика срца могу да опраштају, баш зато што су велика, зато што их убод не може толико повредити, јер су много већи од тог убода, пише Предраг Дамњановић у свом есеју о самоспознаји и љубави, чији девети наставак објављује “Кућа добрих вести” .