Кућа Добрих Вести

Login

Црногорски златни адути

Оцените овај чланак
(0 гласова)

uvodnaНОВИ САД - Црна Гора има развијен сектор индустрије млека и млечних производа, добру производњу сокова, кечапа, а развијени су пекарска индустрија и сектор вода, изјавила је за "Кућу добрих вести" на Новосадском сајму, секретар Одбора за пољопривредну, прехрамбену и дуванску индустрију у Привредној комори Црне Горе Лидија Рмуш.

 

 

Четвртина бруто производа

 

Рмуш је у разговору за интернет новине "Кућа добрих вести" (домен: www.добревести.рс) објаснила да ови сектори имају значајан удео у домађем производу Црне Горе, односно да је од двадесет до 25 одсто учешће прехрамбене индустрије и пољопривреде у укупном бруто производу Црне Горе.

Према њеним речима, црногорске компаније тренутно су ангажоване на успостављању стандарда ХАЦЦП, ХАЛАЛ и ИСО стандарда што је и предуслов за већи пласман производа на инострана, пре свега европска тржишта.

Рмуш је нагласила да Црна Гора највише извози у ЦЕФТА регион.

ЦЕФТА регион учествује са преко 60 одсто у укупној робној размени Црне Горе.

 

Србија главни партнер

 

Када је реч о увозу, највише се увози из Србије, преко 70 одсто, затим следе Хрватска и Босна и Херцеговина.

Црна Гора највише извози у Србију, око тридесет одсто од свог укупног извозног пласмана, затим следе Косово и Босна и Херцеговина.

"Ми морамо са Србијом да достигнемо мало бољу покривеност увоза извозом и сматрам да се може наћи простора. Било је раније проблема због инспекцијских контрола и покушаја да се дуплирају анализе. У Будви смо потписали три врло важна споразума за привреднике обе земље. Од тада нисмо имали случај да се неко жалио на нека ограничења у трговини", нагласила је Рмуш.

 

Зависност Црне Горе

 

Она истиче да је Црна Гора увозно зависна земља зато што нема развијену пољопривреду.

"Немамо довољну производњу брашна, шећера, уља, јер немамо тако велике површине да можемо да задовољимо те потребе. Зато имамо велики извоз вина, пива, алкохолних пића, раног воћа и поврћа", казала је Рмуш, "Некада, у старој Југославији ми смо били значајни извозник тих производа за подручја наших република. Прошле године смо извезли око 9.000 тона раног воћа и поврћа, њихов извоз расте из године у годину", додала је она.

Црна Гора бележи и добар извоз сухумеснатих производа, али и вина које са близу 40 одсто учествује у укупном извозу.

Рмуш је оценила да је веома тешко бити конкурентан у пољопривредној производњи, нарочито када се зна да предузећа из ЕУ добијају велике субвенције, али је нагласила да Црна Гора може кроз пласман својих производа туристима, практично да прода робу "на прагу своје куце".

 

Награде црногорским пољопривредницима

 

"Због тога и тражимо да се ти производи третирају као извезени. Када говоримо о извозу од око 52 милиона евра, треба урачунати и извоз кроз туристичку тражњу који није евидентиран као извоз. Да је тако, наша покривеност увоза извозом била би много већа", тврди она.

Црногорске компаније су на овогодишњем пољопривредном сајму у Новом Саду добиле бројне награде за квалитет, углавном су то шампионски пехари и златне медаље. Добијена признања не изненађују Лидију Рмуш.

"Награде нас нису изненадиле. Наши произвођачи сваке године добију велики број награда. Скоро да нема производа који излажемо на сајму, а да није добио неку награду. Имамо мању производњу,  али је управо зато присутан висок квалитет наших производа, нарочито у месној индустрији", навела је она.

 

Једанаест црногорских компанија

 

Једанаест компанија из Црне Горе учествовало је на овогодишњем 79. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, а већина њих је добила бројна престижна признања за квалитет производа.

Привредна комора Црне Горе је и ове године организовала заједнички наступ произвођача хране  у зељи да допринесе промоцији и квалитетној презентацији црногорске прехрамбене индустрије у региону и поспеши прекограничну сарадњу.

Своје производе, изложили су предузећа "Бонеса бар, "Пирела" из Даниловграда, "Мартекс" из Цетиња, "ЦрнаГоракоп" из Даниловграда, "Никсен трејд" из Котора, "Еко медуза" из Бијелог поља, "13. јул - Плантаже Подгорица", предузеће "Горановић" из Никшића.
 

Природни "Пирела" сокови

Извршни директор фабрике сокова Пирела из Даниловграда  Драган Петричевић каже да је тај познати произвођач сокова ове године пети пут двоструки апсолутни шампион Новосадског сајма.

"Пирела" је добитник три шампионска пехара, 17 великих златних медаља и 21 златне медаље. Фабрика константно унапређује своју производњу и квалитет својих производа и зато добија признања.

Pirella

"Ове године смо уложили значајна средства за развој нове амбалаже у тетрапаку, што ће следеће године бити оцењивано на сајму", каже Петричевић.

Како тврди Петричевић, сокови од нара и боровнице, које производи ова фабрика сокова, сто одсто су приородни. Нар потиче са подручја у близини Скадарског језера, Бара и Улциња, док се боровница откупљује на северу земље - Плаву, Гусињу и у брдима изнад Рожаја.

Његушки пршут налази пут до српских купаца

Власник компаније "Никсен траде" Драган Чавор каже да се та фирма  на пољопривредном сајму појављује петнаест година и да уобичајено сваке године добија престижна признања. Ове године је добила велику златну медаљу за његушки пршут.

niksen

"Сваке године се појавимо и понудимо тржишту Србије наше производе, јер сматрамо да они нађу пут до купаца у Србији", каже власник оригиналних његушких специјалитета.

Он истиче да та фирма произведе од 50.000 до 70 000 комада пршуте, односно око 1.500 тона свеже робе, од чега у Србији заврши 15 до 20 одсто.

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено среда, 12 децембар 2012 00:39
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија