Будуће оснивачке чланице АИИБ, њих 57, су се сложиле у погледу циљева инвестиционе и развојне банке, чланства, удела, гласачких права, функционисања, управљања и процеса доношења одлука. Следе ратификације у парламентима држава чланица пре него што АИИБ почне да делује, како се очекује до краја ове године.

АИИБ, чије је оснивање предложио кинески председник Ши Ђинпин у октобру 2013, је прва велика мултинационална кредитна институција у којој земље у развоју имају већину акција и права гласа. Њен циљ је да буде ефикасна институција која ће помоћи да буде надокнађен масиван дефицит Азије у инфраструктурним пројектима.

Оцењује се да је свечаност потписивање Одредби споразума у Великој сали народа којој је присуствовао председник Ши, доказ спремности Кине да користи своје масивне девизне ресерве и стечена технолошка знања како би инфраструктурне потребе у Азији, али и у другим деловима света биле решаване на прописани начин. То је у складу И са спољном политиком Кине којом најмногољудија земља на свету И друга најмоћнија национална економија настоји да буде активнија у доношењу одлука о међународној привреди.

Седиште АИИБ ће бити у Пекингу

Седиште АИИБ ће бити у Пекингу, а Кина ће пружити “поуздану и снажну подршку,” казао је раније министар финансија Лу Ђивеи (Лоу Јињеи). Међу 57 чланица АИИБ, 34 су из Азије, 18 из Европе, две из Африке и једна из Латинске Америке. АИИБ је, упоркос почетном противљењу Вашингтона, привукла многе значајне савезнике САД, укључујући Велику Британију, Немачку, Аустралију и Јужну Кореју. САД и Јапан су најистакнутије државе које нису у АИИБ, али су из Пакинга поручили како су им врата банке отворена.
Очекује се да ће АИИБ брзо имати преко 70 држава-чланица, више од Азијске развојне банке (АДБ) са седиштем у филипинском главном граду Манили. АДБ делује више од пола века и има капитал од 80 милијарди долара.

Разлог за популарност АИИБ је у њеној филозофији. Статистике показују да је за инфраструктуру у Азији на годишњем нивоу потребно улагати између 700 и 800 милијарди долара. Светска банка и АДБ немају капацитете да задовоље тако велике потребе.
АИИБ привлачи капитал из Азије и остатка света како би локалним чланицама давала кредите за градњу инфраструктуре. Пошто је Азија најмногољудији континент тренутно и регион са најдинамичнијим развојем у свету, сви напори посвећени подстицању њеног развоја биће корисни и добродошли.Тако је оснивање АИИБ не само у складу са законима тржишта, већ представља и заједнички подухват за подршку развоју.

АИИБ је утемељена у Азији. Будућа улагања АИИБ биће усредређена на енергетске пројекте, транспорт И пољопривреду у Азији, на начин да буду задовољени еколошки И стандари енергетске штедње, казао је Ђин Ликун, који је на челу прелазног мултилатералног секретаријата АИИБ у Пекингу.

Но, према ауторима АИИБ, њено деловање и развој ће служити и другим деловима света. Отуда развијене привреде Европе и азијске земље у развоју коегзистирају у АИИБ.

Критике и аргументи у прилог АИИБ

Па опет, противници АИИБ су говорили како ће она давати кредите диктаторским режимима, гушити права човека и неће се обазирати на еколошка питања. Ових дана је лондонски Фајненшел тајмс писао да је чак један амерички пословни човек у Пекингу тврдио како Кина није у стању да руководи новом банком јер нема знања за то.

Постоји наиме, забринутост у појединим круговима у свету да ће АИИБ представљати изазов за постојећи поредак мултинационалних кредитних институција.Зато је председник Ши поручио да ће Кина "наставити да подржава постојеће мултилатералне банке.”
Ши је подсетио да су привредни И друштвени развој у Кини, од почетка њених реформи И отварања у позним 1970-тим, уживали подршку СБ и АДБ, као И других држава. "Развој Кине не би био могућ без Азије и света," поручио је председник.

"Пошто Кина јача, ми смо вољни да дамо наш дужан допринос развоју човечанства,” рекао је Ши. По њему, предлажући оснивање АИИБ, званични Пекинг се, такоже нада да ће постојеће институције “боље служити захтевима њихових земаља чланица И променама у светском економском систему”.

