Асоцијација је члан Европске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, као и Института за деконтаминацију.

Све то им даје за право да узму активно учешће у припреми овог Предлога закона о планирању и изградњи, нарочито када је реч о регулисању тока отпада који настаје извођењем грађевинских радова.

Учествали су у изгради више европских докумената који се односе на Протокол о рециклажи 70% отпада од рушења и грађења, који би требало да буде и основа за закон који иде на јавну расправу.

Обавештавају јавност и закондавце да се Србија већ дужи низ година налази у Индустријском извештају Европе за рушење.

У складу са позитивним европским прописима који су на снази у земљама чланицама, Асоцијација жели активно да учествује у предлогу допуне овог документа и разјасне шта је још све потребно да садржи како би проблем који је настао услед недостајаће регулативе постао замајац развоја.

У наставку преносимо предлоге измена које је дала СДА:

Требало би допунити изразе са новим:

1.-деконструкција, растављање конструктивних елемената у зависности од везе и материјала од којих је састављена конструкција.

2.-селективно рушење, раздвајање и селектовање материјала у самом процесу рушења на лицу места

3.припремни радови, додати преглед објеката предвиђених за рушење који се огледа у присуству опасних материјала, њиховог уклањања, као и процене количине материјала који се добијају рушењем и ископом.

4. техничка документација, додати пројекат рушења

5.-реконструкција, додати преглед објекта због могуће присутности опасних материјала као и процену количине материјала који се извози са објекта, као и састав тако добијених материјала.

6.-адаптација, додати преглед објекта због могуће присутности опасних материјала као и процену количине материјала који се извози, као и састав тако добијених материјала.

7.-уклањање, тачно дефинисати начин рада који мора да садржи одвајање материјала , његово селектовање и по потреби и наравно проверити присутност опасних материјала.

8.-сертификат о енергетским својствима зграда, додати преку потребу да су из објекта одстрањене све штетне и опасне материје које утичу на јавно здравље у складу са европским директивама.

9.-отпад од рушења и грађења, је отпад који настаје извођењем грађевинских радова на пословима рушења, адаптација, реконструкција, реновирања, одржавања, као и ископа, те радовима на инфраструктурним објектима, као тако настао отпад може бити опасан и неопасан отпад.

Члан 3а.

Додати тачку

8. коришћење рециклираног материјала до 30%

Те се из тог разлога морају радити пројекти рушења којима се дефинишу количине материјала, њихов састав као и саме технологије и начини рушења, одвајања на лицу места и њихово складиштење на тачно одређеним местима које одређује ЈЛС.

Члан 4.

Сертификат о енергетским својствима зграде мора да садржи и део о уклањању опасних материјала уколико их је било у објекту.

Члан 6.

Он је избрисан, мада би по нашем мишљењу морао да остане из разлога да би се у складу са Протоколом и Смерницама ЕУ убацили продукти рушења и производи рециклаже ради уградње у новопројектоване објекте.

НАПОМЕНА:

У просторном плану РС и АП Војводине се већ налази рециклажа 70% отпада од рушења и грађења, као и одвајање овог отпада од свих других врста отпада и на тај нечин овај материјал на овако добијен начин постаје- РЕСУРС.

Одговорни извођач радова и одговорни пројектант на пословима рушења објекта морају бити сертификовани за ту врсту радова јер их наше образовање не препознаје, што исто важи и за лице које води управљање током отпада насталог рушењем и грађењем.

Члан 48.

Мишљења смо да се овим чланом, односно изменом, прави забуна из разлога терминологије и коришћења простора као што су одлагалишта и депоније, девијације, за који је потребан само идејни пројекат за добијање привремене грађевинске дозволе, где није постављена клаузула заштите хумусног слоја, затим заштите самог земљишта и околине, вода и ваздуха, јер се легализује садашње стање девастираних простора насипањем материјала из ископа као и од радњи рушења и грађења, који и даље третирате као неопасан материјал, мада када је у мешаном стрању он се класифукује као опасан и за даље процесе неупотребљив. Остаје и питање на који начин и за чији рачун се тако девастирани простори уклањају, чисте и преносе.

Из приложеног се види потреба претходне провере опасности материјала у објектима.

На крају и најважније, код нас законски није уређено управљање отпадом од рушења и грађења, не постоји складиштење ове врсте материјала, он се третира као инертни комунални отпад-неопасни, те из тог разлога овај закон треба и мора да да базичне услове за његов правилан ток, а то су пројектанти, извођачи, контрола, преглед, транспорт, места за складиштење различитих материјала, њихов третман и добијање нових производа у складу са принципом циркуларне економије.

Поздрављамо иницијативу и идеју надлежног министарства да ову област почне да третира на прави начин, те ове измене и допуне сматрамо првим кораком ка стварању нове индустрије која већ дуго обитава у свету.

Напомињемо да смо укључени у рад радне групе за циркуларну економију у грађевинарству при ЕУ, те смо и код нас у Институту за стандардизацију Србије формирали техничку комисију за циркуларну економију у грађевинарству која треба да стандардизује поступке и начине рада као и производе који настају обрадом овако добијених материјала.

Замолили би смо доносиоце одлука да у овај закон као посебна тачка уђе заштита хумусног слоја, која би се на посебан начин регулисала у циљу његове заштите и даљег коришћења, те да то буде део сваког пројекта.

Члан 158.

По свему судећи, услед недостајуће законске регулативе, као и не постојања места за складиштење материјала насталог рушењем и изградњом, ток овог отпада није могуће да буде део употребне дозволе.

Рушење би морало да буде посебно дефинисано као извођачка радња.

У овој области оператери не би требало да постоје, отпада од рушења и грађења, јер он у Закону о управљању отпадом и не егзистира, додатни проблем чини и неадекватна и непостојећа квалификациона структура за ове врсте послова по вертикали и хоризонтали.

Занемарује се чињеница постојања опасних материјала у објектима, као и контаминација здравих материјала њиховим лошим третманом, нпр. азбест, о којем би овај закон морао имати члан.

Деконтаминација је такође процес који је неизоставан део стварања новог производа.

У сваком случају овај корак оцењујемо као изузетно важан и користан, иако се ми већ дуго времена боримо за његово законско регулисање, како да од великог проблема направимо велику корист те од отпада добијемо нове производе у складу са највишим европским и светским стандардима, смањимо производњу CО2, смањимо потрошњу природних минералних сировина...

Овакво тумачење захтева да се на адекватан начин обучавају службе које издају грађевинске дозволе, као и инспекцијски органи који врше теренску контролу.

Извор: Кућа добрих вести