Текстови у кинеској штампи, а нарочито говори премијера Лија у Београду могу да укажу који су планови те држава у будућем деловању са 16 земаља Централне и источне Европе (ЗЦИЕ), али И Европске уније (ЕУ), уопште.
Прво, подстрекивати оно ново што је најбитније у сарадњи између НР Кине и ЗЦИЕ. ЗЦИЕ поседују чврсте економске темеље и богате су великим природним ресурсима, а, такође, имају висок научни и образовни ниво. НР Кина има велико тржиште од 1,3 милијарди људи, развијен индустријски систем, нарочито машинску индустрију, као и довољно капитала. Обе стране су у стању да остваре међусобну комплементарност, индустријску интеграцију и заједнички развој.
Премијер Ли је у говору на трећем самиту НР Кине и ЗЦИЕ казао да ће се даљи развој сарадње ослањати на ономе што је остварено у оквиру смерница са састанка на врху у Букурешту 2013, активном спровођењу упутсатва са скупа у Београду. Почеће и формулисање средњорочног Плана за сарадњу између НР Кине и ЗЦИЕ на основу појединачних средњорочних и дугорочних домаћих планова развоја и Стратешког плана сарадње 2020 између НР Кине и ЕУ. Са усредсређеношћу на развој инфраструктуре и сарадњу у производњи, подупртим финансијском кооперацијом, могуће је унапредити узајамну сарадњу, потпуно уважавајући свачије интересе.
Друго, изградња нових саобраћајних коридора. ЗЦИЕ су потребне ефикасније инвестиције како би се одбрниле од удара глобалне финансијске кризе и улагање већих стедстава у јавна добра ради подизања стандарда људи. Због тога је најхитнији задатак унапређење инфраструктуре. Квалитетне луке у ЗЦИЕ, повезане са железничким пругама, аутопутевима и осталим видовима транспорта, играће велику улогу на многим пољима.
Нове саобраћајнице на Балкану
Један број ЗЦЕЕ може да се похвали добрим лукама, укључујући Констанцу у Румунији и Копар у Словенији. Уколико се оне повежу са главним железничким пругама и ауто путевима, биће створена мрежа која ће знатно скратити трасе транспорта између НР Кине и Европе.
Иницијатива за изградњу копнено-поморске експресне линије између Кине и Европе је покренута да би се олакшала повезаност копненим и морским путевима као и логистика, и тиме ће се релизовати нови, погодан и мултифункционалан транспортни коридор са капацитетом за теретни саобраћај. У остварењу ове иницијативе могу учествовати све укључене земаље са својим пословним потенцијалима.
Кинески премијер је у више махова у Београду истакао значај могућег развоја новог правца за усклађен поморско-копнени превоз између Кине и Европе на основу поморских лука и копнених саобраћајница на Балкану. Такав пут би у великој мери скратио дужину транспорта између Кине и Европе и умањио логистичке трошкове у међународној трговини. Кина, Мађарска, Србија и Македонија постигле су споразум око пројекта изградње железничке пруге између Будимпеште и Београда, у оквиру кога би требало завршити изградњу модерне брзе железничке пруге у наредне две године која је у складу са стандардима ЕУ и потребама свих страна.
Експресна поморско-копнена линија би железничку пругу Будимпешта-Београд продужила на Скопље, Солун, Атину и оближњи Пиреј, једну од највећих контејнерских лука у Европи. Овај подухват био значио повољнији поморски приступ извозних роба из НР Кине у Европу, али И производа са Континента у далеку државу на Истоку.
Пиреј који је веч главна европска лука за производе из НР Кине попут одеће, машина, беле технике И аутомобилских делова, постаће ново трговинско чвориште у Европи, а земље без изласка на море, Мажарска, Србија И Македонија ће имати приступ најважнијем транзитном пристаништу које повезује Балкан, Медитеран и Африку.
Џао Ђунђије, истраживач на европским студијама при Кинеској академији друштвених наука, оценио је да ће пројекат значајно подстаћи привредни развој земаља дуж тог коридора, пошто саобраћајница пролази кроз подручје од 340.000 квадртних километара које настањује 32 милиона људи.
Но, док се предузимају напори за интегрисање хардверских капацитета, такође мора бити, по кинеској оцени унапређен и софтвер у узајамној сарадњи. НР Кина је спремна да сарађује са ЗЦИЕ на унапређивању царињења. Очекује се и да ЗЦИЕ активно учествују у иницијативама НР Кине на изградњи Економског пута Свиле и Поморског пута свиле за 21. век.
Треће, треба трагати за новим простором за унапређење сарадње у индуистрији. Последњих година су кинеске технологије у области брзе железнице, нуклеарне индустрије, телекомуникација и у другим областима вртоглаво напредовале. НР Кина је прва у свету по производњи челика, цемента, равног стакла и другог грађевинског материјала. За ЗЦИЕ, пак, изградња великих транспортних и пројеката информатичких технологија захтева више инжењерске машинерије, унапређење опреме и локално произведене сировине.
НР Кина је спремна да гради фабрике у земљама ЦИЕ што ће помоћи отварање више радних места локално. То би такође био ефикасан начин за сарадњу у заједничком развоју индустријских и технолошких паркова. Тренутно се у Мађарској граде Централноевропска трговинска и логистичка зона сарадње и Индустријски парк Ванхуа. Бугарска, Чешка, Хрватска, Румунија, Србија, Словачка, Словенија и остале ЗЦИА су предложиле изградњу индустријских паркова.
