Кућа Добрих Вести

Login

Амбасадор Билгич: Tурска међу топ 5 водећих привреда Европе

Оцените овај чланак
(2 гласова)

vranjeeeeeОдноси Турске и Србије у политичким, економским, трговинским, културним и војним областима су на одличном нивоу, истакао је амбасадор Турске у Београду Танжу Билгич.

 

Амбасадор Билгич је оценио да је главни разлог да су односи између Србије о Турске на највишем нивоу у историји веза две државе, воља председника Реџепа Тајипа Ердогана и председника Александра Вучића у том правцу.

 

У поздравном говору током пријема у београдском хотелу Хајат којим је прослављен 95. рођендан Републике Турске, амбасадор Билгич је изнео да је трговинска размена између две државе премашила 1,1 милијарду долара. Турска улагања у Србији су прешла 200 милиона долара. Турски привреденици стварају могућности за запошљавање 10.000 људи у Србији, навео је амбасадор.

 

Билгич је изнео и да је Турска у погледу бруто домаћег производа (БДП) и паритета куповне моћи (PPP, према тржишним ценама), међу 13 највећих економија у свету и пета у Европи. Турска је прва међу земљама Групе 20 (Г20) највећих привреда света, а међу земљама OECD (Организација за економску сарадњу и развој) која окупља индустријске државе, друга економија која се најбрже развија. У другом кварталу 2018. БДП је увећан за 5,2 одсто, највише међу земљама OECD.

 

Амбасадор Билгић је, поред осталог, казао и:

 

“Турска Република, коју смо градили великим напорима пре 95 година, данас је постала земља са високим нивоом просперитета, земља чије се пријатељство тражи, чија се реч слуша и земља која ради дању и ноћу у настојању да успостави мир, napredak и стабилност у свом региону и свету.

 

Сматрамо да је помагање земљама које су у лошој ситуацији због природних катастрофа, ратова, сиромаштва и друштвених сукоба наша људска обавеза и битан елемент у стабилности међународног друштва. Са таквим схватањем трчимо у помоћ свим жртвама широм света. У 2017. je Турска са преко осам милијарди долара постала земља која највише издваја за хуманитарну помоћ.

 

Цењени пријатељи,

 

Од када сам пре две године дошао у Београд, турско-српски односи су се сваким даном развијали. Данас могу поносно да кажем да су турско-српски oдноси на највишем нивоу у својој историји.

                                                  erdoganturkci

 

Главни разлог достизања овог нивоа је воља председника Реџепа Тајипа Ердогана и председника Александра Вучића у том правцу.

 

Лидеру су нам отворили пут, проширили наше видике и охрабрили нас да развијамо односе. Сигурни смо да ће се ово убрзање наставити. Данас је председник Вучић у Истанбулу на отварању највећег аеродрома на свету који смо саградили. Иако није овде са нама, желим да се захвалим председнику Вучићу.

 

Данас је трговинска размена између Турске и Србије прешла 1,1 (један зарез једну) милијарду долара. Турска инвестиција у Србији је надмашила 200 милиона долара. Турски привреденици стварају могућности за запошљавање 10.000 људи. Наши односи у политичким, економским, трговинским, културним и војним областима су на одличном нивоу.

 

Ово је за нас само почетак. Ми верујемо да стабилност на Балкану произилази из стварања добрих и садржајних односа са Србијом. Са тим циљем ћемо наставити да улажемо велики напор.“

                         

Привреда Турске

 

Процена је Међународног монетарног фонда (ММФ) да ће Турска у 2018. остварити номинални (када се не одбије инфлација) БДП од 714 милијарди долара, чиме би била 17. највећа привреда на свету, а, у просеку је њен грађанин имао 8,716 долара. БДП Турске мерен PPP би достигао 2.3 билиона долара, уз пер капита доходак од 28.270 долара међу становништвом које је у 2017. pроцењено на готово 81 милион људи.

 

У 2017. је Турска постала једна од земаља са најбржим растом, уз стопу од 7,4 посто, највишом међу свим чланицама Групе 20. Анализа активности које су чиниле БДП у 2017. показује да је додатна вредност повећана у поређењу са претходном годином за чак 17,6 посто у индустријском сектору (највећи удео у БДП), 8,6 посто у грађевинском сектору, а 11,9 посто у сектору услуга (трговинска великопродаја и малопродаја, транспорт, складиштење, становање и прехрана). Ранији подаци су казивали да је у сектору пољопривреде раст изнео 4,7 посто.

 

У другом кварталу ове године је привреда Турске порасла за 5,2 процента у односу на исти период 2017, саопштио је Турски институт за статистику (ТÜİК). Према турској новинској агенцији Анадолији, та земља је предводник раста међу чланицама OECD, а испред ње је само једна земља из ЕУ.

 

Највећи допринос расту је стигао од домаће потрошње, првенствено приватне. Приватна потрошња која чини, процењује се, готово две трећине, националне поривреде, порасла је за 6,3 процента на годишњој основи, што је мање од 9,3 процента у првом кварталу. Са друге стране, издаци државе за потрошњу су порасли на 7,2 процента, у односу на 4,9, у претходном кварталу.