Министар финансија Лу Ђивеи је оценио да је оснивање АИИБ "важна иницијатива Кине ради веће међународне одговорности за економски развој Азије и човечанства".

Познато је наиме, да је ММФ током Азијске финансијске кризе 1998, наметнуо ни мало нежна решења појединим земљама. ММФ и Светска банка (СБ), упркос интерним проблемима, још увек нису приступиле реформама која би требало да омогући веће право гласа, новонастајућим великим привредама Кине, Индије, Русије и Бразила, чланица групације БРИКС (ту је и Јужноафичка Република), у складу се њиховим економским растом последњих деценија. Но, Конгрес САД, које имају највећи број акција у ММФ и СБ, већ годинама блокира реформу ММФ. АДБ, има трећинму капитала из САД и Јапана и у многоме делује по рецептима ММФ и СБ.

Капитал АИИБ

АИИБ ће имати регистровани капитал од 100 милијарди долара, који ће бити подељен на акције вредне по 100.000 долара. Кина ће у банку уложити највише, 29.78 милијарди долара. На основу тога ће имати 30,34 одсто акција, односно 26,06 одсто гласачких права.
Кина, према механизму доношења одлука у АИИБ, има у суштини право вета у погледу главних решења. Њене акције премашују 25 одсто, а за одлуке попут промене капиталне основе банке или одбора директора, потребна је већина од најмање 75 одсто права гласа.
Заменик кинеског министра финансија Ши Јаобин је казао у једном интервјуу да су удео и гласачка права сваке чланице АИИБ у почетној фази последица садашњих правила, а да ће можда бити промењени када се у будућности банци придруже друге државе. "Кина не инсистира на праву вета", истакао је Ши.

Индија ће имати другу највећу квоту акција И гласачких права (8.52, односно 7,5 одсто), а следиће Русија (6,66, И 5,92 одсто). Међу пет највећих улагача су И Немачка и Јужна Кореја. Азијске државе ће поседовати 75 одсто капитала АИИБ, па тако и гласачких права.
Кина је за првог председника банке кандидовала већ цитирног Ђин Ликуна. Њега сматрају једнИМ од најспособнијих кинеских администратора, а некадашњи је заменик министра финансија, потпредседник АБД и званичник СБ.

АИИБ ће имати три нивоа управљања: одборе гувернера и директора, те управнике. Гувернери ће имати највишу моћ у банци. Директори, који су нестални, састајаће се при доношењу одлука или одржавати састанке путем видео конференција. Управници ће бити задужени за рутинско извршавање задатака.

“Неке међународне организације су веома бирократизоване. АИИБ поседује једноставну структуру која би могла да повећа ефикасност”, рекао је Танг Мин, саветник у кинеској влади који је раније радио за АДБ.

Са друге стране, оваква управљачка структура би некоме могла да значи да ће АИИБ имати мање ригорозан наџор него СБ, која има одбор са сталним местом боравка који одобрава све зајмове. Ипак многи сматрају одбор СБ скупим – његови трошкови су 70 милиона САД долара годишње, и гломазним.

Дејвид Долар, бивши функционер СБ, изјавио је да је та институција постала толико спора и у тој мери зазире од ризика да је већина влада престала да јој се обраћа за финансирање инфраструктуре. Долар, који обавља функцију неплаћеног консултанта у АИИБ, сматра да нова банка може да споји најбоље од „оба света“. „Велика наклоност азијских земаља у развоју према концепту АИИБ одражава њихову приврженост идеји да банка може да поседује добре безбедносне мере, а да и даље буде бржа и ефикаснија од постојећих банака“, додао је он.

Спремност за сарадњу

ММФ, СБ И АДБ су изразиле спремност за сарадњу са новом банком како би била обезбеђена средства за развој инфраструктуре у Азији. Председник САД Барак Обама је, саопштавајући да та земља за сада неће приступити АИИБ, казао да се Вашингтон нада сарадњи са новом развојном банком, "као што то чинимо са Азијском банком за развој или Светском банком."

Банка ће почети са радом до краја 2015, под два услова: да најмање 10 будућих чланица потпише споразум и да почетни пријављени капитал не буде мањи од 50 одсто од регистрованог. У међувремену, према министру финансија Луу, сви заинтересовани у АИИБ тесно сарађују на листи пројеката и настоје да прва инвестиција нове банке буде “веома успешна".

Извор: Кућа добрих вести