Званични Пекинг поручује да ће подстицати кинеске компаније да учествују у овом подухвату. Такође ће бити повећан увоз из ЗЦИЕ и подстицати трговина како би што скорије, били достигнути циљаних 100 милијарди долара у билатералној размени.
Нови оквир за финансијску сарадњу
Као веома значајно сматра се што је премијер Ли изнео предлог о одређивању новог оквира за инвестирање и финансирање сарадње како би биле отклоњене постојеће инвестиционе и финансијске тешкоће у сарадњи Кине и земаља ЦИЕ. Отуда су у Пекингу одлучили да оснују оквир за инвестициону и финансијску сарадњу, који чине три основна елемента:
Прво, биће охрабриване ЦИЕ да у потпуности искористе посебну кредитну линију од 10 десет милијарди долара предложену још на пшрвом самиту у Варшави 2012. Узимајући у обзир постојеће финансијске капацитете различитих земаља, Кина ће, у оквиру одређених пројеката, обезбедити кредите под преференцијалним условима, ниже цене финансирања и повећати обим кредитирања.
Друго, кинеске компаније и финансијске институције ће бити подстицане да активно учествују у јавно-приватном патрнерству (ППП) и приватизацији у земљама ЦИЕ. Кина ће основати инвестициони фонд од три милијарде долара и олакшати инвестирање у некретнине у земљама региона. Поред тога, Кина ћепокренути нови Инвестициони фонд сарадње у висини од милијарду САД долара као подршку инвестиционим пројектима у Централној и Источној Европи, после варшавског од 500 милиона долара.
Треће, у Пекингу поздрављају издавање деноминираних обвезница ренминбија у Кини од стране компанија И финансијских институција из ЦИЕ. Биће истражена могућност покретања ренминби фонда за инвестирање у региону. На овај начин, ће бити могуће понудити више финансијских средстава за пројекте у ЗЦИЕ.
Премијер Ли сматра да ће стварање новог инвестиционог и финансијског оквира пуно значити за развој реалне економије. Јер, пословни кругови на обе стране имају много добрих пројеката сарадње, али је њихова примена била отежана због питања финансирања.
Велике могућности за двосмерну трговину
Кинески званичлници сматрају и да постоје велике могућности за двосмерну трговину. У првих 10 месеци ове године, извоз из Црне Горе у НР Кину је удвостручен. ЗЦИЕ производе многе конкурентне и јединствене артицле као што су машине алатљике из Чешке, или румунска вина која су веома популарна у Кини. “Сматрам да је важно да осетите тачан пулс кинеског тржишта И побринете се за потребама тамошњих потрошача,” поручио је премијер Ли на четвртомк инвестиционом и трговинском форуму.
Ли је најавио И да ће у јуну 2015. бити одржан други инвестициони и трговински сајам у Нингбоу, у североисточној провинцији Џеђианг. Учешћем на тој привредној манифестацији би компаније из ЗЦИЕ подстакле трговину робама И услугама, попут туризма, оценио је премијер.
У Пекингу сматрају и да је важно градити тешње односе међу обичним људима из НР Кине И ЗЦИЕ, будући да се тај процесс прожима И узајамно јача са пословном сарадњом. “Пословне активности укључујући производњу, операционализовање И улагања, захтевају људски цапитал И подршку из образовних институција, нарочито професионалаца са глобалном визијом,” поручио је премијер Ли.
Европа – главни креатор политичке и економске архитектуре
У Пекингу сматрају да Европа, у којој се налази највећи број развијених земаља, треба да одигра главну улогу у креирању Глобалне политичке и економске архитектуре. НР Кина је, пак, највећа земља у развоју на свету, док се у ЗЦИЕ налазе многе националне привреде које се помаљају на тржишту. “Наше привреде су су створене једна за другу, отуда и велики потенцијал за сарадњу,” приметио је премијер Ли.
Сарадња између НР Кине И ЗЦИЕ у области трговине, инвестиција и инфраструцтуре убрзано се развија последњих година. Остварено је више од 80 процената инцијатива које садрже Букурештанске смернице. Очекује се да ће вредност трговине у оба смера ове године премашити 60 милијарди долара, што ће бити пораст од 10 процената, који је много бржи од раста глобалне трговине.
Дубоке и сложене промене
У Пекингу оцењују да се на међународној политичкој и економској сцени догађају дубоке и сложене промене. Стално се појављују регионални проблеми, а безбедност и стабилност су суочене са озбиљним изазовима. И поред тога, међутим, мир и развој су прожимајући тренд савременог доба, сматрају у НР Кини.
Но, пред државама је хитан задатак остваривања стабилног раста, веће запослености и структурних прилагођавања. Опоравак глобалне економије је успорен; главне светске економије показују неуједначене трендове раста; многе земље се суочавају са притиском опадања раста, а Кина и ЗЦИЕ нису у томе изузетак. “Ми смо спремни да радимо са ЗЦИЕ и другим државама на сталном расту, напретку и стабилности у свету,” поручио је премијер Ли.
Извор: Кућа добрих вести