 

Министар трезора и финансија Берат Албајрак је указао на, такође, снажан овогодишњи раст извоза (повећање од 4,5 процента) и туризма. “Очекујемо већи позитиван утицај чисте спољне тражње захваљујући снажном извозу и приходима од туризма, а смањену тражњу за увозом,” рекао је такође министар Албајрак.

 

У првом кварталу 2018, је привреда Турска порасла за око 7,4 посто. Раст је у великој мери био подстакнут инвестиционом потрошњом; улагања су допринела 2,8 посто расту у првом кварталу.

 

Према ММФ, очекује се раст Турске економије од 3,5 одсто у овој и 0,4 одсто у наредној години. То је смањење у односу на априлске процене ММФ од 4,2 посто у 2018. и четири посто у 2019.

                       roba3

Умањена процена из ММФ је уследила после недавних нестабилности на турском тржишту и смањења вредности националне валуте лире (TL). Притисак на лиру је нагнао централну банку да повећа каматне стопе, а инфлација је добила убрзање невиђено последњих 15 година.

 

Летошњи пад вредности лире је изазван санкцијама које су Сједињене Америчке Државе завеле Турској пошто је тамошњи суд осудио једног америчког свештеника под оптужбом за шпијунажу иповезаност са тероризмом. Теже финансијске прилике, геополитичке затегнутости у региону и већи рачун за увоз нафте су такође навели ММФ да процени како ће у Турској током 2018, инфлација достићи 20 одсто, а дефицит текућег рачуна у односу на БДП порасти на 5,7 одсто.

Председник Ердоган каже да је привреда Турске на солидним основама. Он за нестабилности из протеклих месеци окривљује економски рат који су САД покренуле против његове земље због хапшења свештеника Ендрјуа Брансона. Брансон је ослобођен 12. октобра.

 

Почетком новембра је лира ојачала, усред знакова да попушта брига у погледу трговинског рата. Први пут од августа је 5,48 ТЛ мењано за долар 2. новембра. Турска валута је забележила историјски најнижу вредност од 7,24 за долар средином августа. Но, последњих дана је надокнадила 40 одсто губитка.

 

У периоду јули-септембар је незапосленост износила 11,1 одсто, саопштио је ТÜİК. То је највиши ниво од ране 2017. Међу младима од 15 до 24 године је незапосленост изнела 20,8 процената.

 

Према другим изворима, током 2017. је незапосленост опала за 1,6 посто. Закључно са мартом 2018, остварено је повећање запослености од 1,01 милион људи у поређењу са претходном годином. Уз снажан привредни раст остварен у првом кварталу 2018, стопа незапослености била пала на 10.1 посто.

 

Смањење пореза уведено у неколико индустрија помогло је одржавању потрошње. Поред тога, мере као што су додела земљишта и смањење пореза, уведене су како би помогле већим инвеститорима, малим и средњим предузећима да се упуте у нова улагања.   

   

Процват грађевинарства у Турској

 

Председник Ердоган одавно истиче високе стопе раста турске привреде. Један од главних сектора који су подстицали овај раст био је снажна подршка владе Турске изградњи инфраструкуре. Бљештави тржни центри и други пројекти су никли као очигледни оријентири напретка у деловима Истанбула и Анкаре.

 

Протеклих година су и у многим областима земље која се простире на преко 783.000 квадратних километара никли небодери, тржни центри, путеви, мостови и тунели. Следствено, некада недовољно развијене сеоске области су преображене у нова пословна чворишта.

 

Уочи парламентарних избора у мају, у програму владајуће Партије акције и правде (АКП) су на 35 страна наведени нови грађевински пројекти, укључујући болнице, луке, путеве и тунеле. Председник Ердоган је, пак, одраније промовисао одређен број „мегапројеката“.

 

Пре свега су то изградња новог канала који би спојио Црно са Мраморним морем и нови истанбулски аеродом. Канал дугачак 28 миља у близини Истанбула би требало да кошта 13 милијарди долара.

 

                       AERODROMTUSRK

 

Очекује се да ће нови истанбулски аеродром коштати готово 12 милијарди долара. Има шест писта на површини пространој као Менхетн. Пројекат следи сан претварања Истанбула у глобално аеродромско чвориште како би могао да парира Лондону и Дубаиу. Када буде комплетиран за 10 година, очекује се да ће кроз комплекс годишње пролазити око 200 милиона путника, чиме ће надмашити све ривале као најзапосленији аеродром на свету.

 

Ниски трошкови задуживања представљали су интегрални део грађевинске експанзије – један од разлога за Ердоганово противљење повећању банкарских каматних стопа и храњењу инфлације, сматрају председникови критичари. Међутим, у случају аеродрома образложење иницијатора градње јесте да је Истанбул град од 15 милиона становника на раскршћу Азије, Европе и Блиског Истока. Садашњи главни аеродром Ататурк, једва да може да задовољи тренутне потребе.

 

У 2017. је из Турске потицало 46 од 250 највећих светских грађевинских компанија. Турска је друга после Народне Републике Кине када је реч о броју врхунских грађевинских компанија.

 

(НАСТАВЉА СЕ)

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено субота, 17 новембар 2018 13:48
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија